Zašto je tako dobar osećaj biti hejter

Pronicljiv dijalog, pažljivo pisani likovi, prelepi prizori - sve su ovo stvari koje cenimo u filmovima i serijama koje garantuju dobar provod. Ali takođe imamo i stvari kao što su Emily in Paris, Sharknado i Too Hot to Handle, koje, u svakom smislu, takođe predstavljaju dobru zabavu. Umesto da gledamo ove programe za inspiraciju, veće su šanse da ih gledamo zarad krindža odnosno gnara. 

Ovo se zove ‘gledanje iz mržnje’, što Oksfordova katedra za jezike definiše kao ‘gledanje zarad uživanja u ismevanju i kritikovanju’. U pitanju je pravi i popularni trend. Emily in Paris, na primer, je obično predmet podsmeha na društvenim mrežama, ali je takođe i jedna od Netfliksovih najgledanijih serija (Preko 58 miliona domaćinstava je počelo da gleda ovu seriju u prvih 28 dana njenog prikazivanja), sa trećom sezonom u pripremi.  

Ispada da mnogi od nas vole da mrze. I uz popularnost društvenih mreža, ovo se prenosi i na ljude koje pratimo. Ne možeš da prestaneš da gledaš TikTokera koga mrziš? To je praćenje iz mržnje.

“Oduvek su postojali načini za ovo mrženje iz daleka”, kaže za VICE DžejAr Ilegen, klinički psiholog. “Mržnja o kojoj sada pričamo je više usmerena javnom sadržaju, javnim ličnostima i tako dalje”.

Ilegen je objasnio da je praćenje iz mržnje novija faza razvoja, koja javne ličnosti češće suočava sa istinom. Ali ponekad, ovo može da se odnosi i na prijatelje koji su, iz nekog razloga, mnogo dosadniji na internetu. Posmatranje ovih ljudi može da izazove mnogo burnije reakcije od samo prevrtanja očima. Možda će vas naterati da ih podsmevate, da osetite transfer blama, ili da viknete: “Šta on misli ko je on???” Ali opet, nastavljamo da ih pratimo.

Zašto onda teramo sebe da se ovako osećamo? I zašto su gledanje iz mržnje i praćenje iz mržnje toliko primamljivi? Ilegen kaže da sada ova pitanja možemo da pogledamo iz ugla biopsihologije, koja nam pomaže da razumemo biološke, psihološke i sociološke faktore nekog fenomena.

Evo zašto toliko uživamo u mržnji. 

“Mržnja, ljubav i uživanje su jake emotivne reakcije. I ponekad, kada očekujemo snažnu emotivnu reakciju čak i kad nema pretnje, naš mozak proizvodi neurotransmitere”, Ilegen objašnjava.

Ovi neurotransmiteri su uglavnom seratonin, dopamin i oksitocin, poznati kao ‘srećni hormoni’ koji izazivaju pozitivna osećanja. Ovo objašnjava zašto je mržnja tako dobar osećaj sa psihološke strane. Na primer, Netfliks je izvestio o povećanoj popularnosti rijaliti programa u nekoliko zemalja tokom vrhunca karantina zbog pandemije 2020, dok su mnogi tražili nešto što bi im pružilo utehu.

Druga istraživanja pokazuju da su ljudi srećniji kada su u stanju da osete emocije, čak iako su one neprijatne. Ako naiđete na post devojke koja ‘nije kao ostale’ kako pleše uz pesmu Jiggle Jiggle na primer, bolje biste se osećali da bacite telefon o zid. Ovo je iz istog razloga zbog kog je usiljena pozitivnost loša - zato što potiskujemo osećanja koja moramo da osetimo. Nema ničeg oslobađajućeg ako kažemo: “Pa, ona stvarno dobro pleše!”

“Možemo i reći da ponovno proživljavanje ovih osećanja može postati zavisnost, zato što je tako dobar osećaj na emotivnom nivou”, Ilegen kaže.

