Zašto Zapad misli da će zaustavljanje Severnog Toka 2 sprečiti rat u Ukrajini

MOSKVA – Već nekoliko nedelja je novi nemački kancelar Olaf Šolc tih po pitanju pretnji od ruske invazije na Ukrajinu, toliko da je na društvenim mrežama i u mimovima prikazan kao Homer Simpson koji se stapa sa žbunom, dok su druge zapadne sile pretile oštrim sankcijama. Ambasador SAD nazvao ga je “nepouzdanim partnerom” u beleški koja je procurela.

Ipak, samo dan nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost dve pogranične istočne ukrajinske oblasti i naredio ruskim trupama da uđu na ove teritorije, upravo je Šolc bio taj koji je zadao najjači udarac Zapada do sad.

Rusija je preuzela kontrolu nad Donjeckom i Luhanskom narodnom republikom, koje je dugo podržavala, čime je efektivno prekinut mirovni proces dogovoren u Minsku 2015. godine, a SAD su uvele finansijske sankcije ovim separatističkim republikama. Predsednik SAD Džo Bajden kasnije je najavio i sankcije za dve ruske banke, kao i za obveznice ruskog državnog duga. Ujedinjeno Kraljevstvo je sankcionisalo pet manjih ruskih banki kao i tri Putinova bliska saradnika koji su već bili pod sankcijama SAD-a. Ipak, nijedna od ovih mera nije bila dovoljno jaka da promeni igru.

Šolc je, s druge strane, povukao vladin dokument neophodan za sertifikaciju Severnog Toka 2, gasovoda dugog 760 milja od Rusije do Nemačke, koji prolazi ispod Baltičkog mora. Ovaj gasovod je postavljen i pun gasa, ali ne može da bude pušten u pogon bez dozvole nadležnih tela u Nemačkoj, koja je sada zaustavljena.

“Moramo ponovo proceniti ovu situaciju, u skladu sa njenim najnovijim razvojem. To uključuje i Severni Tok 2,” rekao Šolc.

To znači da će ruska državna kompanija Gazprom biti u gubitku 11 milijardi dolara, što je iznos potrošen na izgradnju ovog projekta, plus dodatni novac koji su potrošili na preusmeravanje postojećih gasovodnih cevi da se priključe na ovaj tok. Izgubiće još milijardu dolara godišnje, kako se procenjuje, na uštedama troškova. Bajden je kasnije obećao da će sarađivati sa Nemačkom na tome da Severni Tok 2 ostane isključen.

Zaustavljanje ovog gasovoda je neočekivano hrabar potez Šolca, koji je odbio da čak i izgovori ime ovog projekta kada su ga pitali šta će učiniti ako Rusija pošalje više od 100.000 vojnika na granice s Ukrajinom. Njegova prethodnica Angela Merkel, predala je ova dokumenta gasovoda na odobravanje, a nekadašnji nemački kancelar Šreder predsedava komitetom deoničara prvog Severnog Toka i nominovan je za članstvo u Gazpromovom upravnom odboru. Prošle godine je Bajden ukinuo sankcije koje je Tramp prethodno uveo za Severni Tok 2.

“Većina ljudi mislila je da će se to rešiti ove godine, da će ovaj gasovod biti pušten u rad”, kaže Trevor Sikorski, analitičar u Energy Aspects iz Londona. “Ova odluka čini to dosta manje verovatnim, rekao bih da će doći do kašnjenja od nekoliko godina.”

Rusija snabdeva prirodnim gasom više od trećine Evrope i više od pola Nemačke. Zbog toga deluje da je Šolc uspeo da iznenadi Putina ovim potezom.

“U pitanju je ozbiljan deo Putinovog poraza u ratu sa zapadnim silama”, rekao je Andrei Kolesnikov, analitičar pri Karnegi centru u Moskvi. “Velika je greška to što je učinio, a da nije uzeo u obzir ovaj scenario.”

Moskva će biti primorana da zavisi od postojećih gasovoda do Evrope, od kojih jedan prolazi kroz Ukrajinu, što godišnje Rusiju košta 2 milijarde dolara. Zbog toga je Gazprom izgradio drugi gasovod uz prvi Severni Tok, planirajući da udvostruči količinu gasa koju može sprovesti na zapadnoevropsko tržište bez da prolazi kroz treće zemlje.

Ukrajina će verovatno imati koristi od toga što Severni Tok 2 nije pušten, niti će biti sve do 2024, kada se očekuje da će Kijev pregovarati o novom ugovoru o tranzitu gasa sa Moskvom. Proizvođači prirodnog gasa iz SAD, koji se može dostaviti bilo gde na svetu, i dalje će verovatno zadržati rekordno visoke cene.

U međuvremenu, korisnici iz Evrope možda će biti na najvećem gubitku. Ovaj kontinent je već u energetskoj krizi koja je ove zime naterala Nemce da plate više za grejanje i struju za jedan mesec, nego što su obično plaćali na godišnjem nivou. Cene gasa skočile su 10 posto nakon što je gasovod pauziran u utorak.

“Dobrodošli u vrli novi svet gde će Evropljani veoma uskoro plaćati po 2,000 evra za 1,000 kubika prirodnog gasa!” tvitovao je Dmitri Medvedev, predsedavajući ruskog bezbednosnog saveta i nekadašnji predsednik, koji je na vlasti bio između 2008 i 2012, dok je Putin bio premijer, što je omogućilo da se izbegne limit za predsedničke mandate.

Kalkulacije koje iznosi Medvedev su verovatno preuveličavanje, jer je trenutna cena gasa oko 830 evra za 1.000 kubnih metara gasa. Bajdenova administracija je obećala da će dostaviti Evropi gas u slučaju nestašice.

Ipak, čini se da će situacija povezana s energetskim resursima u Evropi biti samo gora. Nemačka je zatvorila polovinu nuklearnih postrojenja prošle godine, a ove godine zatvoriće i ostala, što znači da joj preostaju vetar, ugalj i gas za proizvodnju struje i grejanje. Analitičari očekuju da će cene ostati između 60 i 70 evra po megavat času u toku narednih nekoliko godina, što je neznatno manje od trenutne cene od 80 evra po megavat času, kaže energetski analitičar Sikorski.

“Ovakvi problemi sa Rusima samo će pojačati kontinuirani narativ u Briselu o važnosti energetske tranzicije i bežanje od fosilnih goriva koje moramo da uvozimo od onih poput Rusije”, rekao je on.

Zaustavljanje Severnog Toka 2 možda će iskomplikovati put gasnih rezervi koje su se Rusi nadali da će poslati kroz ovaj gasovod. Ipak, drugi ne veruju da će to zaustaviti Putina, koji često govori o istorijskim nepravdama prema Rusima, a ne o trenutnim ekonomskim i političkim problemima.

Evropa ostaje zavisna od ruskog gasa, zbog čega su sankcije zapadnih sila još veća pretnja, tvrdi Ron Smit, anatlitičar pri BCS Global Markets u Moskvi.

“Evropa ovde mora da se ophodi pažlivo. Ne može se bez ruskog gasa, nezavisno od toga šta kažu iz Bele Kuće”, rekao je Smit. “Nema dovoljno tečnog prirodnog gasa u svetu da se prevaziđe problem koji nastaje kada se ostane bez ruskog gasa.”

A ukoliko Evropa istroši rezerve gasa u nekom trenutku u budućnosti, Severni Tok 2 bi ponovo mogao postati opcija, kaže Smit.

“Samo je pitanje vremena”, rekao je on, “posebno kada bude hladna zima, a ne bude dovoljno gasa.”