Zašto neki muškarci neće da je ližu

Od filma "Lud za Ejmi", do svih mogućih kolumni u kojima dele savete, strejt muškarce koji neće da se spuste dole uglavnom smatraju antifeminističkim divljacima. Pošto niko od njih nije želeo da da zvaničnu izjavu, pitali smo neke seksualne terapeute šta stoji iza njihovog odsustva velikodušnosti.

Mislila sam da će biti jednostavno naći mladog strejt muškarca koji ne liže picu. Sigurna sam da postoji negde tamo, i šta više, morao bi da bude voljan da razgovara o tome. Nudila sam potpunu zaštitu identiteta, i neosuđujući stav. Samo sam želela da čujem kako izbegava taj čin, a ipak mu uspeva da menja devojke, bez toga da ga tračevi o tome da nije voljan da liže prate u novim vezama. Ovaj anti-jednorog sigurno postoji negde tamo, i morala sam da saznam koji je njegov trik.

Pre nekoliko godina, jedna moja prijateljica se zabavljala sa momkom koji je odbijao da je liže. Nije načinjala tu temu, ali posle više meseci pušenja i ne dobijanja ničega zauzvrat, jednostavno je pomislila da je to nešto što on ne ume ili ne želi da radi. Nije joj bilo jasno da li je u pitanju nedostatak veštine, ili mu se to jednostavno gadilo; mislila je da bi bilo suviše neprijatno da sedne i sa čovekom koji je nonšalantno tuca razgovara o tome zašto neće da nabije glavu među njene noge. Pogotovo zbog toga što njihovi razgovori nikada nisu bili dublji od pitanja, „Hoćemo li kod tebe, ili kod mene".

Drugim rečima, znala sam da postoje ti protivnici kunilingusa. Ignorišući na hiljade kolumni o tome da bi verovatno trebalo da otkačiš tipa ako odbije da stavi tvoj klitoris u svoja usta, pomislila sam da, ako je spisateljica Alison Stivenson mogla da napiše čitav esej o tome zašto okleva da puši, sigurno postoji njen parnjak u averziji prema oralnom seksu, koji će biti voljan da s ponosom iznese svoj rezon.

Sećate li se one sjajne scene iz "Lud za Ejmi", kada zgodna lezbejka i crtačica stripova Alisa, koju igra Džoi Loren Adams, razgovara o seksu sa bradatim, mušičavim Benkijem, koga igra Džejson Li? „Kladim se da je drugačije sa devojkama koje voliš, kladim se da ih duže ližeš", pita ona. On odmahne glavom i odgovori, „Ne, ja to ne radim". Alisa je zapanjena. „Šta", kaže Benki. „Izgubio sam toleranciju za sranja koja donosi lizanje. Zašto je to bitno"?

Ovo je bio jedini put u istoriji da je nekoj devojci zaista bio potreban Benki, ali ipak nisam mogla da ga nađem.

Kada sam javno objavila da su mi potrebni muškarci za razgovor o kunilingusu, dobila sam gomilu entuzijastičnih odgovora. Svi počinju isto: „Voleo bih da razgovaram s tobom o svojoj omiljenoj aktivnosti". Mnogi muškarci su otišli toliko daleko da su do detalja opisivali svoje tehnike, pokret po pokret. Drugi su bili introspektivniji oko razloga zašto bi neko (ali svakako ne i oni) možda izbegavao oralni seks. Neki muškarci su mi rekli da vole to da rade devojci prvi put kada dođe do seksa (to podiže nivo intimnosti i prijatnosti za druge činove), dok su drugi insistirali na tome da je svako ko to izbegava zbog „mirisa" „izgubio kontakt sa stvarnošću". Bilo je raznih varijanti, ali jedno je jasno: nijedan od tih momaka mi nikada ne bi priznao da je ikada, u čitavom svom životu, bio nezainteresovan za oralni seks.

„Muževnost je tako krhka, krhka stvar", rekao je seksualni terapeut iz Los Anđelesa, dr Kris Donahju, kada sam zatražila odgovor od njega. „Često je povezana sa muškarčevom sposobnošću da zadovolji ženu, i pošto mnoge žene doživljavaju orgazam putem stimulacije klitorisa, i muškarac to može da radi ustima, mislim da većina momaka ne bi priznala da ne znaju kako da u potpunosti zadovolje ženu. Mislim da je u pitanju strah od gubitka muževnosti".

