FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Preterano duvanje: povraćaš i tuširaš se vrelom vodom dok se ne ošuriš

Kao i sa svakom drogom, u kanabisu drastično manje uživaš kada počneš da ga zloupotrebljavaš.
17.2.15

Dva tipa koja ne pate od CHS-a, duvaju velike buksne u Hajd parku. Fotografije: Jake Lewis

Trava nije za svakoga. Ali moliću lepo, za većinu nas, najgore što može da se desi posle dva, tri dima je da ti se malo zavrti u glavi, da malo bljucneš na cipele ili da se iznenada nađeš u situaciji da u horu pevaš pesme Bena Harpera.

Ali kod jednog baš malog broja regularnih uživalaca dolazi do veoma neprijatnih posledica sa kojima se treba izboriti.

Sindrom kanabionidne hiperemeze (CHS) je stanje koje je povezano sa hroničnom zloupotrebom kanabisa. Tri osnovna simptoma su mučnina, bolovi u stomaku i ciklično povraćanje, kada povraćaš mnogo češće nego što bi trebalo – od 6 do 12 puta na sat. To baš i nije efekat koji si očekivao kada si upravo potrošio deset funti na gram džidže.

Reklame

Reč „kanabinoid" će vam možda zvučati poznato; počela je češće da se pominje kada su ljudi shvatili da trava nije dobra samo za veće uživanje u video igricama ili ubijanje vremena u školi. Ali ako vam i dalje ništa ne znači, evo veoma kratkog objašnjenja: kanabinoidi su vrsta hemijskih jedinjenja, od kojih neka nastaju prirodnim putem u ljudskom telu, dok se ostala mogu naći u kanabisu i drugim biljakama. Takođe su odgovorni za sve one čudesne priče koje ste čuli o medicinskoj marihuani; kanabinoidi pomažu u tretmanu lečenja svih bolesti, od glaukoma do epilepsije.

Na nesreću, oboleli od CHS-a ne reaguju tako dobro na kanabinoide. Pošto se malo zna zašto je to tako, ovo stanje često dobija pogrešnu dijagnozu. Prema svedočenjima pacijenata koja sam pročitao na netu, ono često dovodi do čestih odlazaka u bolnicu, beskonačnih skeniranja i svakojakih ispitivanja, koja najčešće ukazuju na savršeno zdravu osobu koja nekim slučajem mnogo povraća.

Ono što još više zbunjuje je to što se kanabis sve češće prepisuje - ili preporučuje, ako živite negde gde se na travu ne gleda blagonaklono – kao lek protiv mučnine. Zato je teško objasniti kako supstanca koja je poznata po svojim anti-emetičkim svojstvima – u osnovi, čini da ti ne bude muka – pospešuje upravo ono što bi trebalo da spreči.

Najranija istraživanja CHS-a obavljena su 2004, kada je kod 19 Australijanaca otkriveno da boluju od cikličnog povraćanja, ali i da vole da duvaju što češće mogu. Od tih 19, samo je 9 pacijenata na kraju učestvovalo u istraživanju. U sedam slučajeva, „prestanak zloupotrebe kanabisa doveo je do prestanka cikličnog povraćanja". Drugim rečima, kada su prestali da duvaju, prestali su i da povraćaju sve vreme, što je delovalo kao prilično crno-belo rešenje problema.

Ali ono što je uvrnuto je da je došlo do anomalije koja nije mogla da bude objašnjena: pacijenti su stekli naviku da se tuširaju ili kupaju vrelom vodom, jer im je to, izgleda, ublažavalo simptome.

Reklame

Od 2004. do 2012, sprovedeno je oko 30 istraživanja, uglavnom usmerenih na pojedinačne ispitanike. Ipak, i dalje nije jasno šta tačno prouzrokuje CHS: da li ga izaziva prezasićenje kanabinoidima ili ima veze sa receptorima za kanabinoide u mozgu, ni zašto se to stanje iznenada pojavilo sada, uprkos činjenici – potvrđenoj posle brižljivo sprovedenog internet istraživanja – da su ljudi definitivno pušili kanabis i pre 2004. godine.

Doktor Daglas A. Simoneto je 2012. godine sproveo najobimnije istraživanje CHS-a do tada, na 98 pacijenata koji su ispunjavali potrebne kriterijume. No, njegovo istraživanje je samo potvrdilo ideju da CHS postoji: ako pušiš previše trave, moglo bi da ti bude muka i moglo bi da dođe do cikličnog povraćanja – 84 pacijenata je prijavilo bolove u stomaku – a simptomi prestaju ako prestaneš da duvaš, barem u značajnoj većini slučajeva. Takođe je otkrio da je oko polovine ispitanika ublažavalo simptome kupajući se neverovatno vrelom vodom.

