Naučnici kažu da vutra guši kreativnost, a šta kažu duvači u Srbiji

Sigurna sam da svi mi imamo priče sa nekih bleja o kojima se godinama raspreda – ekipa se naduvala i "bilo je mnogo dobro", pa se sve izrečene napušene ludosti citiraju kao najveće mudrosti. Pitamo se kako je nešto tako genijalno nekom moglo da padne na pamet. I tako smo srećni što se družimo sa bogovima duhovitosti i najmudrijim primercima koji hodaju zemljom.

Postoji verovanje da je Šekspir redovno duvao i tako dobijao inspiraciju, a u današnje vreme mnogi umetnici o tome otvoreno govore – da redovno duvaju, ne da i od toga imaju inspiraciju. O medicinskoj marihuani i njenom pozitivnom uticaju u tretiranju nekih oboljenja se već zna mnogo, o potencijalnim pozitivnim uticajima na rezonovanje se govorilo, a o kreativnosti smo uglavnom slušali mnoge priče, za koje nismo baš imali utemeljenje u nauci.

Univerzitet u Lajdenu totalno je "spustio" duvače istraživanjem koje je pokazalo da kanabis zapravo smanjuje kreativnost. Verovatno ste se sad smorili, ali Holanđani valjda znaju, bar oni mogu opušteno da rade ovakva istraživanja i bez naručenih rezultata. Doktor Mikael Koval koji je radio na ovom istraživanju tvrdi da su redovni konzumenti vutre manje sposobni da uvide greške i da im se vremenom smanjuje kreativnost. U grupi 40 duvača ispitanika , polovina je dobijala placebo i onda se merio uticaj vutre na dopamin, koji je glavni za kreativnost i sposobnost uviđanja sopstvenih grešaka. Kod ekipe koja je bila stalno napušena, manje se lučio dopamin.

Pogledajte film: Kanabis u Srbiji između bola i zakona

Iako je dokazano da vutra guši dopamin koji nam podstiče kreativnost, doktor Koval se ogradio da neka pitanja ostaju otvorena i da na ove rezultate može da utiče u kom period smo počeli sa duvanjem, kao i koja vrsta kanabisa je u pitanju.

Za ova otvorena pitanja odlučila sam da konsultujem poznanike koji duvaju i bave se kreativnim poslovima.

Pazi, kod mene to veze nema sa kreativnošću - to je mit - već samo sa anksioznošću. Kad sam anksiozan, trava me "prodrma" i onda se bolje usmerim na ono što radim, a ne na neopravdanu zabrinutost.

Što se tiče brejnstorminga, osećam da je meni luđe i zabavnije, pa je i brejnstorming zabavniji, ali ne verujem da bih bez vutre bio ič manje "kreativan". Nesrećniji da, ali to je onako generalno. Pošto sam višedecenijski uživalac, nemam tu vrstu podele - napišem nešto haj, mislim da je strava, pogledam strejt pa mi je sranje, to mi se ne događa. Uviđanje grešaka ima veze samo sa neispavanošću i iscrpljenošću (trava svakako tu ne pomaže).

Uglavnom ne duvam kad treba da radim, eventualno ako je nešto što mi nije za posao, nego za sebe radim nešto. Naravno, to na kraju ispadne sprdnja, valjda zato i ne duvam dok sam na poslu.

Ne bih rekao da mi utiče na greške, uglavnom kad sam naduvan bolje primetim neke propuste kad završim posao koji sam uradio pre nego što sam duvao. Na primer, bolje čujem i vidim stvari.
Više mi treba za opuštanje posle posla ako sam imao naporan dan ili slično. Definitivno kao negativan uticaj pre bih izdvojio nedostatak motivacije nego problem sa kreativnošću, ali kapiram da je to od čoveka do čoveka.

Imala sam jako dugo fazu kad sam mislila da treba da uzimam droge, razne, a najviše vutru da bi mi to stvorilo inspiraciju. Zbog zdravlja sam u nekom momentu morala da budem skroz strejt godinu dana i kad je to prošlo, provalila sam da sam zapravo najbolje stvari uradila u baš u tom period detoksa, tako da je vrlo moguće da je to istraživanje tačno. I sada ponekad duvam, ali gledam da ne bude dok radim, jer se bojim da pokvarim ovaj kreativni period koji mi se otvorio.

Za pravljenje grešaka ne mogu da kažem zasigurno, jer mi ne deluje da sam ih više pravila naduvana, a nekad sam čak imala i bolju koncentraciju, posebno kada sam proveravala neke tabele u Excelu.

Od bezbroj miliona istraživanja o vutri, samo jedno treba da nam bude jasno - pravila nema, sve je relativno. Svaka je biljka ili sorta posebna kao što je svako od nas jedinstven u odnosu na to kako smo odgojeni. Pa će tako i uticati na njega. Ako se iscepaš od nekog jakog skanka, teško da od brejna išta ostaje za brejnstorming. Mozak gori u svim mogućim pravcima pa svaki pokušaj ukroćivanja misli dobija kontraefekat. Ali, neka slabija domaća varijanta uzgajana u prirodnim uslovima, koju možeš da pirkaš lagano k'o pljugu, često upravo i bude okidač za kreativne brejnstorming sesije na različite teme. Naravno, mnogo toga zavisi i od ekipe - da li te inspiriše za to ili ne. Kao i od tvog raspoloženja.

Nekada mi baš pojača latentni OCD i onda sve mora da bude cakum-pakum, savršeno i upeglano. U drugim prilikama sve ostavljam na pola i legnem u krevet da "razmislim malo".

Što se tiče toga da li se zbog vutre naviknem da budem kreativan samo kad sam naduvan - često bude i obrnuto. Kada se naduvam kao stoka ne mogu da mislim, a kamoli budem kreativan. A opet, nekada mi je potrebno nešto da "odčepi" blokadu među sivim ćelijama kojih je sve manje, ako je verovati pojedinim istraživanjima. Suština je u onome što me je profesor engleskog u srednjoj školi naučio još davno, "Sve u životu treba da probaš, ni na šta ne treba da se navučeš". Amin.

Obično mi trava otvara više ideja odjednom. To mi godi, ali mogu i da se zamrsim, pa onda kao da nemam nijednu. Sa drugim ljudima mi je lakše, jer oni hvataju ideje, a ja se vozim, pa i ako se zamrsim, smešno mi.

Međutim, kad sam naduvan najbolje primećujem greške. Gledam ih kao zadatke koje treba da rešim. Mada nekad napravim neke glupe greške, tipa prospem supu u patike.

Ne moram stalno da duvam da bih bio kreativan. Vrlo često dunem kad sam već u naletu kreativnosti. Namenski dunem da budem kreativan samo ako sam pored neinspirativnih ljudi. A i ako duvam da budem kreativan, ne mora da znači da ću biti kreativan za ono za šta mi je kreativnost potrebna.

Još na VICE.com:

Vreme je za rolanje: nauka kaže da vutra može da pojača kognitivne funkcije našeg mozga

Zašto ljudi misle da su duvači lenji: Istorija

Doktori savetuju, vutru u dupe, ne na usta