Ukoliko želite da kontrolišete tela žena onda to treba i da platite

U petak, 24. juna, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država je poništio sudsku odluku Ro protiv Vejda. Nakon četrdeset i devet godina, žene više neće imati pravo na abortus u većem broju država u SAD. 

Poslednjih nedelju dana protestuje se širom SAD-a. Na ulice izlaze svi - i oni koji su za abortus i oni koji su protiv njega. Aktivisti su pustili mašti na volju sa različitim banerima, a neki od najzanimljivijih su bili Imate devet meseci da izgradite sirotišta, Pištolji ne bi trebalo da imaju više prava od mene, a sa druge strane ideološkog polja posteri su poručivali Bog je pro-lajfer. 

Posebnu pažnju su privukli aktivisti obučeni u kostime iz serije Sluškinjina priča. Žene u dugačkim crvenim ogrtačima i belim šeširima izgledaju zastrašujuće i na televiziji, a pogotovo u stvarnom životu. Međutim, ovo nije prvi put da ova distopijska priča učestvuje u građanskim protestima. Prva sezona serije objavljena je maltene na samom početku vladavine Donalda Trampa i građanima SAD-a je poruka odmah postala jasna. Upozorenje je bilo glasno i Sluškinjina priča je postala simbol slobode, ali i veliki izvor straha od moguće budućnosti.

Međutim, knjigoljupci znaju da je ova priča mnogo starija od svega nekoliko godina. Spisateljica Margaret Atvud napisala je Slušlinjinu priču 1985, svega dvanaest godina nakon prvobitne sudske odluke Ro protiv Vejda koja je ženama obezbedila pravo na abortus. Po izdavanju, knjiga je izazvala šok i nevericu kod publike, pogotovo američke koja je verovala da je demokratija njihove države dovoljno napredovala da može da spreči realizaciju distopije predstavljene u romanu. Danas se više ne čini da je tako. 

Od 17. do 19. juna u Beogradu se održao književni festival Krokodil. Pored sjajnog odabira književnica i književnika sa Balkana, uključujući Asju Bakić, Jasminku Petrović, Aleksandra Šurbatovića, Ana Mariju Grbić i mnoge druge, glavna gošća večeri bila je upravo Margaret Atvud. Ona se na festival priključila putem video poziva iz svoje kuće i sa voditeljkama razgovarala o putovanjima po Balkanu, položaju autorki u književnoj industriji, kao i o trenutnim dešavanjima u svetu. 

Atvud je ušla u detalje stvaralačkog procesa Sluškinjine priče. “Koreni Sluškinjine priče nalaze se u američkom sedamnaestom veku”, rekla je spisateljica. U tom periodu vladala je teokratija, čiji se ostaci mogu osetiti i u savremenom trenutku SAD-a. Autorka je navela i primer Harvarda, gde je i sama studirala, koji nije prvobitno bio liberalna demokratska institucija, već bogoslovija. 

“Zapitala sam se… ako bi Sjedinjene Američke Države bile pod diktaturom, kakva bi to diktatura bila? Ona se ne bi mogla nazvati komunizmom ni socijalizmom, ali bi imala teokratsku strukturu”, objasnila je Margaret Atvud svoju početnu ideju za delo. 

Atvud je govorila i o različitim reakcijama na priču koje je dobila iz Velike Britanije, Kanade i SAD-a. Dok su Britanci priču shvatali kao čistu fikciju, Amerikanci sa Zapadne obale su se pitali koliko im je vremena još preostalo do ispunjenja proročanstva iz Sluškinjine priče.

“Nakon što je Tramp izglasan, svi su pitali Margaret kako si znala”, našalila se spisateljica, “Možda je trebalo da budem malo banalnija tokom pisanja.”

Margaret Atvud se osvrnula i na sudsku odluku Roa protiv Vejda, koja u tom trenutku još uvek nije bila poništena. Ona je povukla paralelu između regrutovanja muškaraca u vojsku i ukidanja prava na abortus. U oba slučaja država polaže pravo na nečije telo i slobodu. Kada se muškarci regrutuju, država je ta koja isplaćuje njihove potrebe, koje uključuju hranu, odeću i zdravstvo. Atvud tvrdi da i žene treba da budu isto tretirane, država treba da isplati dete koje je bilo u obavezi da se rodi. 

“Ukoliko želite da kontrolišete tela žena onda to treba i da platite. Ali ono što oni žele jeste da nateraju žene da plaćaju do besvesti dok neko drugi ima pravo nad njihovim telima”, izjavila je autorka i izmamila potvrdna klimanja i osmehe iz publike. 

Nesumnjivo je da će Sluškinjina priča nažalost biti relevantna još dugo. Dok ovaj problem i dalje deluje apstraktno za nas, samo gomila novinskih naslova koji nas ne dotiču jer ipak mučimo i mi naše muke, zabrana abortusa i nama kuca na vrata. Grupe hrišćana širom Evrope su već počele da slave ovu Pirovu pobedu, a ne smemo zaboraviti i na zabranu abortusa u Poljskoj iz 2020. koja je već oduzela živote. Margaret Atvud nas na krajnje orvelovski način iznova podseća šta se može desiti ukoliko nastavimo putem kojim smo već nesumnjivo krenuli.