Jedan od snimaka dr Larija Melika

Dok sam istraživao CHS, naišao sam na Youtube nalog doktora Lerija Melika, profesora pedijatrije na univerzitetu Džordžija Ridžents u Americi. U proteklih godinu dana, dokumentovao je obolele od CHS-a. Jedan od njih priča o kompulsivnoj navici da se kupa.

- Nije mi bilo potrebno tuširanje, radio sam to bez svesnog znanja, izgovorio je u kameru. Njegova sestra je dodala da se tuširao četiri, pet puta dnevno u „prevreloj vodi". U vodi koju ona „nije mogla da podnese, toliko je bila vrela". Nema objašnjenja zašto je pokušala da se tušira sa bratom.

Reklame

Priča o kupanju i tuširanju vrelom vodom pojavljuje se u skoro svakom izveštaju o CHS-u koji sam pročitao. Štaviše, jedan pacijent je, ne znajući, sebi naneo teške opekotine u pokušaju da ublaži simptome.

Nije jasno zašto vrela voda pomaže, ali jedno je sigurno – a to je pozitivno – može da pomogne lekarima da postave dijagnozu, kao i da pomogne obolelima da razumeju od čega boluju.

- Kada pomene da mu tuširanje vrelom vodom ublažava simptome, pacijent obično prvi put počne da prihvata činjenicu da je možda u pitanju ta dijagnoza, rekao mi je doktor Melik.

Doktor Lari Melik

Razgovarao sam sa Benom, studentom iz Bristola, koji tvrdi da je sam sebi dao dijagnozu da boluje od CHS-a. Pošto je dve-tri godine duvao „barem sedam grama nedeljno", počeo je da oseća simptome CHS-a u februaru prošle godine. Bilo mu je muka kada se probudi, tuširao se i povremeno povraćao, a imao je i bolove u stomaku.

Posle nekoliko pogrešnih dijagnoza, Ben je posumnjao da možda pati od CHS-a, pa je bacio travu u šolju i dramatičnom razbio bong. Nedelju dana pošto je prestao da duva, simptomi su počeli da nestaju. Bio je to vidan napredak u odnosu na život dok je duvao.

- Nisam mogao da ustanem iz kreveta. Nisam imao nimalo energije, a stomak me je sve više boleo. Ali sada mogu da se krećem po kući i da nastavim sa svakodnevnim životom, rekao mi je.

Greg De Het na ovogodišnjem skupu za legalizaciju duvanja u Hajd parku

Naravno, ne nalazimo se nimalo bliže razumevanju zašto CHS pogađa baš uživaoce kanabisa. Zahvaljujući jednogodišnjoj prohibiciji, efekti kanabisa na endokanabinoidni sistem ljudskog tela malo su istraživani. Razgovarao sam sa Gregom De Hetom, predsednikom Društva ljubitelja kanabisa u Velikoj Britaniji, o mogućnosti da pojava ovog stanja možda ima veze sa činjenicom da je postalo mnogo lakše – ako ne i standardno – dokopati se super-jakog skanka.

Reklame

- Jači kanabis je dostupan, i zauzima veći deo tržišta. Ali ljudi ne shvataju da mogu da nabave i blaže sorte. Bezbedniji pristup kanabisu uz ispravno savetovanje je najbolji način da se smanje ovi propratni efekti, kaže Greg.

Ovo je možda slučaj kod nekih, ali dokazi za sada ukazuju na to da je najbolji način za lečenje CHS-a potpuni prestanak duvanja. Naravno, ponekad pacijenta nije lako ubediti.

- Uvek sam mislio, trava je dobra, trava je lek. Mislio sam da mi čini dobro na duge staze, ali nije bilo tako, kaže Ben.

I doktor Melik se slaže.

- Tu i tamo postoji određeni stepen poricanja, i moraš da ubediš pacijenta da je njegov primer školski, kaže.

Kanabis postaje sve prihvaćeniji i to uopšte nije loše, bar po meni. Dokle god ne protraćiš život na hašiš i gledanje emisija o renoviranju i aukcijama, ne postoji valjan razlog da se tu i tamo ne naduvaš, ako to voliš.

Kao i sa svakom drogom, u kanabisu drastično manje uživaš kada počneš da ga zloupotrebljavaš. Naročito ako uspeš da izazoveš haos u u hemijskoj ravnoteži sopstvenog tela i nađeš se u situaciji da povraćaš svaki put kada poduvaš buksnu.