U sceni u "Lud za Ejmi", Benki kaže da su žene same krive za to što ih ne liže, a ne on. „Govorim o tome da ne umem to da radim kako treba", kaže on. „A majka me je vaspitala tako da verujem da ako nešto ne umem da uradim kako treba, onda to ne treba uopšte ni da radim". Benki dalje tvrdi da se žene isuviše plaše faktora „smrada", i da se ponašaju kao stidljive ljubičice, umesto da mu daju uputstva i navode ga, da bi dobro to obavio.

„Radim sa mnogo žena kojima je neprijatno zbog sopstvenih vagina, zato što nisu masturbirale, dodirivale ih, ili ih uopšte pogledale", kaže Donahju. „Možda su zainteresovane za to, ali zbog njihove nesigurnosti partner može da postane anksiozan, i biće skloniji tome da to ne čini. Ali ona želi da on želi njenu vaginu, da bi znala da je u redu. To može da postane veoma komplikovan ciklus".

„Imam mnogo pitanja o tome zašto bi neko odbio da radi nešto što partnerki čini zadovoljstvo i što mu ne škodi", nastavlja Donahju. „Jer to dovodi do lošeg seksa. Mi to nazivamo 'seks ostataka', što znači da obe strane isključuju sve seksualne činove koji su mi oboma neprijatni, i rade samo ono što je preostalo. Ako želite da imate uspešnu, dugu monogamnu vezu, morate da naučite da se otvorite i zajedno isprobavate nove stvari, jer će vam u suprotnom postati dosadno".

Dr Šenon Čavez, još jedan seksualni terapeut i predavač, nastavlja tamo gde je Donahju stao, i kaže da ti problemi nastaju usled nedostatka seksualnog obrazovanja. Čavezova pominje da mnogo njenih mlađih klijenata koristi pornografiju kao nenameran vid seksualnog obrazovanja, i da to iskrivljuje sliku onoga što bi trebalo da rade, i toga kakvu reakciju bi trebalo da izazovu. Mladi ljudi koji dolaze kod nje su često pogrešno informisani i o polno prenosivim bolestima, i rizicima po zdravlje; uvek pretpostavljaju najgore, i ne znaju za bolje. Kod zrelijih klijenata viđa kako psihološki faktori mogu da utiču na oralni seks.

„Postoji model seksa fokusiran na postizanje cilja i na učinak, naročito kod muškaraca", kaže Čavezova. „Mnogi muškarci imaju ovaj stav: 'Ako ne mogu da izazovem orgazam kod partnerke tokom oralnog seksa, onda to uopšte neću ni da radim'. Mnoge žene uživaju u tome i bez orgazma na kraju. To može da bude dobar uvod za snošaj, ili jednostavno može da učini da se žena lepo oseća, ali on je koncentrisan samo na orgazam. Za njega je to situacija 'sve ili ništa'". Čavezova takođe potvrđuje da je radila sa mnogim muškarcima koji imaju isti kodeks ponašanja kao Benki; jedno ili dva loša iskustva, i oni bacaju peškir u ring. „Mislim da nedostatak veštine i svesti o seksu dovodi do osećaja sramote", kaže ona.

„Imao sam dobrog prijatelja koji voli da liže, ali njegova žena to odbija", rekao mi je jedan čovek. „Nije da to ne voli, ali izgleda da je on loš u tome. Njegovu veštinu je uporedila sa mazgom koja jede jabuku. A znam još jednog tipa koji to neće da radi iz kulturoloških razloga. Ima tridesetak godina, i iz nekog razloga je potpuno protiv toga".

„Tu se radi i o kulturi, svakako", potvrđuje Donahju. „U nekim kulturama je normalnije da se žene ližu, a i različite generacije imaju različiti stav o tome. I to mora da se uzme u obzir u ovoj jednačini".

„Ima mnogo religioznih i kulturnih verovanja koja mogu da odvrate muškarca od oralnog seksa", dodaje Čavezova. „Na to se često gleda kao na nešto prljavo, a čak je i nezakonito u nekim državama".

I zaista, famozni zakoni protiv sodomije – ako niste znali, sodomija po definiciji uključuje oralni seks – i dalje su na snazi u 12 država.

Iako su zakoni o sodomiji inicijalno donošeni da bi se zabranili homoseksualni činovi, zabranu oralnog seksa između dvoje ljudi, bez obzira na njihove seksualne sklonosti ili pol, kandidat za guvernera Virdžinije je 2013. godine pokušao da ponovo uvede Zakon o protivprirodnim zločinima, koji bi oralni seks stavio van zakona, bez obzira na to ko se upušta u njega. Uprkos tome što definitivno postoje neki muškarci koji nisu želeli da odgovore na moje upite, to mu nije prošlo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu