Porođajne muke i radosti: fotografije sa svih strana sveta

Prvobitno objavljeno na Broadly.

„Najdužih tri minuta koje sam ikad doživela“, kaže fotograf Šon Dejvi.

Šon je ovekovečila rođenje Elis, tokom kog su se javile određene komplikacije. „Prva tri minuta beba nije disala“, priča Dejvi. „Molila sam se da prodiše, svi smo čekali, ceo tim je utihnuo i fokusirao se na oživljavanje.“

Tridesetsedmogodišnja majka Elen prethodno je imala dva pobačaja. „Izašla je iz mene plava u licu. Nije disala. Odneli su je u stranu da pokušaju da je reanimiraju. Kad su je vratili disala je i plakala, sva ružičasta i divna.“

Elen je rodila Elis u NHS bolnici na jugu Londona, okružena najboljom medicinskom opremom i vrhunskim profesionalcima. Ali kako dolaze na svet bebe kojima nije na raspolaganju taj luksuz? Bez sanitarnih ustanova, bez instrumenata, čak bez čiste vode?

Uz Dejvi su u ovom projektu učestvovale Dana Popa, Hana Adkok, Karlota Gerero, Bieke Deporter, i Dijana Markozijan. Njihov rad opisuje porođaje žena sa svih strana sveta, od predgrađa Londona do ruralnog Nepala, preko Kenije, Rumunije, i Gvatemale.

Projekat „Univerzalno majčinstvo“, pokrenut na Dan majki, finansira londonsko dobrotvorno udruženje Save the Children u saradnji sa GSK. Izložba sadrži instalaciju koje prikazuje aktualne podatke o globalnom mortalitetu nedonoščadi. Statistika je poražavajuća: na Južnu Aziju i Centralnu Afriku otpada 77% mrtvih beba. Preko 99% ih je u zemljama u razvoju. Trideset miliona žena se 2016. porodilo bez profesionalne pomoći, navodi WHO, dok UNICEF izveštava da je 2017. godine 2.6 miliona majki izgubilo bebu pri porođaju.

Nemoguće je opisati razlike između situacija u kojima se nalaze majke iz različitih zemalja. „Pripremila sam se donekle, uštedela sam 200, možda 500 šilinga“, priča Neli sa zapada Kenije koja je nedavno donela na svet svoje treće dete. Ova suma iznosi manje od pet američkih dolara. Neli se porađala dvanaest sati – fotograf Bieke Deporter zabeležila je njenu vožnju do bolnice na motociklu, preko neravnih zemljanih puteva.

Čoti, muslimanku iz Nepala, snimila je Dijana Markozijan, Amerikanka jermenskog porekla. Ona živi u ruralnoj oblasti Banke sa dvoje dece, mužem, i muževljevom porodicom. „Dok nisam imala dece, život mi je bio divan. Mogla sam da radim šta god bih poželela. Nije bilo žurbe, sve opušteno.“

Čoti se vratila kući na sam dan porođaja. Bebu je rodila bez anestetika. „Taj bol niko ne može da mi oduzme, on je samo moj. Sve je tada na meni.“

Ipak, najupečatljiviji detalj ovih priča je veoma sličan emotivni doživljaj mladih majki. U kakvim god se okolnostima našle, one jednim glasom govore o naglom preuzimanju odgovornosti za apsolutno nezaštićeno novo biće. Ovo ipak spaja sve roditelje.