Getty images
Tviter mesečno ima 328 miliona aktivnih korisnika. Ali pored novih vesti, raspava, mišljenja koje niko nije tražio, i ratova memovima, svi ti ljudi otkrivaju dovoljno o svojim privatnim životima da se stekne predstava o tome koliko dugo će živeti, prema novoj studiji američkog Časopisa za javno zdravlje.Osim da prikaže korelacije između onoga što ljudi govore i rade na društvenim mrežama i kako se to ogleda u podacima iz stvarnog života, cilj ovog projekta je bio da se demonstrira potencijal ovog metoda da se uoče drugi zdravstveni trendovi u realnom vremenu, koliko god je to moguće.„Mislim da Tviter može da se iskoristi za brzo uočavanje promena, naročito zato što je Tviter jedna od onih platformi kojima se ljudi okreću kada se događaju bitni događaji, da bi saznali šta se novo dogodilo, ponekad i pre nego što se to objavi na vestima", kaže autorka studije Kvin Ngajen, profesorka epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu u Merilendu. „Drugi istraživački timovi koji ne sastavljaju rekapitulacije manjih oblasti mogu da iskoriste podatke o nedelju dana, mesec dana, pa čak i od samo jednog dana".Za ovu studiju, Ngajen i njen tim su analizirali geotagovane tvitove iz periode od godinu dana, od aprila 2015. do marta 2016 – skoro 80 miliona postova sa više od 600 naloga. Tvitovi su pročešljani zbog referenci na 1430 popularnih prehrambenih proizvoda i 376 tipova vežbi i fizičkih aktivnosti (dok su izostavili tvitove u kojima ljudi govore i sportu ili gledanju sportskih događaja, umesto da se zaista njima bave).Da bi odmerili raspoloženje, istraživači su propustili tvitove kroz softver koji uči, koji bi mogao da odredi da li su milioni i milioni tvitova srećini ili nesrećni, sa 78 posto tačnosti. „Odabrali smo da istražimo rasprostranjenost srećnih tvitova, zato što nam je hipoteza bila da je društveno izražena pozitivnost u relaciji sa zdravstvenim ishodom", kaže Ngajen. „Međutim, to je značilo da će 'nesrećna' kategorija sadržati i neutralne i tužne tvitove".
Pogledajte i VICE film: Srbija i smrt
Kako se ispostavilo, samo 19 posto svih tvitova tokom godinu dana je odisalo srećom. Uprkos tome što je ova platforma za društvene medije veoma rano stekla reputaciju da na njoj ljudi pišu šta su ručali, u samo četiri posto tvitova se pominje hrana, a u manje od jedan posto tvitova se govori o alkoholu. Ljudi su u 2 posto slučajeva tvitovali o telesnim vežbama.Međutim, zahvaljujući velikom uzorku, čak i ti mali procenti su rezultirali u milionima tvitova koje je trebalo analizirati. Koristeći javno dostupne Tviterove geolokacijske podatke, istraživači su mogli da uporede sreću, navike u ishrani i učestalost telesne aktivnosti korisnika od zemlje do zemlje, kao i podatke o zdravstvnom stanju Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, i Ministarstava saobraćaja.„U zemljama sa srećnim tvitovima, preuranjena smrt je ređa", kaže Ngajen. Preuranjena smrt jednostavno znači da je neko umro pre 75. godine, i istraživanje se nije bavilo uzrocima smrti. Ali istraživači su takođe uočili vezu između sretnijih tvitova i zdravijeg načina života. „U oblastima sa srećnijim tvitovima takođe ima više tvitova o hrani i fizičkim aktivnostima", kaže ona.