Ovaj čovek slika seks koji je navodno imao sa vanzemaljcima

Tekst je prvobitno objavljen na VICE US.

Gubitak nevinosti trebalo bi da se pamti čitavog života. Većina ljudi se tog čina seća s naklonošću i, verovatno, malo sramote. Ali Dejvid Hagins kaže da je njegov prvi seks bio više — ovaj, nezemaljski — nego kod većine drugih ljudi.

"Kad sam imao 17 godina, izgubio sam nevinost sa vanzemaljkom", kaže ovaj sedamdesetčetvorogodišnjak u dokumentarcu koji govori o njemu Ljubav i leteći tanjiri. "To je sve što mogu da kažem o tome."

Dotični koitus navodno se desio 1961. godine, kad je Hagins bio tinejdžer koji je živeo na farmi svojih roditelja u ruralnoj Džordžiji. To nije bio prvi put da su mu se ukazali vanzemaljci; neobična stvorenja viđao je od svoje osme godine. Ali ovog konkretnog dana, dok je hodao kroz šumu kraj svoje kuće, ukazala mu se jedna vanzemaljka i zavela ga. "Pomislio sam, ako ništa drugo, izgubiću nevinost na zadnjem sedištu Forda — nešto u tom stilu. Ali na kraju nije tako ispalo", kaže on u filmu.

Prema Haginsovim rečima, ove posete vanzemaljaca i njegov seksualni odnos s njima, nastavili su se i kad je odrastao. Kad sam ga intervjuisala za ovaj članak, Hagins mi je rekao da se njegov poslednji susret sa Kresent, što je ime koje je nadenuo ženi iz šume, desio pre šest meseci. "Sedeo sam u fotelji, a ta žena, Kresent, stajala je iza mene i obgrlila me", rekao je on. "I to je bilo otprilike to. I ne znam ništa više od toga."

Hagins o tim svojim susretima priča izluđujuće neobavezno. Po tome se razlikuje od onoga što većina nas očekuje od boraca za istinu i zaluđenicima za NLO-ove. Ne radi to zbog slave i nije ga briga ako mu niko ne veruje. Kad Hagins priča o tome da je napravio na stotine vanzemaljskih beba — da, to je još jedan aspekt njegovih susreta s vanzemaljcima — zvuči jednako uravnoteženo kao farmer dok objašnjava plodored.

To je jedna od stvari koje su navele filmadžiju Breda Abrahamsa da pronađe Haginsa u Hobokenu, u Nju Džersiju, gde ovaj živi danas. Abrahams je čuo Haginsovu priču na podkastu o NLO-ovima i paranormalnom. "U moru ekstravagantnih tvrdnji, jedna je glatko izbila na površinu", rekao je on. "A to je bila Dejvidova priča."

Hagins je rođen u ruralnoj Džordžiji 1944. godine. U filmu Ljubav i leteći tanjiri, on govori o lovu na indijanske strele na obližnjim poljima iz zabave i o tome kako nije voleo Baptističku crkvu u koju su ga deda i baka ponekad vodili. Kad su neobična bića koja niko drugi nije mogao da vidi počela da mu se ukazuju oko farme, pomislio je da gubi razum.

"Sedim pod drvetom i čujem glas kako govori: ‘Dejvide, iza tebe.’ I okrenem se, a tu je mali dlakavi lik sa krupnim svetlećim očima koji ide pravo ka meni. Mislio sam da je nekakav bauk. Nisam znao šta da mislim o njemu", kaže on u filmu. Jednog drugog dana, pojavilo se "stvorenje nalik insektu", koje je Haginsa podsetilo na bogomoljku. "Bio sam prestravljen", kaže on. "Pomislio sam: ‘U šta to, pobogu, gledam?’ A jedan osmogodišnjak stvarno nije znao šta da misli o tome."

Čim je šok malo uminuo, Hagins kaže da su njegovi susreti s tim bićima i dalje bili neobični, ali više nisu bili toliko preteći kao pre. Kad se odselio iz Džordžije sredinom šezdesetih da bi pohađao umetničku školu u Njujorku, bića su ga sledila. Noćne posete Kresent, vanzemaljke koja ga je razdevičila, postale su rutinska stvar. "Moj odnos sa Kresent bio je topao i prijateljski. Malo neobičan. Šta ja to govorim, malo. Mnogo neobičan. Ona mi je zapravo bila devojka", kaže Hagins u filmu. "Bila je to jedna veoma nekonvencionalna veza", dodaje on.

Na jednoj od prvih slika koje je Hagins naslikao nalazili su on i Kresent dok vode ljubav. "Slika nije baš mnogo dobra. Ona je bila odozgo, ja svršavam, potom ona i to insektoliko biće odlaze", kaže on. Slične slike ispunjavaju čitav njegov stan. One su nadrealne i pomalo detinjaste, dominiraju tamnoplava i zelena.

To je još jedna stvar koja razlikuje Haginsa od većine ljudi sa pričama o vanzemaljskoj otmici: on slika te svoje susrete. To je počelo 1987. godine, kad je Hagins krenuo da se priseća detalja prvih vanzemaljskih poseta. On kaže da je tu poplavu prisećanja pokrenula knjiga Bada Hopkinsa Uljezi: Neverovatna ukazanja u šumi Kopli.

"Bilo je to poput nagona kom nisam mogao da se oduprem. Praktično sam bio naveden do te knjige", kaže on u filmu. "Postojalo je poglavlje koje se zvalo ‘Druge žene, drugi muškarci’ i ja sam počeo da ga čitam. I pomislio sam: Oh moj Bože, pa ovo je žena o kojoj nikad nikome nisam pričao. Dok sam čitao knjigu, krenula su da mi naviru sećanja za sećanjem. Slika za slikom. Nije prestajalo. Najviše me je brinulo što nisam znao šta s njima da radim. Jako sam se uplašio."

"Izgledalo je kao da je počeo da ludi… zato što nije uspevao da obradi sva ta iskustva koja je doživeo. Šta su ona predstavljala? Zašto baš on? Zaista je zvučalo kao da je počeo da gubi dodir sa sopstvenim životom i realnošću", rekao mi je Abrahams. "I onda je, navodno, dobio poruku od tih stvorenja da treba da naslika ta svoja iskustva i čim je počeo to da radi, to ga je promenilo."

"Rekao je da je za njega to bilo jedno veliko olakšanje. Mogao je da spava po prvi put posle više nedelja. I od tada je naslikao svaki detalj svakog susreta. Preko sto slika. To je njegova art terapija. Ne znam da li bi Dejvid to tako opisao, ali to predstavlja veliki deo onoga što sam želeo da prikažem. Jednom kad je pronašao način da to prikaže ostatku sveta, ili makar samo sebi, da kroz svoja umetnička dela vizuelno predstavi šta se desilo, uspeo je da obradi to što mu se desilo, šta god to bilo, da mu udene smisao i da se pomiri s tim", rekao je Abrahams.

Ono što Ljubav i leteće tanjire čini veoma dobrim dokumentarcem o čoveku koji slika sebe dok vodi ljubav sa vanzemaljcima jeste to što Abrahams izlaže detalje Haginsove priče i potom gledaocima prepušta da donesu sopstvene zaključke. U svojoj srži, Ljubav i leteći tanjiri je film o veri. U prvoj polovini filma Hagins priča svoju priču, ali u drugom se nalaze intervjui sa njegovim prijateljima i komšijama. Neki od njih nisu znali za Haginsove susrete s vanzemaljcima pre toga. Ali mu svi oni veruju.

A potom je tu Džefri Kripal, profesor filozofije i verske misli sa Univerziteta Rajs u državi Teksas. On je proveo rani deo svoje karijere proučavajući erotski misticizam, koji ga je naveo da proučava literaturu o vanzemaljskim otmicama. "Čitav istorijat religija praktično se svodi na neobična stvorenja koja dolaze sa neba i rade neobične stvari ljudskim bićima i, u istorijskom smislu, ti događaji ili susreti predstavljeni su kao anđeli, demoni, bogovi i boginje ili šta god već. Ali u modernom, sekularnom svetu u kom danas živimo, oni su predstavljeni kao naučna fantastika", kaže on u Ljubavi i letećim tanjirima.

Kripal veruje Haginsu. On kaže da je mešavina užasa i euforije koje Hagins opisuje u savršenom skladu sa drevnim opisima ljudi koji su se susretali sa svetinjama. Plus, detalji Haginsovih otmica odslikavaju one u opisima drugih ljudi koje je Kripal intervjuisao a koji veruju da su imali natprirodna iskustva. "Potpuno sam uveren da oni ne lažu; veoma su iskreni. Ali opet, šta je to, to je jedno sasvim drugo pitanje i mislim da nam je tu potrebno više skrušenosti", kaže on.

Bilo da mislite da je Hagins zaista vodio ljubav sa vanzemaljcima poslednjih 50 godina ili ne, očigledno je da sam Hagins veruje u to. "Pokušajte da prihvatite da ovaj čovek ne laže i da samo prenosi nešto što je iskusio, a to ne mora da se shvati bukvalno. Ne mora neko da bude lud a da i dalje tvrdi da je doživeo ta potpuno neobjašnjiva iskustva", rekao je Abrahams.

Ono što mislim da je još fascinantnije od toga da li je "istina tamo negde" jeste to što priče poput Haginsovih govore o impulsu da objasnimo sve što ne razumemo i našoj ograničenoj sposobnosti da protumačimo sve senzacije, iskustva i nasumično povezane neurone koji dolaze s iskustvom čovekovog postojanja.

Kad sam Haginsa pitala zašto misli da mu se ta bića ukazuju, on mi je rekao: "Imam osećaj da je na desetine miliona ljudi, možda na stotine miliona ljudi, doživelo slična iskustva. Uglavnom im se to desilo kao deci. To je sve što zapravo mogu da kažem, ali mislim da smo kao deca otvoreni prema stvarima, da ova bića tada mogu da nam se ukažu. Znam da se ja nikad nisam ni zatvorio, zato što su ona nastavila da mi se ukazuju čitavog mog života."

Ljubav i leteće tanjire možete da gledate na brojim platformama ovde.

Kara Vajsenstin je na Tviteru.