​Pitali smo ljude iz Srbije kako se izvlače od saobraćajne policije

Svaka treća osoba u Srbiji je saobraćajnoj policiji dala mito. Šta to znači? Ako si dovoljno glup da pijan voziš (još pijaniju) ekipu sa slave i zaustavi te saobraćajac da radiš alko-test, barem jedna osoba u kolima će ti šapnuti 'tutni mu crvenu'. Korupcija se toliko zapatila u našoj zemlji da većina nas više nema nikakav problem da u njoj učestvuje. Samo je pitanje na kom nivou.

U istraživanju Globalnog barometra korupcije za 2016. godinu se, osim navedenog podatka o nedozvoljenim dogovorima sa saobraćajnom policijom, navodi da "mnogi, 38 odsto, misli da prijavljivanje korupcije nije društveno prihvatljivo", objasnila je direktorka Transparentnosti Srbije Bojana Medenica i dodala da u Srbiji devet odsto građana navodi da ne zna gde da prijavi korupciju. Znate ona tri majmuna koji ništa ne vide, ne čuju i ne govore. E pa ti majmuni su iz Srbije.

Svi već znamo šta nam sledi ako se na alkometru ispiše 0.30 mg/ml, a ako prođe novi nacrt Zakona o saobraćaju, od 1. januara će svakome ko naduva dva promila biti oduzeto vozilo. Zauvek. Iako ovaj zakon ima elemente koji su protivni Ustavu, brate, ako sedneš za volan sa dva promila alkohola u krvi, suoči se sa posledicama.

Ali kako zapravo izgleda korupcija u praksi? Kako se taj magični Vajfert zadesi udobno ušuškan između vozačke i saobraćajne u ruci saobraćajca? Pričao sam sa poznanicima koji su uspešno izbegli saobraćajnu kaznu u Srbiji, što mitom, što ubedljivom pričom. Ovo nikako nisu saveti, ovo su priče ljudi koji na mala vrata ulaze u crno more srpske korupcije.

Vraćali smo se sa nekog dosadnog rođendana, na kome se nismo ni nešto razvalili, ali je ortak koji je vozio popio par piva. Potrpamo se mi tako, potpuno mirni, Vlado vozi 30 na sat, neće niko da nas cima, mislimo. Ali, već posle pet minuta, na sred Cara Dušana, nitokuda se pojavljuje saobraćajac koji nam se smeška i maše znakom stop. Ućutkujemo se, i pošto nam deluje da je mlad i opušten, odlučimo se za pristup, i mi smo fini mladi ljudi koji ne prave sranja.

Nakon njegovog „dobro veče, ljudi, jel vi iz provoda, lepo društvo, prijatelju, mogu da dobijem isprave", smeškamo se i mislimo da smo se izvukli i da će Vlado da prođe bez duvanja. Međutim, naš „prijatelj" se ipak vraća i daje spravu drugu, koji je naduvao nešto malo preko, čini mi se, 0.6 promila i postavlja nam čuveno „šta ćemo sad" pitanje. Svesni da para nemamo i da nemamo pojma koliko bi trebalo da ga podmažemo, krećemo u glas da kukamo kako smo nezaposleni ili studenti, kako nam je frka zbog Vladovog ćaleta i kako uvek vodimo računa.

Nasmejani mladi saobraćajac odlazi do kolege da se konsultuje i nakon par sekundi se vraća uz komentar da bi nas on pustio, ali kolega nije raspoložen. Kolega bi se oraspoložio da mu kupimo neke slane grickalice kaže, na šta mi odahnemo, jer bar za to imamo pare i taman možemo da otrčimo do neke trafike. Ali tu nije kraj, jer kolega hoće smoki i neki čips sa ukusom sarme, kog nije bilo u svim prodavnicama. Vlado je ostao u kolima, a nas četvoro je izašlo na zimu, u jedan ujutru, da obilazimo trafike u potrazi za posebnim čipsom. Pretresli smo ceo Dorćol da bismo posle skoro sat vremena našli jebeni čips. Kad smo se vratili, promrzli i smoreni, prijatelj saobraćajac je i dalje bio nasmejan i ljubazan, a njegov kolega nije bio oraspoložen ni tim čipsom, ali su nas bar pustili da nastavimo dalje.

