Poslednjih 13 godina, fotografkinja iz Njujorka Džilijan Laub redovno je odsedala u AmericInn motelu u Vidaliji, Džordžija. Na kraju proleća, sobe su rezervisane mesecima unapred zbog tradicionalnog Vidalia Onion festivala. Ali za zajednicu Maunt Vernona (2.301 stanovnika), april je i sezona matura.
Sve fotografije: Gillian Laub / vlasništvo Benrubi Gallery
Laub je napravila projekat u kojem je dokumentovala tranziciju od 2002. godine i rasno podeljene mature do 2010. i prve zajedničke mature, pa sve do danas. Projekat je trajao više od decenije i prati ruralni gradić u kojem devojke i dalje nose topove sa motivima zastave Konfederacije. Projekat obuhvata i priču o ubistvu Džastina Patersona, kojeg je 2011. godine ubio otac bele devojke sa kojom se zabavljao. Paterson je bio pratilac na maturi i prva ljubav Kejke Burns, jedne od studentkinja sa kojom je Laub postala vrlo bliska.
Reklame
Njene fotografije hvataju dah intenzivne veze srednjoškolskoh učenika - a najviše onih tajnih međurasnih parova koje je prvo upoznala - ali i njen odnos koji je formirala sa tom zajednicom. Upravo je njena galerija objavljena 2009. godine u Njujork Tajmsu, naterala gradske zvaničnike da ukinu "Belu maturu" i "Crnu maturu" i ujedine ih.
[](Groznica maturske večeri u Srbiji iz roditeljskog ugla)[Pročitajte: Groznica maturske večeri iz roditeljskog ugla](Groznica maturske večeri u Srbiji iz roditeljskog ugla)
Video dokumentarac Southern Rites premijerno je prikazan u maju, a fotografije projekta trenutno su izložene u Benrubi galeriji u Njujorku.
Da li je izdavanje knjige zaključak ovog projekta?
U poslednjih 13 godina bila sam svedok promena u zajednici koja je otvoreno podelila svoje živote sa mnom. Ali to je komplikovana priča. Niša, koja je 2009. bila kraljica "Crne mature", rekla je 2011. da je ponosna što su mature konačno spojene i što je ona deo tih promena, ali je u isto vreme bila očajna što je njen prijatelj Džastin ubijen. Rekla je: "Napravimo jedan korak napred, pa dva nazad". To je za mene zaista moćno. Ovi klinci odande daju mi nadu da će se progres nastaviti.
Šta možeš da kažeš o prvom odlasku u Maunt Vernon 2002. godine?
Za Maunt Vernon sam prvi put čula kada je jedan hrabar učenik iz tamošnje škole napisao pismo SPIN magazinu (na koji sam bila pretplaćena) i zamolio nekoga da dođe u grad i pokaže svetu šta se ovde događa. Bio je to poziv u pomoć. Bila je očajna što ne može sa dečkom na maturu jer je on crnac, a ona belkinja.
Reklame
_________________________________________________________________________Pogledajte film VICE Srbija: Vlaška magija
_________________________________________________________________________Dok sam pročitala pismo, matura je već prošla. Ali već na jesen sam bila tamo i slikala nove segregacione događaje, koji su me potpuno rasturili. Morala sam da razumem zašto članovi ove zajednice dele decu po boji kože. Delovalo je kao da je to simptom nečeg ozbiljnijeg. Ova zajednica je čak izgledala mnogo integrisanije nego mnoga mesta u kojima sam bila, uključujući i moj Njujork, ali činjenica je da sam prisustvovala ogromnoj količni rasizma nego ikada pre.
Koliko si međurasnih parova upoznala? Koliko daleko klinci idu protiv gradskih običaja?
Upoznala sam mnogo ljudi koji svoje veze čuvaju samo za sebe. Ali to ne deluje kao da je vid pobune - zaista deluje kao da su uplašeni zbog reakcija društva i njihovih roditelja. Svi su oni odrasli zajedno i poznaju se od vrtića, ali postojala je linija koju neki roditelji ne žele da se pređe i ići će daleko da to ostvare. Ali stvari su se dosta promenile i sada viđam dosta javnih međurasnih parova, što je nešto što praktično nije postojalo kada sam prvi put došla 2002. godine.
Šta je nateralo 2009. godine ljude da ukinu posebne mature? Da li je to prava promena bila ili samo strah od javne odmazde?
Mislim da je većina studenata želelo da ima maturu sa svim svojim prijateljima. Roditelji su ti koji su se trudili da sačuvaju tradiciju, ali su u jednom trenutku shvatili da ostatak zemlje smatra da je neprihvatljivo to što rade, pa su odlučili da malo promene situaciju.
Reklame
U jednom trenutku u dokumentarcu, kameru ti izbijaju iz ruke - šta se dogodilo?
Okružni šerif me je napao zbog snimanja i fotografisanja javne parade. To je osoba koja je trebalo da zaštiti moja prava, a ne da ih ugrozi, tako da je to bilo prilično strašno, naročito jer sam tada konačno shvatila iz prve ruke o kakvom strahu su ljudi pričali.
