Upoznajte brutalizam Beograda sa Tatjanom Ostojić

Dizajnerka Tatjana Ostojić pokrenula je sajt Belgrade Socialist Modernism kao online arhivu koja ispituje značenja arhitektonskih fenomena, kao i na to kako se njihov estetski i društveni potencijal menja u skladu sa istorijskim i političkim kontekstom. Na sajtu možemo da vidimo katalog beogradskih socmodernističkih objekata u Beogradu, kao i fotografije i lokacije više od 40 ključnih brutalističkih i socmodernističkih objekata.

Razgovarali smo sa autorkom o tome kako je nastala i kako će se i dalje razvijati ova vredna onlajn arhiva.

VICE: Zbog čega si pokrenula ovaj projekat, a onda napravila i sajt?

S obzirom na to da sam fan arhitekture socijalističkog modernizma, dugo već istražujem ovu temu i shvatila sam da ne postoji ni jedan sajt na kome se mogu naći sve građevine ovog stila u Beogradu. Zato sam odlučila da napravim online arhivu. U ovom trenutku Belgradesocialmodernism.com sadrži preko 40 ključnih objekata, selekciju publikacija i naučih radova, kao i galerije savremenih umetnika koji se bave socijalističkim modernizom. Arhiva je u procesu ekspanzije i svi su pozvani da šalju sugestije i sadržaje za koje misle da bi trebalo da se nadju na ovom sajtu.

Odakle si sakupljala arhivu, fotografije, publikacije, koliko je trajao taj proces?

Formalni proces kreiranja online arhive je počeo početkom 2021. traje još i trajaće dokle god bude bilo novog materijala koji treba uvrstiti. Fotografije sam skupljala godinama unazad, jer u svom modnom dizajnu koristim socmodernizam i brutalizam kao jednu od inspiracija. Svi izvori se navedeni na sajtu, ako sam nekoga izostavila, neka me obavezno kontaktira putem sajta. Dakle, arhiva je rastuća i zato bih iskoristila priliku da pozovem ljude da slobodnu šalju materijal za koji misle da bi trebalo da se nađe na sajtu, kao i svoje sugestije za postojeći sadržaj. 

Na koji način tvoja generacija sagledava baš ovaj mali procep brutalizma u arhitekturi? Da li je vaš pogled na brutalizam "romantičarski" ili je to pogled koji kritikuje betonsku raskoš, odnosno društveno politički kontekst? Kakav je zapravo taj pogled?

Lično ja ga ne kritikujem, naprotiv, ali ne mislim ni da ga “romantizujem” već mi se najiskrenije bez ironije dopada ta estetika. Nikada nisam razumela zasto je ovaj stil doživeo toliko kritike, čak mi se desilo da me pitaju kako mogu da živim u gradu koji je sav betonski i nema ni drveta ni crkve… što je svakako zabluda, jer socmodernistička arhitektura je u velikoj meri organizovana tako da se u blizini objekata nalazi park ili priroda, što se može videti i iz očiglednih primera kao što su SIV, VMA, 25. Maj (i muzej i bazen), kao i kod gotovo svih blokova.

Jesi li odrastala u jednoj od tih brutalističkih bravura, živela u njima ili se igrala u pored pored? Da li ti je lično ovaj stil formirao neke uspomene kojima je sada baviš i na sajtu i u svojoj umetnosti?

Ceo život sam živela u blokovima, promenila sam ih nekoliko dok nisam rešila da se odselim iz Beograda. Tako da je većina mojih uspomena nastala baš u tom okruženju. Uticaj ovog stila je oduvek prisutan u mom dizajnu, kroz geometrijske reference u formama i stilizaciji, dok direktno u smislu tematike počinje da se pojavljuje u periodu kada sam tranzitirala iz Novog Beograda u Milano 2018. U kolekciji Super Charlie iskoristila sam zgradu Genexa (Zapadne Kapije Beograda) na vrlo konkretan način - kao osnovu za print na majicama ali i u formi veza, kao stilizovanu siluetu u jukstapoziciji sa Torre Velasca zgradom u Milanu na jednoj od jakni. 

Kako si izabrala umetnike čiji će radovi biti objavljeni na sajtu?

Nije u pitanju moja lična selekcija, objavila sam radove umetnike za koje znam da se bave ovom temom. S obzirom na to da je u pitanju arhiva, logično mi je da svi treba da budu tu. Naravno, biće ih još.

Trenutak brutalizma u istoriji arhitekture je za razne generacije u Beogradu stravičan i lep, da li misliš da ove dve krajnosti zapravo igraju i neku važnu ulogu u tvom izražavanju kroz dizajn, fotografiju…?

Brutalizam može da deluje možda nekome pomalo zastrašujuće zbog svoje dominantne monumentalnosti i oštrine, ali ja upravo u tome nalazim lepotu. Sigurno da se taj efekat preslikava i na moj rad koji se između ostalog bavi i povezivanjem krajnosti, kako estetskih tako i tematskih. S jedne strane koloritni zašećereni svet, sa druge strane distopija, postapokalipsa, maske i fantomke. Šta je tu zapravo utopijski, a šta distopijski prikaz? 

Tatjanine ostale radove možete pogledati i na www.tatjanaostojic.com