Šta više, u zemljama u kojima su ljudi najviše tvitovali o vežbanju ili trčanju, bilo je 714 manje preuranjenih smrtnih slučajeva na 100 hiljada stanovnika nego na mestima gde su ljudi manje tvitovali o vežbanju. Stopa gojaznosti je takođe manja i do 2,5 posto u zemljama u kojima su korisnici društvenih mreža češće brbljali o svojim obrocima i vežbanju.Tvitovanje o alkoholu takođe je u korelaciji sa više smrtnih slučajeva vezanih za alkohol. U zemljama u kojima se najmanje tvitovalo o alkoholu, 4 procenta manje ljudi je stradalo u saobraćajnim nesrećama u kojima je bio umešan alkohol.Neke ranije studije su pokazale vezu između sreće i dužeg života. Jedna holandska studija iz 2010. otkrila je da srećni ljudi između 65 i 85 godina imaju 22 posto manje šanse da umru u narednih 15 godina nego nesrećni ljudi. Druge studije su otkrile da je bolje raspoloženje povezano sa višim nivoom telesne aktivnosti. „Da bi povećali broj srećnih tvitova u zajednici, mogli bismo da investiramo u prehrambene resurse i resurse rekreacionih aktivnosti", kaže Ngajen.Prema studiji, najsrećnija država u SAD (barem na Tviteru) je ispala Montana, za kojom su blizu Tenesi, Juta, Nju Hempšir, Arkanzas, Mejn, Kolorado i Njujork, tim redosledom.Luizijana je imala najmanju proporciju srećnih tvitova, a za njom slede Severna Dakota, Oregon, Merilend, Teksas, Delevare, Zapadna Virdžinija, a onda Ohajo.Najnesrećniji mesec na tviteru? To bi bio april, samo 15 posto tvitova je tokom njega zvučalo veselo.Još na VICE.com:Ovo su smarači sa Tvitera u Srbiji koje pratišŠta društvene mreže koje koristite za muvanje govore o vamaPitao sam stručnjaka za društvene mreže koliki sam, zapravo, drkadžija
Reklame
Reklame
Pogledajte i VICE film: Srbija i smrt
Kako se ispostavilo, samo 19 posto svih tvitova tokom godinu dana je odisalo srećom. Uprkos tome što je ova platforma za društvene medije veoma rano stekla reputaciju da na njoj ljudi pišu šta su ručali, u samo četiri posto tvitova se pominje hrana, a u manje od jedan posto tvitova se govori o alkoholu. Ljudi su u 2 posto slučajeva tvitovali o telesnim vežbama.Međutim, zahvaljujući velikom uzorku, čak i ti mali procenti su rezultirali u milionima tvitova koje je trebalo analizirati. Koristeći javno dostupne Tviterove geolokacijske podatke, istraživači su mogli da uporede sreću, navike u ishrani i učestalost telesne aktivnosti korisnika od zemlje do zemlje, kao i podatke o zdravstvnom stanju Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, i Ministarstava saobraćaja.„U zemljama sa srećnim tvitovima, preuranjena smrt je ređa", kaže Ngajen. Preuranjena smrt jednostavno znači da je neko umro pre 75. godine, i istraživanje se nije bavilo uzrocima smrti. Ali istraživači su takođe uočili vezu između sretnijih tvitova i zdravijeg načina života. „U oblastima sa srećnijim tvitovima takođe ima više tvitova o hrani i fizičkim aktivnostima", kaže ona.Šta više, u zemljama u kojima su ljudi najviše tvitovali o vežbanju ili trčanju, bilo je 714 manje preuranjenih smrtnih slučajeva na 100 hiljada stanovnika nego na mestima gde su ljudi manje tvitovali o vežbanju. Stopa gojaznosti je takođe manja i do 2,5 posto u zemljama u kojima su korisnici društvenih mreža češće brbljali o svojim obrocima i vežbanju.Tvitovanje o alkoholu takođe je u korelaciji sa više smrtnih slučajeva vezanih za alkohol. U zemljama u kojima se najmanje tvitovalo o alkoholu, 4 procenta manje ljudi je stradalo u saobraćajnim nesrećama u kojima je bio umešan alkohol.
Reklame