Godina u kojoj se čitav svet umešao u sukob u Siriji

Strano mešanje u izgleda nerešivi sukob u Siriji nije ništa novo. Protivnici predsednika Bašara Al Asada – među kojima su SAD, Turska, Saudijska Arabija i Katar – podržavaju pobunjeničke grupe otkako je 2011. izbio oružani ustanak, kao reakcija na brutalno postupanje snaga bezbednosti na demonstracijama inspirisanim arapskim prolećem. Saveznici režima, Rusija, Iran i libanska šiitska milicija Hezbolah, snabdevaju vladine snage raznim kanalima.

Susedni Izrael je tokom poslednje tri godine povremeno granatirao ili sprovodio vazdušne napade po Siriji, obično sa ciljem da uništi oružje za koje je mislio da je namenjeno njegovom dugododišnjem neprijatelju Hezbolahu.

Ali ove godine, pete godine sukoba koji je postao najgora humanitarna kriza našeg vremena, došlo je do dosad nezabeleženog međunarodnog angažovanja.

Motivacija za to, barem načelno, u većini slučajeva je pretnja militantne Islamske države. SAD je nastavila sa napadima iz vazduha na ovu grupu, poznatu i kao ISIL ili ID. Napade su započeli u septembru 2014, zajedno sa još pet arapskih zemalja, kada su u Parizu sastavili koaliciju protiv ID. Američki avioni, koji od početka izvode veći deo napada, prema nekim izveštajima su preuzeli još veći teret, omogućivši arapskim zemljama koalicije da pojačaju napade na Huti pobunjenike u Jemenu – u kojima je stradao ili je povređen veliki broj civila. Kanada se svom južnom susedu pridružila u aprilu, kada su dva njena aviona po prvi put izvršili napade na ciljeve u Siriji.

A zatim su, nakon razarajućih napada u Parizu, za koje je odgovornost preuzela ID, francuski avioni izvršili niz napada na Raku, koja je praktično prestonica ove ekstremističke grupe. Donji dom UK je 2. decembra odobrio napade na Siriju, čime je Britanija dejstva koja sprovodi u Iraku od prošle godine proširila i na Siriju.

Ali opsežna vojna intervencija Rusije je imala daleko najveći odjek. Moskva od početka rata snabdeva Asada oružjem i vojnim savetnicima. Ali nakon što su vladine snage podnele niz poraza, od kojih je najbitniji bio gubitak pokrajine Idlib koju su pobunjenici osvojili u martu, položaj sirijskog predsednika je bio klimaviji nego ikada od početka rata. Zabrinuti zbog toga, Rusija i Iran su na sastancima na najvišem nivou koordinisali svoju podršku zajedničkom savezniku.

Rusija je operacije pokrenula u avgustu, razmeštanjem lovaca, tenkova i osoblja u vazdušnu bazu u blizini Latakije, kao i stacioniranjem dela svoje crnomorske flote u blizini sirijske obale, pothranjujući sve više glasina da će se ruske trupe angažovati na strani snaga vlade. Takođe je i formirala „zajednički obaveštajni centar" u Bagdadu, zajedno sa Iranom, Irakom i Sirijom, tvrdeći da je cilj osnivanja centra borba protiv ID.

30. septembra, nakon što su obavestili SAD samo sat ranije, ruski zvaničnici su pokrenuli napade na severozapadu zemlje, navodno po zvaničnom zahtevu iz Damaska.

Uprkos prvobitnim tvrdnjama, veći deo inicijalnih napada je bio usmeren protiv pobunjeničkih grupa koje ne pripadaju ID, u rasponu od tvrdokornih saradnika Al Kaide, Džabat Al Nusre, do islamističkih frakcija i Slobodne sirijske armije koju podržava SAD. Rusi su hladnokrvno izjavili da napadaju samo ID, uprkos sopstvenim podacima i snimcima koji to negiraju, pre nego što su na kraju rekli da napadaju „teroriste", krovni termin koje Asadova vlada koristi za sve naoružane opozicione grupe.

UK, SAD, Francuska, Nemačka, Katar, Saudijska Arabija i Turska su izrazile duboku zabrinutost zbog ruskih vojnih aktivnosti u Siriji,u zajedničkoj izjavi, i apelovali na Moskvu da „smesta prekine" napade na opozicione grupe i na civile. Ove vojne akcije izazivaju dalju eskalaciju i potpiruju ekstremizam i radikalizaciju", piše u ovoj izjavi.

Paralelno s tim, Izrael je sa Ruisjom sastavio protokol komunikacije za koordinisane akcije u Siriji, i nastavio je sa sopstvenim operacijama, uključujući i navodno ubistvo istaknutog zvaničnika Hezbolaha, Samira Kantara, kao i još nekoliko drugih, u vazdušnom napadu na jednu zgradu na periferiji Damaska u decembru.

Asada je pozdravio veće rusko angažovanje, i za hongkongšku tv stanicu Feniks izjavio da se situacija „poboljšala na veoma dobar način", otkako je počela kampanja bombardovanja. Zatim je izneo tvrdnju da njegove trupe sada „napreduju na skoro svim frontovima". Ali deluje da povećana podrška iz vazduha nije njegovim trupama obezbedila odlučujuću prednost na bojnom polju.

Rusija je takođe počela da ispaljuje krstareće rakete na Siriju. Prvih 26 je ispaljeno iz Kaspijskog jezera u oktobru, preko iračkog i iranskog vazdušnog prostora. CNN je objavio da su četiri pale na Iran, što i Moskva i Teheran poriču.

