Moja glupava, jadna misija da pustim bradu

Puštanje brade je kao supermoć — to je jedan od načina da lice koje ste dobili od roditelja potpuno preobratite u nešto drugo. Brada može njenom vlasniku da podari akademsku ozbiljnost ili neobavezni izgled nekog ko sve svoje vreme provodi na plaži; možete da izgledate kao napaćeni usamljenik ili šašava očinska figura; i ona može da poruči šta god vi želite da poruči — ali iznad svega, ta brada govori: "Ja sam odabrao da ovako izgledam.“ Iako imati bradu više nije kul, muškarci koji ih nose mogu da se dožive kao poželjni i virilni. Brade su postale simbol za posedovanje muževnosti. A ja ne mogu da je pustim.

Nakon nekoliko dana nebrijanja, sve što dobijem je malo krutog paperja, uglavnom po vratu. Moja brada je nekako istovremeno ućebana i bedno retka, tako da onda izgledam kao mešavina čarobnjaka i depresivnog tinejdžera. I ne sviđa mi se kako brade uopšteno izgledaju, ali mrzim što i sam ne mogu da je pustim! Zašto ne mogu da donesem iste transformativne folikularne izbore koji drugima toliko lako polaze za rukom?

I zato sam odlučio da prestanem da se brijem sve dok mi ne izraste sasvim gusta brada. Bez obzira koliko mi vremena za to bude trebalo. (Izdržao sam malo više od mesec dana.) Evo kako je to bilo…

3. DAN

Nema drugog načina da se ovo kaže — moje lice izgleda loše. Umesto da sam zarastao u seksi bradicu, izraslo mi je nekoliko pramenova kovrdžave crne dlake koji odstoje od mog lica pod nasumičnim uglovima. Ovo se definitivno računa kao “izgled” po tome što izgledam kao da sam digao ruke od sebe.

4. DAN

Nikad ne biste izašli iz kuće sa velikom upadljivom flekom na odeći, ali moje lice odaje upravo takav utisak. Suviše mi je neprijatno da se viđam sa ljudima, tako da ostajem kod kuće čitav dan i odlazim na spavanje u šest posle podne.

5. DAN

Ponovo ostajem kod kuće čitav dan i odlazim na spavanje u sedam.

Autor, dan šesti. Foto: Sam Weiner.

6. DAN

Ponovo ostajem kod kuće čitav dan i odlazim na spavanje u pet.

7. DAN

Više se ne bojim da izađem iz kuće. Moja brada konačno ne izgleda kao nekakva greška. Izgleda kao nešto veoma ružno što sam uradio namerno. Uobičajena reč da se opišu brade kao što je moja u ovoj fazi je “prošarana”, ali to sugeriše da postoje delovi sa dlakama. Ne i u mom slučaju. Moj levi obraz je kao besprekorna, čista plaža sa belim peskom narušena sa desetak palmi koje je pogodio grom.

11. DAN

Ja sam čovek koji ima bradu na vratu. Čovek sa vratnom bradom.

Ponovo, moja nebrada izaziva mizerno vrzino kolo očaja za koji ne mogu da okrivim nikog drugog sem samog sebe. Sudovi i prašina se gomilaju. Umesto da odem do prodavnice, pokušavam da preživim na bocama nutritvnog šejka od čokolade koje sam već imao u kući. Od toga se, naravno, osećam još gore. Ne čitam ništa i ne gledam TV. Samo ležim u krevetu, satima i satima buljim u telefon, iznova i iznova rifrešujući iste aplikacije svakih nekoliko sekundi.

14. DAN

15. DAN

Svaki dan se probudim i pomislim: “Hvala ti, Bože, malo me više svrbi nego juče!” Nisam bio ni svestan da kad imaš bradu ona svrbi! Mislio sam da će biti mekana! Umesto toga, osećam se kao da je neko izlomio kutiju krekera i zalepio mi ih za vrat dok sam spavao. Ali na dobrom sam putu. Brišem sve aplikacije iz telefona i teram se da izađem iz kuće. Ponovo sam u dobrom fazonu!

20. DAN

Deo sa bradom i deo sa brkovima još se nisu spojili. Moji obrazi su istačkani s ukupno 36 grubih dlaka. Čini se da je čitava stvar potpuno prestala da raste. Kao da su moji hormoni znali da želim da postignem Nivo kosmatosti: Gorštak ali su iz prkosa stali kod Nivoa kosmatosti: Umiruće prase.

Svaki razgovor započinjem samokritičnim objašnjenjem zašto mi je lice u tako jadnom stanju, ali čini se da ga niko ne primećuje niti je ikoga briga za to.

22. DAN

Da budem sasvim iskren, očekivao sam sablažnjene poglede konobara, ljudi iz podzemne železnice, poznanika, i tako dalje. Želeo sam da zabeležim urnebesne, samoprekorne anegdote o slatkim devojkama po barovima kojima se dopala moja urbana žvaka, ali su bile zgrožene mojom bradom. Ali istina je da se to nije desilo. Kao da svet nije bilo nimalo briga za moje budalaštine! Zar nepoznate osobe ne vide da nisam tip osobe koja bi pustila bezveznu bradu? Ili da sam makar tip osobe koja zna da pušta bezveznu bradu pa je očigledno da to radi iz sprdnje? Odgovor je očigledno NE. Moja brada je sranje i mrzim samog sebe.

