Na ulici, ili na televiziji – kada god vidite nekog kako vozi longboard, ta slika je asocijacija za slobodu. Ljude koje smo povezivali sa ovim, često su bili neki kul ljudi u pank spotovima, a u poslednje vreme i neke laganije indie stvari pratio bi dobar video gde su glavni akteri skejteri, a i nekako bi lik koji vozi dasku uvek imao značajno mesto kao jedan od simbola slobodnog duha. Longboard nikada nije prestajao da bude popularan, ali je uvek zadržavao karakter subkulture, koliko god bio zastupljen u meaintream-u. Vožnja skejta nije rezervisana samo za skejt parkove, već često služi i za osvajanje novih prostora, kao i upoznavanje grada.
Reklame
Kao oblik ekstremnog sporta bio je dugo rezervisan za momke, a retko bismo na ulici mogli da vidimo devojke na dasci. Iako je bila potpuno normalna pojava videti skroz mušku ekipu kako slajduje, nikad nisam videla potpuno žensku ekipu u Srbiji, čak i mešovite su retka pojava. U nekim ranijim godinama, dešavalo se da čujem da u nekom gradu znaju „onu jednu što vozi skejt", ali je to više bila neka slučajnost.
Tako sam i krenula u potragu za devojkama koje voze longboard u Srbiji. Neke od onih do kojih sam došla su otišle „preko", neke su prestale da se bave time, ali ono što je bilo interesantno za sve je bilo to što su se iznenadile i oduševile što postoji još devojaka koje se time bave. Mnoge su mi rekle „pa ja sam mislila da sam jedina" ili „ja znam samo još jednu ili dve devojke koje voze longboard". Bilo je jako zanimljivo videti kako i u ovoj oblasti, gde dominiraju muškarci, žene su rascepkane na sve strane, nisu povezane i ne bodre se među sobom. Stidljivo i usamljeno, krenule bi sa vožnjom i ako bi želele više o tome da nauče, uglavnom su im prve osobe kojima bi se obratile bili neki momci koji već voze longboard.Nikad nisam stala na dasku, niti sam o tome razmišljala kao klinka, možda baš zato što nisam nigde videla devojku koja je vozi. Želela sam da to uradim, a dok sam istraživala naišla sam na grupu iz Barselone Longboard girls crew, koja je potpuno ženska grupa i cilj im je da promovišu ekstremne sportove kod devojaka, kao i da ih podstiču da se bave onim stvarima koje su obično rezervisane za muškarce i pričaju koliko je važna solidarnost. Po uzoru na njih želela sam da napravim skroz žensku longboard ekipu i da se zajedno provozam sa njima.
Reklame
Kada smo se našle na Adi neke se nisu poznavale, ali je odmah krenula priča o tome koliko vole da voze i koliko su se iscimale da nabave svoj prvi longboard. Čule se razne komentare, koji bi mnoge odvratili, a one su bile tek na početku, tako da je bilo jako važno što su bile rešene da se posvete ovom interesovanju. Često, mnoge od njih voze i druge daske, pa su neke od njih počele sa vožnjom longboard-a zato što su zimi vozile snowboard i želele su da im taj osećaj koji obožavaju potraje.Ipak, nikad nisu pomislile da su oni koji su ih obeshrabrivali bili u pravu, čak i kad bi se ozbiljno razbile dok su padale sa daske. Svoje rane i ožiljke ponosno pokazuju i pričaju kroz smeh koliko su im zapravo bile smešne situacije u kojima su se povredile i koliko daleko su išle u tome da sačuvaju svoje daske.Najzanimljiviji momenat razgovora je zapravo kad smo pričale o tome koji su njihovi uzori i koliko su često one viđale devojke koje voze longboard i koliko misle da je važno da devojke koje se ovim bave budu vidljive.
Ono što su poručile je da ih ne zanima to da li društvo očekuje od njih da budu ženstvene, već će uz svoju ljubav prema vožnji sa lakoćom dočekati i možda neke nove povrede i neki sledeći downhill na Košutnjaku. A možda budu uzori nekim klinkama koje će baš njih videti kao prve devojke na dasci i onda krenuti njihovim stopama?Pogledajte VIDEO:
Još na VICE.comSkejteri i YU istorija: Jugoslovenski spomenici kao skejt parkSkejterke caruju TorontomSkejt donosi dah slobode Avganistankama