Od tada je ispalila još nekoliko njih iz Kaspijskog jezera, zatvorivši vazdušni prostor Iraka i prinudivši Kurde u poluautnomnoj severnoj oblasti da na 48 sati zatvore aerodrome. U decembru su ruski zvaničnici izjavili da su rakete ispaljivane na sirijsku teritoriju i iz podmornica u Sredozemnom moru.

Rusija tvrdi da njena avijacija vrši „hirurški precizne" napade, ali snimci i fotografije pokazuju da su u više navrata izbacivali nenavođene bombe, sa velikih visina. I dok Rusija tu i tamo i pogodi položaje ID, u aktivističkoj grupi Raku ubijaju u tišini su rekli da čak i ti napadi imaju malo efekta i da ponekad deluje kao da namerno gađaju civile.

A izgleda da ruske vazdušne operacije u Siriji nanose značajnu štetu civilnom stanovništvu. Sirijski centar za nadgledanje ljudskih prava (SOHR), sa sedištem u UK, objavio je podatke da je za dva meseca bombardovanja u ruskim napadima stradalo 485 civila, kao i 419 pripadnika ID, i 598 pripadnika drugih opozicionih grupa. Sirijska mreža za ljudska prava (SNHR), nezavisna monitoring grupa, rekla je sredinom decembra da broj žrtava iznosi 570 civila, uključujući 152 dece i 60 žena. Samo 20. decembra, tokom nekolicine ruskih napada, uključujući i jedan na igralište, stradalo je na desetine žrtava u Idlibu.

Poređenja radi, SHOR je u oktobru izneo podatke da je za više od godinu dana u napadima koalicije koju predvodi SAD stradalo 226 civila, kao i 3276 pripadnika ID. SNHR kaže da je ukupan broj stradalih civila 225. Ali SAD priznaje svega nekolicinu smrtnih slučajeva civila.

U skorašnjem izveštaju Hjuman rajts voča, ruske i sirijske snage su optužene za opsežno koriščenje kasetne municije u Siriji, koja je inherentno nediskriminišuća i zabranjena u celom svetu, i koja je po HRW-om izveštaju odgovorna za stradanje brojnih civila.

Ruska kampanja u Siriji takođe je dovela i do prvog međunarodnog incidenta u vezi sa građanskim ratom u Siriji. 24. novembra, turski „F-16" je oborio ruski bombarder „Suhoj Su-24" koji je na nekoliko sekundi ugrozio turski vazdušni prostor – prvi takav incident između Rusije i neke zemlje – članice NATO posle više decenija. Usledile su političke reakcije i sankcije odmazde.

Dok Rusija podržava sirijski režim iz vazduha, Iran pojačava njegovo prisustvo na zemlji. Sirijskoj vojsci, desetkovanoj teškim gubicima i dezerterstvom, nedostaje ljudstvo, što je i sam Asad priznao u jednom govoru u junu. Ali saveznici su mu pritekli u pomoć. U brojnim izveštajima se govori o dolasku stotina pripadnika iranske Revolucionarne garde i o jačanju uloge Teherana.

Inostrani borci su sve uočljiviji na najistaknutijim položajima u snagama vlade. Jedan prebeg iz sirijske vojske je za Midl ist aj izjavio da je većina boraca njegove divizije na jugu Sirije pripadalo iranskog Revolucionarnoj gardi ili Hezbolahu, i da su Iranci upravljali divizijom, ne dozvoljavajući redovnim pripadnicima sirijske vojske čak ni da uđu u operacioni štab.

U junu je objavljeno da su iranski komandanti u Siriji pogubili trojicu vladinih vojnika na jugu Idliba, zbog „izdaje otadžbine", kada se ova trojka povukla sa jednog kontrolnog punkta. Prisutni sirijski oficiri nisu mogli da spreče pogubljenje, zbog toga što su iranski oficiri na čelu operacija u toj oblasti, piše u izveštaju.

Ali sve veća umešanost Irana je dovela i do iranskih žrtava, i na desetine boraca, uključujući i više oficira, je poginulo ili ranjeno u poslednjih nekoliko meseci. Priča se da je i sam komandant elitne jedinice Kuds, Kasem Sulejmani, krajem novembra ranjen u blizini Alepa. Priča se da zbog toga Iran povlači jedan deo trupa.

Uočeno je da je i Hezbolah povećao prisutnost u poslednjih nekoliko meseci, kao i iračke šiitske milicije, od kojih mnoge podržava Iran.

Povećanje stranog prisustva u sukobu je dovelo do nekih neobičnih, i u ovom trenutku nepotvrđenih izveštaja o umešanosti nekih veoma neočekivanih učesnika sukoba u kojem je do sada stradalo 200 hiljada, a raseljeno 4 miliona ljudi. U oktobru je jedan neimenovani oficir SAD u izjavi za Foks njuz rekao da se u Siriji nalaze kubanske specijalne jedinice i paravojne formacije, koje se pripremaju da upravljaju ruskim tenkovima. Kubanske vlasti su ovo demantovale, i sekretar za štampu Bele kuće, Džošua Ernest je rekao da nema dokaza koji bi potkrepili tu tvrdnju. Ali te tvrdnje su oživele sećanja na hladni rat, kada su se zapadni i sovjetski blok borili preko posrednika i saveznika.

2015. je bila godina kada se veliki deo sveta umešao u sukob u Siriji. Ali u Kanadi je novoizabrani premijer Džastin Trudo objavio da planira da povuče kanadske avione iz anti-ID koalicije. Pored eskalacije na svim stranama, njegova odluka je itekako usamljena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu