Zašto Vojvođani opet krijumčare čokoladu

Tridesettrogodišnji Novosađanin uhvaćen je za vikend na graničnom prelazu Bački Breg kada je, pri ulasku u zemlju, pokušao da prokrijumčari 700 kilograma keksa i čokoladica. Sedamsto kilograma zvuči kao dosta velika količina i zaista jeste velika količina, a vozač je prijavio da kombijem prevozi polovne stvari poput PVC prozora, mašine za sušenje veša, televizora i roletni. To je bila možda najveća laž u istoriji graničnih zavrzlama, da neko kaže da prevozi krš, a onda otvori gepek i vi zateknete više od 400 kilograma Snikersa i još 264 kilograma keksa.

Ono što me zanima jeste – šta je sa tim silnim Vojvođanima koji švercuju i kradu čokolade?

Lažni uvoznik polovnih PVC prozora nije usamljen slučaj. Sećate se onog tipa iz Zrenjanina koji je iz lokalnih dragstora uspeo da digne 51 Milka čokoladu? Onog koga sam, udubvši se u psihologiju zločinca, nazvao Razbojnik sedam, zato što je sve poduhvate (ne)namerno ukombinovao sa ovim prostim brojem. Počinjem da sumnjam da faktori poput geografskog područja i reljefa mogu da utiču na izbor namirnica zbog kojih se sprovode izvesne nelegane radnje.

I ne stajemo tu. Slučajevi krajnje zloupotrebe čokolade sežu daleko u prošlost, barem po nekom mom poimanju prošlosti i internet pretrage.

Juna 2015. godine je u stanu u Bačkom Bregu pronađeno 177 kilograma čokolade. Zaplenjeno je oko 500 čokolada od 300 grama marke, nimalo predvidivog naziva, "Schokolade". Protiv vlasnice robe je pokrenut prekršajni postupak, a akciju su sproveli polcija i Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja. Zamislite glavnokomandujućeg u tom odeljenju koji je u fazonu "Ljudi, danas idemo da pokidamo, da razbijemo tu mrežu kriminala. Naša meta je sredovečna žena u Bačkom Bregu sa čokoladama. Ne smemo dozvoliti da jedna čokolada bude ukradena…. Ili da za nju ne bude plaćen PDV" a oni ritualno skandiraju, lupaju se u grudi i govore jedni drugima "Da ti pokažem šta ja umem, a? A?".

Novembra 2012. je na magistralnom putu Kelebija – Subotica, na desetom kilometru od graničnog prelaza, zaustavljen Reno Senik u kojem bračnog para iz Subotice i osamdeset kilograma čokolade. Golupčići su sa sobom imali 544 čokolade od 100 grama i 96 čokolada od 300 grama. Realno, da su mene zaustavili, ja bih zagrlio ženu, pogledao je u oči, a onda bismo zajedno odgovorili policajcu "Za decu".

Uočavate šemu? Svi su uhvaćeni u Vojvodini i stanuju u nekom od gradova u tom delu zemlje. Da li postoji vojvođanski Vili Vonka koji sa nekog salaša vuče sve konce? Ne, ne, nemojte pogrešno da me razumete, ja ne mogu da osudim čoveka koji nešto petlja sa čokoladom. Toliko volim tu namirnicu da stvarno mogu da razumem sve - to da neko želi da je preproda po jeftinijoj ceni, pa čak i da ukrade neku za lične potrebe. Pa vi ste Robin Hudovi savremene prehrambene industrije.

I ovde dolazim do još jednog pitanja – zašto baš čokolada?

Znamo da čokolade iz inostranstva mogu da se nađu na pijaci i da su standardno jeftinije od onih koje možete kupiti u supermarketima. Okej, verovatno je to pozadina ovakvih akcija, preprodavanje čokolada na pijaci kako bi se zaradio neki dinar. Ne mogu da zvocam za to.

Međutim, ovde postoji još jedna dimenzija kada je reč o čokoladama iz inostranstva, a reč je o njihovom ukusu. Naime, brojni proizvodi koji mogu da se kupe na našem tržištu ne mogu da se uporede sa proizvodima iste robne marke u inostranstvu, a tu spadaju i čokolade. Jednostavno, kriterijumi po kojima se te čokolade prave za zapadno tržište su drugačiji nego za naše. Dobijamo sranja. Nije to nikakva teorija zavere, prosto uzmite i probajte čokoladu koju ste kupili na trafici i onu koju vam je donela tetka iz Nemačke, jer se tradicija darivanja poklona nije promenila još od devedesetih.

Situacija je u komšiluku otišla toliko daleko da je hrvatsko udruženje "Potrošač" posle nekoliko godina suđenja sa kompanijom Prokter i Gembl zvanično dokazalo da na njihovo tržište stižu proizvodi koji nemaju baš isti sastav.

Godišnje se izgubi dosta novca zbog ilegalnog uvoza čokolada. Oštećena je, naravno, državna kasa, kao i kompanije koje legalno uvoze ove proizvode. Prema podacima kompanije "Kraft Foods East Adriatic Markets" iz 2012. godine, zbog krijumčarenja Milka čoklade Srbija gubi I do dva milona evra godišnje. I da, to je baš sranje. Da radim u toj firmi, verovatno bih se hvatao za glavu, dolazio nadrkan kući i kada me devojka pita zašto ponovo ne može da mi se digne, besno bih bacio jastuk i izdrao se "Je l ti imaš predstavu koliko godišnje izgubimo zbog ovih jebenih švercera čokolada? I posle se pitaš šta mi je???".

I stvarno, šverc je stvarno rđava stvar, ali, dok ne uvedete normalnu kontrolu kvaliteta i omogućite nam da jedemo istu čokoladu kao ljudi u ostatku Evrope, oladite malo sa ovakvim "ozbiljnim policijskim akcijama".

A zašto mahom Vojvođani krijumčare čokolade? Pa, verovatno su oni najhrabriji i najpožrtvovaniji među nama. Jedino što ne voze brže od osamdeset na sat. Ne znam kako im se ne istope te čokolade.

Još na VICE.com:

Zbog čega je ovaj tip i Zrenjanina ukrao 51 "Milka" čokoladu

Marketing stručnjaci i dalje ne kapiraju da ne vole samo žene čokoladu

Probali smo hrvatsku i srpsku čokoladu i pratili neželjene efekte