Sve što treba da znate o pripremi slave pre nego što sednete za sto

Kako se kaže ono za Svetog Nikolu, pola Srbije slavi, pola ide na slave. E mene je od ove polovine što slavi zanimao samo onaj deo koji je ostao dosledan slavskoj tradiciji do kraja. Naravno, nema ništa lošeg u tome naručiti pola trpeze iz restorana, naprotiv. Danas kada toliko puno radimo, a za slavu dobijemo samo taj jedan dan slobodno, izuzetno me je zanimalo kako ljudi koji ne odustaju od sto postotno domaće trpeze uspevaju da iznesu sve.

Sećam se kada sam bila mala, mrzela sam celu nedelju pred slavu jer je već tada počinjalo veliko sređivanje. Odjednom smo uklanjali prašinu sa mesta u stanu za koja nisam znala ni da postoje. Nije postojalo većeg pakla od ručnog usitnjavanja karfiola na male deliće. Kada konačno dođu gosti sve što bih ja uspela da uradim je da se najedem i zaspim od umora. Kasnije su na taj umor dolazila i pijanstva. Najedem se, napijem se, pa onda zaspim od umora. Danas više ne živim sa roditeljima pa se lepo gospodski pojavim samo na dan slave. No, evo kako izgleda nedelja i strategija onih koji se još uvek ne daju godinama.

Broj potrebnih dana

Gordani i Draganu, mojim prvim sagovornicima potrebno je oko tri dana da sve spreme, osim što se u kupovinu ide nedelju dana unapred. Kumovima Mirku i Julijani treba ravno pet dana, dok Milkica skreće pažnju na to da se često radi i noću. Njoj je potrebno 3-4 dana ali i minimum jedna ako ne i dve noći. Svi moji sagovornici osim Mirka i Julijane koji su u penziji, ali su imali ovu rutinu i dok su radili, su zaposleni.

Raspodela posla

„Zajedno idemo u nabavku u samoposlugu. Najviše zbog toga što hoću da iskontrolišem koje će vino biti kupljeno, to je moj sektor. Sa pijace sve donese Dragan. On je zadužen za spremanje ribe, ostalo je sve moje“, govori Gordana o podeli posla.

Moji kumovi, Mirko i Uka su napravili podelu na softver i hardver. „Uka sve zamisli, uradi a ja seckam sve što treba raditi nožem i perem sudove“, kaže mi kum.

Milkica je svoju porodicu podelila na sledeće sektore. Sin je zadužen za piće, muž za nabavku i prženje ribe, a ćerka za salate i kolače kada je u mogućnosti. Jasno je dakle da neko mora biti mozak cele operacije ili ništa od bogate trpeze.

Raspored pravljenja stvari

„Pravim prvo prebranac, pa suve paprike tek uveče da ne stoje dugo. Žito stavim da se „ukuva“ veče pre otpočinjanja glavnih priprema i ujutru ga spremim prvog.“, kaže Gordana iz tandema Gordana i Dragan Grbić. Za razliku od njih i Julijana i Mirko i Milkica prvo kreću od kolača. Milkica tvrdi da su vanilice čak i bolje ako odstoje par dana a tandem Niković iz Pančeva slatkiše koje nekada naprave i par nedelja unapred stave u zamrzivač.

Jela koja su test

Za Mirka koji je inače veliki gurman, ni jedno jelo ne predstavlja problem za pravljenje budući da sam često roluje meso, i da je poznat po svojim kulinarskim sposobnostima. Na njegove veze za dimljenu ribu i kvalitetno meso se oslanja verovatno pola Pančeva ali i moja familija.

Milkici najveći test predstavljaju sarme pogotovu što kada su posne postoji veći rizik da ne uspeju, a Gordani žito.

„Žito ima svoju proceduru koja traje i obavezno zamažem i sebe i kuhinju, ali to je ujedno i ono što moji najviše vole. Ostalo mogu da spremam sa povezom preko očiju.“, kaže ona.

Sitni kolači

Ono što je meni lično uvek predstavljalo misteriju je to što se često na slavama može čuti broj vrsta sitnih kolača kao relevantan broj za ocenu kvaliteta trpeze. I onda samo zamislim kako je domaćinima i domaćicima koji sami naprave sto hiljada vrsti sitnih kolača. Međutim, moji sagovornici baš tu padaju u iskušenje da ih naruče. Svi osim Mirka, on nikada ništa ne bi naručio, oni naprave 7 do 8 vrsta, ali Milkica ovde odnosi pobedu.

„Pravim sitne kolače oko 15 vrsta zato što sve mislim biće malo a na kraju bude previše“, kaže ona.

Porudžbina gotovih jela

Iako znaju da su mnoge stvari na samo jedan telefonski poziv od njih, ovi domaćini i domaćice odolevaju.

„Čime god drugim eksperimentisali, pasulj prebranac, suve paprike i riba su ono što pamtim od malena da se u mojoj kući spremalo (krišom). Pa taman da i to jednog dana poručim, glavna obeležja slave – slavski kolač i žito ne treba da izađu iz kuće.“, iskrena je Gordana.

Milkica samo ponekad sanja o tome da sve naruči, ali kaže kako to nije poenta slave.

Haos nakon što gosti odu

I ovde važi dobra stara raspodela posla. „Dragan i ja smo za sve ove godine razradili svoj sistem funkcionisanja, zna se ko, šta i kad i ne samo za slavu, već za bilo šta što organizujemo, kad nismo nervozni i kad sve ide svojim redom, bez problema se sve jako brzo sredi.“, kaže Gordana.

Mića kaže da se sve vrlo lako sredi bez ostavljanja ičega za dan posle, jer danas postoji i mašina za sudove i usisivač pa ne vidi nikakav problem.

Milkica o tome najradije ne bi pričala, a kako sam upoznata sa slikom sudopere prepune suđa, uflekanih stolnjaka i poda razmrljanog mrvama od kolača u potpunosti se saosećam sa njom.

Zadovljstvo

Ipak, poenta slava nije samo u crnčenju ako ste domaćini i uživanju ako ste gosti, po rečima mojih sagovornika na kraju sve uvek bude vredno truda. Tandem Grbić kaže da najviše radosti ima u druženju. i u porodičnom ručku pre dolaska gostiju. „To je nešto kao naša „mala“ slava.“, zaključuje Gordana.

„Prvo, zahvalni smo našem zaštitniku koga i slavimo. Drugo, da bi slava bila prava, moramo da unesemo sebe u taj dogadjaj i treće, veliko je zadovoljstvo ugostiti najdraže goste, kumove, rodjake i prijatelje i to nas ispunjava osećajem bliskosti sa njima, radosti jer smo im ugodili i to je veoma lep osećaj.“, zaključuje Mirko.

Milkica na sve to gleda kao na pokazivanje ljubavi porodici i prijateljima pa joj onda nekako sve to ni ne bude toliko teško.

JOŠ NA VICE.COM:

Pričao sam sa ljudima koji su pronašli Boga

Kako je biti mlad i religiozan u Srbiji

Zašto se sve slave pretvore u bahanalije