Na psihološkom nivou, Ilegen kaže da nas gledanje iz mržnje i praćenje iz mržnje mogu navesti na poređenje sa onim što gledamo, što može učiniti da se osećamo bolje ili gore. Možemo ovo da radimo sa likovima iz serija ili filmova, ali društvene mreže su postale glavni izvor ovoga, pošto su ljudi prirodno skloni voajerizmu. U navici nam je da kopamo po tuđim životima, i samim tim da se međusobno poredimo.

Postoje dva načina na koje se poredimo, Ilegen kaže. Poređenje u odnosu na bolje je kada poredimo sebe sa ljudima kojima je očigledno bolje u životu. Ovo može da izazove ljubomoru, koja dalje izaziva mržnju kao metod samoodbrane. “Oh, ovoj osobi ide bolje? Pa meni se ne sviđa šta oni rade.”

Sa druge strane, poređenje u odnosu na gore je kada poredimo sebe sa ljudima kojima je očigledno gore, ili čije objave mogu da u nama izazovu transfer blama ili gnar koji nam je svima jako dobro poznat. Kao da gledate saobraćajku - neprijatno je, ali opet se bolje osećate zbog sebe. “Barem to nisam ja!”

Koliko često nakon gledanja užasne serije odete na internet i čitate tvitove? Možda čak i iskažete mržnju na forumu posvećenom pljuvanju te serije. Ili možda, pozovete prijatelje da gledaju sa vama. 

“Mislim, zabavno je mrzeti ljude zajedno’”, Ilegen kaže. “Može se reći da imate zajedničkog neprijatelja”.

To je jedan od razlog zbog kojeg se ljudi okupljaju da beskonačno gledaju The Room, koji je proglašen ‘Građaninom Kejnom loših filomva’, da recituju besmisleni scenario i gađaju ekran kašikama. 

Ogovaranje, kaže Ilegen, takođe zbližava ljude - iskustvo koje je neophodno za formiranje društva. Antropolozi i istoričari su odavno zaključili da je tračarenje ‘lepak koji drži naše društvo zajedno’. Neki ljudi shvataju ovo veoma ozbiljno i povežu telefon sa TV ekranom kako bi sa prijateljima zajedno mogli da gledaju Instagram priče ljudi koje ne podnose. 

Ilegen kaže da to zavisi. Postoje dve vrste mrzitelja u ovoj situaciji - oni koji nalete na loš sadržaj i zamrze ga, i oni koji nađu nešto da mrze bez obzira na sadržaj. Ukoliko ste deo prve grupe ljudi, ne brinite, “mržnja je validna”, kaže Ilegen.

U svetu koji ceni izvrsnost i uspeh, normalno je kritikovati sadržaj koji je besramno ispod standarda, u najmanju ruku. Isto se može reći za ono što vidite na društvenim mrežama.

“Razlog zbog kojeg mnogo ljudi oseti gnar jeste zato što je nekad ono što ljudi rade na internetu, ono što projektuju na svoje javno postojanje poprilično idiotski”, Ilegen kaže. “Na društvenim mrežama uglavnom postoji očekivanje da će sadržaj biti samosvestan. Drugim rečima, osvrnite se na svoj položaj, i budite svesni situacije u kojoj se nalazite pre nego što postavite nešto.”

Ilegen kaže da je takođe bitno šta radite sa tom mržnjom koju osećate. Da li ste dovoljno samosvestni da priznate da se osećate loše povodom sebe i treba vam nešto da vas razveseli, ili ste se nameračili da uništite karijeru ovoj osobi?

Mržnja postaje nezdrava kada postanete mrska osoba, kada vam drugi deluju neiskreno iako to nije slučaj, ili kada neopravdano krenete sa mrskim komentarima. Ukoliko je to slučaj, onda je možda dobra ideja da napravite pauzu od društvenih mreža. 

Ali dobre vesti: potpuno je normalno mrzeti. Nekad nam je samo dosadno i želimo da osetimo nešto.