Brate, glavno je da se uživiš u ulogu. A meni to nije preterano teško kada sam cirke. Inače kada cirkam izbegavam da se vraćam kući pre četiri, pet ujutru jer se do tada panduri obično raziđu. Nije baš za pohvalu, ali sam toliko puta vozio pijan da sam razvio sistem koji obično pali. Čim me zaustave, još dok im dajem dozvolu, počinjem da kukam kako me je baš to veče ostavila devojka i kako hoću da se ubijem. Pustim i suzu neku, ma brate, ni Dikaprio ne bi mogao bolje. Kukam mu kako mi je ona sve, morao sam da utolim tugu u alkoholu, ne znam šta ću, evo bukvalno idem da se ubijem. I sve tako.

Jebiga, ja sam čovek bez blama, hahahah. Naravno ponekad ne uspe, ponekad moram da podmažem kintom, ali me vrlo često puste i samo kažu, ajde uparkiraj se tu malo, odmori pola sata pa pravo kući

Od devojčinog ćaleta sam pozajmio pikap da sa ortakom odem na mali fudbal tamo na keju, na Kolosu. U to vreme mi je bila oduzeta dozvola zbog pijane vožnje, ali k'o reko, blizu je, neće biti frke. Kad smo krenuli kućama, povezli smo još dva ortaka, ali su oni seli nazad u tovarni deo jer napred ima samo dva sedišta. Naravno, naravno da će tada da nas zaustavi murija. Dok je prilazio saobraćajac, šapnemo mi onima nazad – samo ćutite da nas ne smaraju i zbog toga pošto nemamo nikakve papire.

Počinje neko natezanje oko te dozvole, pa nam još traže saobraćajnu i ovlašćenje, mi kopamo po onoj kaseti, ništa ne nalazimo. "Dobro bre momci, pa nemate ništa, 'ajde otvaraj nazad da vidim šta nosite", kaže pandur. Trebalo je da vidiš njegovu facu kad je otvorio gepek i video onu dvojicu kako čuče. Tu je ozbiljno popizdeo i izveo nas sve napolje. Počeo je da diktira sve prekršaje koje smo napravili, a mi bez kinte da nešta pokušamo. Setim se ja u trenutku da ta firma od devočinog ćaleta ima licencu da pravi priveske sa policajskom značkom i da ih on, baš zbog ovakvih stvari, uvek drži u kolima. Izvučem jednu iz vrata i kažem panduru: "Evo, mi i poslujemo sa vama, pravimo ove lepe priveske". Odmah mu se promenio izraz lica, mislim da sam mu video i iskru u oku, hahaha. Samo je spakovao onaj privezak u džep i rekao: "'Ajde momci, slobodni ste". Od tada uvek u kolima imam par tih privezaka, za svaki slučaj.

Jednom sam imao situaciju, napravio sam neki glupi prekršaj i bukvalno izbio pred patrolu koja me je zaustavila.

- Je l' znate šta ste sada uradili?

- Znam, evo baš nešto žurim, inače sam vrlo pažljiv, bukvalno mi je ovo prvi put.

- To vam je toliko i toliko poena i tolika novčana kazna

- Jao, molim vas, nemojte, plata mi kasni, radim dva posla, obe plate mi kasne, je l' možemo nešto da se dogovorimo, evo imam hiljadu dinara.

Tako je otprilike išao taj razgovor i odmah je bio u fazonu, može, samo diskretno. Ja otvorim novčanik i skapiram da imam samo novčanicu od dve hiljade, al' neću toliko da mu dam. Gleda me on, ja mu ne pružam onu novčanicu, a on 'ladno vadi hiljadarku, daje mi i uzima one dve. Eto, uredno, murija i kusur daje.

Uvek imam isti fazon kada me zaustave da duvam, a znam da sam previše popio. Odmah nabacim vrlo ozbiljnu facu i kažem im kako sam hirurg i da se vraćam kući nakon operacije koja je trajala 12 sati. Malo im se ušlihtam tipa, 'Vi barem znate kako je to' ili tako nešto kažem. Mrtav sam umoran, kažem i samo hoću da legnem, bukvalno mi nije do života. Mogu da ti kažem da obično uspeva, osim jednom kada sam rekao da radim u Kliničkom centru, a on me pitao u kom. Nisam imao pojma da ih ima više. Potpuno me je provalio i morao sam da platim.

* neka imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu