„Rasta zna, Rasta uvek zna jer oseća, Rasta zna, Rasta uvek zna šta oseća.“Za starije generacije, ovo je poznata pesma Del Arno Benda, ali za mlađe dođe kao neka vrsta proročanstva. Danas za njih, postoji samo jedan Rasta, i on ih zna jer, on ih oseća. U pitanju je ceo pravac i cela generacija kojoj su ljudi kao što je Rasta postali uzor. Iako nisam više tinejdžerka, jesam dete tranzicije, pa mogu da razumem zašto se neki novi klinci kače na pesme koje otvoreno govore o tome da sloboda dolazi tek kada se zaradi ozbiljna lova.
Reklame
Njegove pesme slušam kada mi treba živ bit da me pokrene, ali i par motivacionih stihova da me pokrenu da preguram dan. Zato sam poslednjih meseci „Moju stvar“ i „Sreću“, često vrtela na ripit. Te pesme su među četiri autobiografske sa prvog dela albuma „Indigo“. Stefan je dete univerzitetskih profesora, rođen je 1989. godine u Prištini iz koje je morao da izbegne. Nekada je živeo u trideset kvadrata, ali mu je danas život kao iz filmova, iako je malo onih koji shvataju da oko vrata nosi omču koja samo na prvi pogled deluje kao sreća.Ovi inspirativni stihovi bili su super okidač da shvatim da je za razgovor sa njim dovoljno da mu umesto pitanja postavim njegove versove i zamolim ga da nam objasni ko je u stvari čovek koji stoji iza njih. Šta ga je na te stihove inspirisalo i o čemu je razmišljao kada ih je pisao.
„I ja sam k'o klinac napustio školu, batalio klupu
Hteo svoj dinar, tad im'o sam 15, nastup'o u klubu.“Rasta: To je rima koja je najdirektnije vezana za mene i moj način života, i ona je zanimljiva upravo zbog toga što ja jesam u osnovnoj školi imao sve petice, ali onog momenta kada je počela da me interesuje muzika, konkretno muzika i samo muzika, tada je škola prestala apsolutno da me interesuje. A već sam kao mlađi preko muzike uspevao da zaradim neke pare radeći na Radio Beogradu, organizujući neke rege denshol žurke i tako da je nekako već to tada funkcionisalo sa 15, 16 godina.
Hteo svoj dinar, tad im'o sam 15, nastup'o u klubu.“Rasta: To je rima koja je najdirektnije vezana za mene i moj način života, i ona je zanimljiva upravo zbog toga što ja jesam u osnovnoj školi imao sve petice, ali onog momenta kada je počela da me interesuje muzika, konkretno muzika i samo muzika, tada je škola prestala apsolutno da me interesuje. A već sam kao mlađi preko muzike uspevao da zaradim neke pare radeći na Radio Beogradu, organizujući neke rege denshol žurke i tako da je nekako već to tada funkcionisalo sa 15, 16 godina.
Reklame
„I mama je rekla 'Slaba je vajda', ništa od mene
Dok jednog dana na sto nisam bacio evre.“Pa dete univerzitetskih radnika mora da dokaže mnogo više, odnosno roditelji koji su univerzitetski profesori imaju mnogo veći strah u vezi toga šta će biti sa detetom u budućnosti. I prosto to je razumljivo. To su inteligentniji ljudi koji dublje razmišljaju pa je dublja i njihova briga o svemu tome. Ali moja svesnost da će da se desi sve ovo što se desilo je bila mnogo veća od njihovog straha i prosto, verovao sam u to i to se i desilo.Pritom, roditelji su druga generacija koja je u drugom sistemu odrastala. Ja često kažem, to što oni rade je verovatno poslednji smislen državni posao koji nekako funkcioniše i dan danas u obrazovanju. Zato je razumljivo da oni na to drugačije gledaju, ali sve je hvala Bogu došlo na svoje.„I hvala Bogu, nisam bogat rođen
Sećam se, nekad živeo sam u 30 kvadrata
I znao sam da jednom sve na svoje dođe
Vidi me sada, luksuzna gajba u centru grada.“Bitna je stavka što nisam rođen bogat jer to me je nekako izgradilo. To je od mene napravilo pravilan sistem vrednosti i da zaista znam u šta se upuštam, šta treba da čini mene, pogotovu sada kada imam dete. Sad znam kako treba da razmišlja, čime da se vodi kroz život. Najbitnija stvar od svega je nemati, da bi prosto mogao nešto da stvoriš. I to je glavna nauka, tu se uči smisao života i tu se uče vrednosti.„A vidim, svako smeće bi da zna
Koga to viđam, s kim spavam i da l' imam love“
Dok jednog dana na sto nisam bacio evre.“Pa dete univerzitetskih radnika mora da dokaže mnogo više, odnosno roditelji koji su univerzitetski profesori imaju mnogo veći strah u vezi toga šta će biti sa detetom u budućnosti. I prosto to je razumljivo. To su inteligentniji ljudi koji dublje razmišljaju pa je dublja i njihova briga o svemu tome. Ali moja svesnost da će da se desi sve ovo što se desilo je bila mnogo veća od njihovog straha i prosto, verovao sam u to i to se i desilo.Pritom, roditelji su druga generacija koja je u drugom sistemu odrastala. Ja često kažem, to što oni rade je verovatno poslednji smislen državni posao koji nekako funkcioniše i dan danas u obrazovanju. Zato je razumljivo da oni na to drugačije gledaju, ali sve je hvala Bogu došlo na svoje.„I hvala Bogu, nisam bogat rođen
Sećam se, nekad živeo sam u 30 kvadrata
I znao sam da jednom sve na svoje dođe
Vidi me sada, luksuzna gajba u centru grada.“Bitna je stavka što nisam rođen bogat jer to me je nekako izgradilo. To je od mene napravilo pravilan sistem vrednosti i da zaista znam u šta se upuštam, šta treba da čini mene, pogotovu sada kada imam dete. Sad znam kako treba da razmišlja, čime da se vodi kroz život. Najbitnija stvar od svega je nemati, da bi prosto mogao nešto da stvoriš. I to je glavna nauka, tu se uči smisao života i tu se uče vrednosti.„A vidim, svako smeće bi da zna
Koga to viđam, s kim spavam i da l' imam love“
Reklame
To je direktno upućeno medijima. Nije u pitanju nikakvo okolišanje. Meni je mnogo počelo da smeta interesovanje nekih medija za koje smatram ne bi trebalo da ih interesujem. Sve je počelo da bude mega aktuelno, počelo je neko nenormalno interesovanje medija, vezano za bilo šta da li nosim, papuče, patike, šta radim, da li varim džiont. Sve ih je interesovalo, a mene je nerviralo jer ih interesuje sve osim muzike i to je prosto bio moj stav koji je ušao u refren. Drugo ja sam generacija koja je sve uradila preko interneta, ja sam moju scenu i publiku imao i pre žute štampe. Jer žutu štampu čitaju možda neke bake u frizerskim salonima i njima je to zanimljivo, a to nije moja publika niti ljudi koji dolaze na nastupe i dižu biznis. Zna se koje moja publika, ona se nalazi na internetu 98 odsto, i zato sam prosto revoltiran. I dalje tvrdim da mi mediji nisu potrebni uopšte.
„A ja sam dole već jednom izgubio sve svoje
A to su, kažu mi, posledice rata
I tad su me poslali moji gde, znali su, biće mi mnogo bolje
Zvao sam mamu stalno da pitam kako je tata“Ja sam ta generacija koju je zakačilo svašta, i svašta je bilo na pomolu i baš nije bilo bezbedno izlaziti iz stana u Prištini gde smo živeli. Svakako i to je čak mnogo uticalo na formiranje mene kao muzičara danas, jer prosto znam šta je sloboda posle svega toga, i znam šta znači kada si morao nešto da ostaviš za sobom, a to i dan danas živi u tvom sećanju i čini tvoj život. To je nešto zbog čega sam ja apolitičan i nikada nisam bio politički angažovan ali to jeste moja biografija.
A to su, kažu mi, posledice rata
I tad su me poslali moji gde, znali su, biće mi mnogo bolje
Zvao sam mamu stalno da pitam kako je tata“Ja sam ta generacija koju je zakačilo svašta, i svašta je bilo na pomolu i baš nije bilo bezbedno izlaziti iz stana u Prištini gde smo živeli. Svakako i to je čak mnogo uticalo na formiranje mene kao muzičara danas, jer prosto znam šta je sloboda posle svega toga, i znam šta znači kada si morao nešto da ostaviš za sobom, a to i dan danas živi u tvom sećanju i čini tvoj život. To je nešto zbog čega sam ja apolitičan i nikada nisam bio politički angažovan ali to jeste moja biografija.
Reklame
Svaka neka muka i potreba da se do nečega stigne, formira neku dubinu u nečemu pa i u umetnosti i u svemu.
„Mamasita vredna ko kilo lagano
Na štiklama jedna u milion dok seta se gradom
Milion dolara sva vrata otvara sa mnom
Januar ponoć je ležem sa Nikolić Anom“ Ana ima onu pesmu Jaunar, ponoć je ljube se svi umesto poklona reci mi da sam lepa i odlazi… A ovo je bilo repersko poređenje, jer reperi to kažu kao - živim film, a ja ovde živim pesmu. A kilo je više neko poređenje u nekoj materijalnoj vrednosti. Marihuana kao duhovna vrednost, kokain kao materijalna.„Ko je sa mnom svaki dan i svaku noć,
ko je tu pored mene, ko mi daje tu moć,
dragi ministre, kako da objasnim ti to
da biljka data od Boga ne može nam biti zlo“To je legendarna pesma „Legalizuj“. Prva koja je ostavila trag na ljudima što se mene tiče. Tada možda nije mogao da se poveže moj lik i delo ali im je bila važna ta tematika. Danas možda više nego ikada. Prolazi vreme, ljudi imaju mnogo liberalnije stavove, kod nas je isto kao devedesetih. Ponavljao bih sto puta isto ali bojim se da ljudima ne dosadim. Najviše se zalažem i za medicinsku upotrebu. Ne zalažem se ja da se to legalizuje i da sada može da se kupuje na ulici ali zalažem se za to da se dekriminalizuje svakako. Ljudi apsolutno nisu svesni koliku moć ima biljka i u čemu sve može da pomogne.
„Jer ovde majka ženi svoga sina
Al' opet ne zna da li sutra može biti mirna
i ona voli nju i zna da je fina
al' zna da odlaze u grad pun heroina
il si narkoman il si medju herojima
il si startovan,il si medju kerovima“Ovo je Srbija. Ono što mi jesmo. Uvek moraš da se prikloniš – ili si Zvezda ili si Partizan. Ne postoji neka zlatna sredina, neka umerenost, to je naš temperament i mentalitet. Ljudi ne mogu da shvate da postoji pandur koji duva. On onda prosto nije dobar pandur ili nije dobar narkoman i to smo prosto mi.
A heroin, to stalno govorim, neshvatljivo mi je da to i dalje postoji na ulicama i da postoje ljudi u 2017. koji u ovoj brzini mogu da funkcionišu i da ga konzumiraju.
Na štiklama jedna u milion dok seta se gradom
Milion dolara sva vrata otvara sa mnom
Januar ponoć je ležem sa Nikolić Anom“ Ana ima onu pesmu Jaunar, ponoć je ljube se svi umesto poklona reci mi da sam lepa i odlazi… A ovo je bilo repersko poređenje, jer reperi to kažu kao - živim film, a ja ovde živim pesmu. A kilo je više neko poređenje u nekoj materijalnoj vrednosti. Marihuana kao duhovna vrednost, kokain kao materijalna.„Ko je sa mnom svaki dan i svaku noć,
ko je tu pored mene, ko mi daje tu moć,
dragi ministre, kako da objasnim ti to
da biljka data od Boga ne može nam biti zlo“To je legendarna pesma „Legalizuj“. Prva koja je ostavila trag na ljudima što se mene tiče. Tada možda nije mogao da se poveže moj lik i delo ali im je bila važna ta tematika. Danas možda više nego ikada. Prolazi vreme, ljudi imaju mnogo liberalnije stavove, kod nas je isto kao devedesetih. Ponavljao bih sto puta isto ali bojim se da ljudima ne dosadim. Najviše se zalažem i za medicinsku upotrebu. Ne zalažem se ja da se to legalizuje i da sada može da se kupuje na ulici ali zalažem se za to da se dekriminalizuje svakako. Ljudi apsolutno nisu svesni koliku moć ima biljka i u čemu sve može da pomogne.
Al' opet ne zna da li sutra može biti mirna
i ona voli nju i zna da je fina
al' zna da odlaze u grad pun heroina
il si narkoman il si medju herojima
il si startovan,il si medju kerovima“Ovo je Srbija. Ono što mi jesmo. Uvek moraš da se prikloniš – ili si Zvezda ili si Partizan. Ne postoji neka zlatna sredina, neka umerenost, to je naš temperament i mentalitet. Ljudi ne mogu da shvate da postoji pandur koji duva. On onda prosto nije dobar pandur ili nije dobar narkoman i to smo prosto mi.
A heroin, to stalno govorim, neshvatljivo mi je da to i dalje postoji na ulicama i da postoje ljudi u 2017. koji u ovoj brzini mogu da funkcionišu i da ga konzumiraju.
Reklame
„I volim kad drage ljude vidim da se bore
jer ovde nema pravde, al nema ljudi što kažu
da nema prave i da su sve drolje
a naučnici odlaze gde je bolje
jer tamo negde preko imaće milione
šta god smo naumili nije moglo gore
ja ne znam gde je pakao,ako nije ovde.“Ovo je tekst pisan 2006, mislim da je izašao 2009, a do sada se situacija nije promenila. Cela suština jesu ti ljudi, i taj opis tog pakla, ali i ljudi koji u tom paklu pokušavaju da urade nešto sa mnom. Pa makar i da pevaju sa mnom ovu pesmu. Veruj mi, i to je uspeh.
„Ona meni kaže ajde da popijemo još
nije dala već je sama sve to platila
onda me odvela u klub
rekla noćas si moj gost
tada shvatio sam mala me je napila“//
„Mala tatina brinceza brr
Uvek je navikla da drami
I da dobija šta nema
Ali samo ja joj falim
Svake noći, sedi sama
Kažu mi da tuguje
Sad bi dala sve što može
Al' ljubav se ne kupuje“Imamo žene koje su sponzori i žene koje su sponzoruše. To su dva tipa i dva karaktera i postoje dve vrste načina na koje možeš da se provedeš sa njima. Mada se ja dosta bavim socijalnom tematikom i odnosa muškarca i žene u tom nekom materijalnom svetu i nekim stalnim preprekama vezano za te pogrešne vrednosti tipa Kavasaki i to. A najsmešnije je jer ljudi to vole i igraju. Baš te sponzoruše vole tu pesmu i uz nju igraju, to je najveća ironija. Neverovatno je da su ljudi neku poučnu stvar, samo zato što je spakovana u nešto komercijalnije prihvatili bez obzira što ih kritikuje. To je kao sad njihova pesma. A ja to nisam namerno uradio. Mislim sad naravno znam šta radim, ali to je išlo spontano i kad sam provalio kod ljudi šta radi, to je bilo neverovatno. Pritom kritika za hit ne smeta, možeš da pričaš šta god. E sad objasni ti to meni da to bude omiljina pesma svih sponzoruša.
jer ovde nema pravde, al nema ljudi što kažu
da nema prave i da su sve drolje
a naučnici odlaze gde je bolje
jer tamo negde preko imaće milione
šta god smo naumili nije moglo gore
ja ne znam gde je pakao,ako nije ovde.“Ovo je tekst pisan 2006, mislim da je izašao 2009, a do sada se situacija nije promenila. Cela suština jesu ti ljudi, i taj opis tog pakla, ali i ljudi koji u tom paklu pokušavaju da urade nešto sa mnom. Pa makar i da pevaju sa mnom ovu pesmu. Veruj mi, i to je uspeh.
nije dala već je sama sve to platila
onda me odvela u klub
rekla noćas si moj gost
tada shvatio sam mala me je napila“//
„Mala tatina brinceza brr
Uvek je navikla da drami
I da dobija šta nema
Ali samo ja joj falim
Svake noći, sedi sama
Kažu mi da tuguje
Sad bi dala sve što može
Al' ljubav se ne kupuje“Imamo žene koje su sponzori i žene koje su sponzoruše. To su dva tipa i dva karaktera i postoje dve vrste načina na koje možeš da se provedeš sa njima. Mada se ja dosta bavim socijalnom tematikom i odnosa muškarca i žene u tom nekom materijalnom svetu i nekim stalnim preprekama vezano za te pogrešne vrednosti tipa Kavasaki i to. A najsmešnije je jer ljudi to vole i igraju. Baš te sponzoruše vole tu pesmu i uz nju igraju, to je najveća ironija. Neverovatno je da su ljudi neku poučnu stvar, samo zato što je spakovana u nešto komercijalnije prihvatili bez obzira što ih kritikuje. To je kao sad njihova pesma. A ja to nisam namerno uradio. Mislim sad naravno znam šta radim, ali to je išlo spontano i kad sam provalio kod ljudi šta radi, to je bilo neverovatno. Pritom kritika za hit ne smeta, možeš da pričaš šta god. E sad objasni ti to meni da to bude omiljina pesma svih sponzoruša.
Reklame
ja uporno ih nerviram
jer serviram im dobro
pa ako si uspešan ti bolje stavi pancir
jer lako je opstati al' teže naći način“Ljubomora je normalna stvar pogotovu na sceni koja je dosta onako bedna i tek se formira. Ali baš zbog toga niko nije tu siguran u sebe i u svoje trenutno mesto. Ali to je dobro, to je gorivo za takmičenje i stvaranje bolje muzike, to je u repu od vajkada tako. Da nije bilo bifova i međusobne tenzije nikada se ne bi stvorio tako emotivan rep i taj način izražavanja. E sad, ja razumem da se u Srbiji oprašta sve osim uspeha, jer nije svima ravnomerno dato da probaju nešto. Mnogo se ovde sranja dešavalo, i nakon mnogo godina svako je nekako isplivao e sad kako je isplivao i kako se pozicionirao posle tog sranje tako mu je… Ali sad kad sam proputovao svet i kad sam bio u Americi, mislim na kraju, nekako samo čak i dobri.Hvala Rasto!JOŠ NA VICE.COM:Saznajte koji reper je vaša astrološka srodna dušaBeogradski rep spektakl sa najtvrđim fanovimaSlobodan Veljković - Coby o repu, narodnjacima, parama i rijaliti emisijama