23. DAN

Bolno je uhvatiti sopstveni odraz u ogledalu i pomisliti: “Ovo je najgore što sam ikad izgledao.” Pitam se da li dlake koje odbijaju da izrastu iz mog lica umesto toga rastu unutra u moju glavu, zavlačeći se poput pijavice između nabora u mom mozgu, postom se obavijajući oko mojih očnih jabučica od čega ću postati slepi zombi, uzaludno vrišteći u nadi da će mi neki dobronamerni komšija prekratiti muke.

24. DAN

Zašto ovo uopšte radim? Kako uopšte uspevam da nagovorim sebe na ovakve stvari? Zašto sam uopšte poželeo da pustim bradu? Je li zbog muževnosti? Iskreno, mislim da nije. Postoji bezbroj sitnih ili izmišljenih problema od kojih čovek može da zapati doživotne anksionoznosti, ali srećom po mene, moja muževnosti ili nedostatak iste nije problem o kom često razmišljam. Brinem oko raznih gluposti, kao što su koliko često da nosim svoju bolo kravatu ili da li se isplati živeti život u besmislenom univerzumu u kom se svirepost nagrađuje. Nikad se nisam brinuo oko toga koliko muževno izgledam, verovatno zato što je odgovor na to “krajnje nisi”. Iskreno, brinuti se oko muževnosti deluje kao zastareo problem.

Ipak, moja nesposobnost da pustim bilo šta što izdaleka podseća na bradu dovela me je u mentalno stanje koje najbolje može da se opiše kao izmučeno. Ovaj eksperiment me je potpuno iznurio. Mučim samog sebe a ne mogu da se setim nijednog dobrog razloga za to.

25. DAN

Božić!

Loša brada iz različitih uglova, dan dvadeset šesti.

31. DAN

Izlazim napolje. Povetarac ćarlija šačicu dlaka nalik mačjim brcima na mojim obrazima. “Ooh, znači ovako se oseća pas”, pomišljam. Ovo je najbolje što sam se osećao nedeljama.

34. DAN

Brada je dvostruko gušća na mom desnom obrazu nego na levom. A opet se ni jedna strana zaista ne računa kao brada. Moj prijatelj me pogađa poražavajućom istinom: “Da sada opljačkaš banku, usred bela dana, bez maske, svedoci ne bi opisali osumnjičenog kao bradatog.”

35. DAN

Čitav dan mira. Da, brada izgleda užasno i zbog toga se osećam još gore. Ali mi je drago da sam iskreno pokušao da je pustim! Drago mi je što pišem o tome! Nije li to svrha pisanog jezika, da dočara širinu ljudskog iskustva? Možda brada i ja na kraju uspemo da se pomirimo.

36. DAN

Ma jok, zajebi ti ovo. Čupkam dlake na bradi dok čekam da počne film i obuzima ne mučnina. Dlake deluju kao zlonamerni osvajač, dok njegovi prljavi crni brci izbijaju iz moje kože. Vreme je da nestanu.

37. DAN

Odlazim kod Gaspera Komoa, omiljenog mudrog italijanskog berberina u Bruklinu, da bih se obrijao brijačem. Deset minuta kasnije, ponovo sam živahni golobradi ja. Već se osećam bolje.

Eksperiment je zvanično okončan. Foto: Carolos Jaramillo.

A naučio sam… ama baš ništa. Neću vas folirati. Nadao sam se, možda čak planirao, da saznam da je kako izgledaš manje važno od toga kako se osećaš ili nešto drugo neodređeno otrcano. Ali razmišljanje o tome kako izgledam odigralo je ključnu ulogu u tome kako sam se osećao u ovih poslednjih pet nedelja. Kao posledica toga, samo sam sedeo i sve vreme se sažaljevao. Loša osećanja su nastupila upravo zato što sam loše izgledao. Ali na kraju je to bilo zbog toga što sam želeo da postignem nešto naizgled jednostavno, a nisam mogao. I neuspeh se jasno očitavao na mom licu. Nisam mogao od njega da pobegnem.

Ali sam i dalje srećan što sam probao. Postao sam bolji čovek — svesniji toga za šta sam sposoban a za šta nisam. Makar u folikularnom smislu. Bilo je to, bez konkurencije, najdužih 36 i po dana u mom životu i drago mi je da se sve završilo. Lepo je moći ponovo pogledati ljude u oči.

Sa lošom bradom ili sveže obrijan? Sami presudite. Foto: Carlos Jaramillo.

Pratite Sema Vinera na Tviteru.

Još na VICE.com:

Braćo, prekinite molim vas da trpate svašta u bradu da biste iskukali 13 lajkova na Instagramu

Zašto toliko mnogo muškaraca ima riđu bradu, ali ne i riđu kosu?

'Sve vreme čuvam tajnu': Kako je biti dvadesetogodišnja devojka sa bradom