Lepota zrelog ženskog nagog tela

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Belgium.

2017. godine, Klelia Odet je pronašla sebe.

Dobre stvari se retko dešavaju tokom linijskih vožnji, osim osećaja da činimo nešto dobro za životnu sredinu. Ove vožnje najčešće su prosto neprijatne ili čudne. Ipak, jednog dana, ova dvadesetčetvorogodišnja fotografkinja iz Švajcarske koja živi u Briselu našla se u taksiju za deljenje vožnje i ta vožnja promenila je pravac kojim se njen rad do tada kretao.

“Slučajno sam završila na zadnjem sedištu između jedne starije gospođe i mlađe majke koja je bila ginekolog, i počele su razgovor o menopauzi”, priča Odet. “U to vreme me je sve više nervirala količina seksizma u društvu, ali nisam previše razmišljala o problemu žena koje stare. A do tada nisam ni čula da ljudi govore o tome.”

Tokom te vožnje, Odet se priseća da je ova starija gospođa u penziji počela da plače, objašnjavajući da se oseća kao da je izgubila svrhu svog postojanja od kada je ušla u menopauzu. Osećala se nepoželjno. “Njen suprug ju je varao sa mlađom ženom - tako da je ova žena ugradila silikone i podvrgla se tretmanima botoksom, samo kako bi se osećala bolje u sopstvenoj koži.” Ovaj razgovor ostavio je snažan utisak na Odet, koja je iz ovog automobila izašla tužna što duštvo žene danas tretira na ovaj način.

Uprkos razlici u godinama između Odet i te žene sa kojom se vozila, problem starenja već je bio na umu ovoj mladoj fotografkinji. “Pogledajte kako se ljudi očajnički drže mladosti. Lično već osećam pritisak, kao da na neki način ne smem da ostarim. To zaista može da stresira.” Odet kaže da se ovaj problem daleko više odnosi na žene koje pređu pedesetu - zbog čega je i odlučila da svoj rad posveti njihovom dokumentovanju.

Ona je o ovoj vožnji nastavila da razmišlja sve do 2020. godine. Kada je pandemija počela, Odet se bacila u potragu za starijim ženama koje će želeti da učestvuju u ovom dugo priželjkivanom projektu. Ipak, ovo nije bio lak zadatak - jedno je pronaći žene starije od pedeset godina, a sasvim je druga stvar nagovoriti ih da se skinu pred kamerom.

“Mnoge su rekle ne”, kaže Odet. “To je bilo poprilično demotivišuće. Kačila sam reklame po ulicama, svugde gde sam mogla. A činjenica da sam projekat započela tokom pandemije dodatno je otežala stvari.”

Na kraju, zahvaljujući prenošenju priče od usta do usta, Odet je napokon prikupila modele. Inicijalni šuting za ono što je postala serija fotografija ‘Belles Mômes’ (Prelepe devojke) dogodio se u studiju gde je Odet prethodno radila kao model. Nakon što je fotografisala prvog modela, Silvianu, Odet je shvatila da, što više fotografija prikupi, više će materijala moći da pokaže potencijalnim modelima kako bih uverila: “Smatram da ljudi ne mogu videti ništa degradirajuće u mojim fotografijama.”

Instagram se pokazao kao veoma korisna alatka u ovoj misiji, jer je preko ove aplikacije pronašla i povezala se sa starijim influenserkama koje su rado sarađivale sa njom.

Pre nego što ih fotografiše, Odet sa svojim modelima razgovara o njihovim životima, odnosu sa svojim i tuđim telima, kao i romantičnim i seksualnim partnerima, pa čak i o tabu temama kao što su suva vagina i menopauza. Ova fotografkinja shvatila je da ovakav pristup pomaže da se modeli opuste, kao i da se izgradi poverenje i iskrenost neophodni kako bi njen rad uspeo. “Predivne žene, one koje nisam dosad poznavala, otvorile su mi vrata svojih srca”, kaže ona. “U pitanju je neverovatno iskustvo.”

Nisu sve žene pristale na to da poziraju nage; Odet dozvoljava modelima da odrede ton. “Pitam ih kako žele da ih fotografišem, koji delovi tela im se ne dopadaju - ili radije koje žele da stavimo u fokus.” Neočekivani rezultat ovog projekta su nove veze. “Neke od modela postale su mi prijateljice”, kaže Klelia, “i to je zaista sjajno.”

Pratite Kleliju Odet na Instagramu i njen projekat podržite ovde.