Netfliksov algoritam je napisao film ‘Zamena princeze’ i treba ga pogledati

Netfliksov poslednji praznični konfekcijski uradak, Zamena princeze (The Princess Switch), verovatno je najmanje originalan film svih vremena, ali ako ste ludi za nostalgičnim pričama poput mene, to bi možda mogao da bude razlog za slavlje.

Tvorci filma Zamena princeze nisu samo “pozajmili” elemente iz bilo kojih pređašnjih filmova. Oni su odabrali da naprave amalgam od vrhunskih limunada — uglavnom pozajmljujući iz Klopke za roditelje, Princezinih dnevnika i, da, Lizi Mekgvajer — da bi film učinili toliko saharinskim da se dok ga gledate osećate kao da jedete profiterolu ispečenu u kapkejku koji se nalazi u piti. Zamena princeze imitira filmove koji su nas na prevaru naveli da pomislimo da je ovaj svet zabavno mesto u kom je sasvim moguće zameniti naše banalne živote za kraljevske i/ili evropske samo ukoliko otputujemo negde na odmor i upoznamo našeg tajnog blizanca ili misterioznu slavnu ličnost koja sasvim slučajno izgleda baš kao mi. Možda su ga napisali ljudi po imenu Robin Bernhajm i Megan Mecger, ali sam prilično sigurna da prave zasluge pripadaju Netfliksovom algoritmu.

Evo premise: prelepa ali dosadna Stejsi De Nevo (Vanesa Hadžens) vlasnik je neuverljivo prelepe poslastičarnice u Čikagu. (Znamo da smo u Čikagu zato što svi to konstantno govore i Vanesa Hadžens nosi kačket na kom piše “Čikago”.) U svakom slučaju, Stejsi dobija poziv da se takmiči na kraljevskom takmičenju u spremanju kolača u fiktivnom kraljevstvu po imenu Belgravija — verovatno komšijska zemlja Đenovije iz Princezinih dnevnika, ali to se ne kaže. Isprva Stejsi okleva da ide zato što je veoma dosadna osoba, ali onda slučajno naleće na bivšeg dečka i njegovu novu devojku, i shvata da je pečenje torte veličine jednog Smarta pravi način da dokaže da njen život ima smisla mimo te neuspele veze.

Kad Stejsi stigne u Belgraviju, ona sreće ledi Margaret Delakort (koju takođe igra Vanesa Hadžens) i one otkrivaju da imaju istu facu. To je pomalo kao kad Lizi sretne pop zvezdu Izabelu u Rimu: količina šoka koju ove žene iskažu kad vide svoje dvojnice otprilike je ista kao da su našle novčanicu od pedeset dolara na trotoaru.

Ledi Margaret, koju mori pomisao na to da ostatak života provede sa princom Edom, kartonskim muškarcem kome je zavetovana, izvodi trik u fazonu Lindzi Lohan i preklinje Stejsi da se zamene na dva dana da bi mogla da iskusi malo normalnosti. I tako, dok se ledi Margaret izdaje za Stejsi— čija je jedina obaveza u narednih 48 sati da se ponaša kao američki turista i mentalno pripremi za takmičenje u pravljenju kolača — Stejsi kao Margaret naglavačke je ubačena u kraljevsku porodicu, gde mora da se pretvara da je verzirana u stvarima kao što su jahanje konja i sviranje klavira na dobrotvornim zabavama. Njeno mučenje podseća na Miju Termopolis; čak postoji scena u kojoj je uče da hoda manje majmunski i izvede naklon. Ali uprkos navodnoj fiktivnosti kulture koju oponaša, svi znamo da je ona zapravo britanska, dokazujući da je anglofilija i dalje krupna stavka u američkoj kinematografiji.

A tu je onda i, naravno, dvostruka romansa i kraljevski konflikt niskog intenziteta, i bla-bla-bla, ako vam ovaj film više zvuči kao proizvod Netflikosovog algoritma nego ljudske kreativnosti, e pa, verovali ili ne, upravo je u tome i poenta. Ovaj film je raskošni jorgan sašiven od klišea. Ali ako želite malo da odmorite od notifikacija vesti o ljudima koji umiru u požarima i katastrofama koje najavljuju skoru propast sveta, ovaj film je možda upravo ono što vam treba. Jer bilo da ste željni zašećerenog eskapizma ili solidne terapije u vidu prevrtanja očima, ovo sranjce uspešno je u oba. Evo još nekoliko razloga zašto:

Baš kao Eni i njen batler, Martin, Stejsi i njeno kumče Liv imaju tajno rukovanje, koje ledi Margaret mora da nauči da bi zamena uspela, još jednom dokazujući da ništa ne može da se meri sa nizom koreografisanih pokreta rukom kako biste dokazali svoj identitet. Jedina razlika između ovog rukovanja i onog u Klopci za roditelje jeste taj da niko neće provesti sate i sate učeći ovu foru sa najboljom prijateljicom, kao što su mnogi radili nakon što su pogledali onaj film, zato što je, iskreno, u ovom filmu ono groteskno. Koreografija se završava tako što Vanesa Hadžens izvede neku vrstu bejzbol pokreta (pružanje dve ruke i čučanj) propraćenu jednim ehh!.

Ufff.

Idemo dalje.

Sećate se Česi? Bezbrižno kul riđokose ribe koja je čekala na verziju Lindzi Lohan iz Napa Velija? Srećom po sve nas, ovaj film takođe ima lik Česi. Samo što je njeno ime gospođa Donateli i umesto farmerica kul mame, nosi safirski poslovni kompletić. Kao i Česi, gospođa Donateli služi kao prisna prijateljica glavnim likovima a njena kestenjasta zurka složenija je i promišljenije izgrađena od većine likova u ovom filmu. Oh da, a tu je i scena “daj da ti pokažem porodično stablo moje rodbine“, kao što je bila i u Klopci za roditelje. Jer kako ćete inače saznati za postojanje nečijeg ujka Grega?

Sa Stejsinim besprekornim kompletićima, zalizanom kosom i transformacijom sveameričke dragane u kraljevsku princezu nevestu (nije spojler zato što možete da pretpostavite da će priča poći u tom pravcu još od trećeg minuta), njena životna priča neobično podseća na Megan Markl, još jednom dokazujući da nikad nećemo prestati da se ložimo na Kraljevsko venčanje. Kako javlja Glamur, Vanesa Hadžens je čak gledala Kraljevsko venčanje u garderobi da bi se pripremila za ulogu. Rekla je: “Moram na neki način da se stavim u Meganinu kožu i vidim kako bi to izgledalo kad bi se meni desilo, i kako bih se osećala u jednoj tako široj slici.” (Molim?)

Troje glavnih glumaca u filmu — Vanesa Hadžens, Nik Sagar i predivna Aleksa Adeosun— nisu belci, što ni izbliza nije pravi odnos zastupljenosti ljudi obojene kože, ali je bolje od uobičajenih izbeljenih žurki koje smo navikli da viđamo na Holmarku.

Nažalost, osvešćenosti je tu uglavnom kraj. Iako imate dirljiv opis samohranog očinstva i pristojnu feminističku retoriku Stejsi i ledi Margaret, ti trenuci ostaju u senci činjenice da se obe ove žene odlučuju za uparivanje na kraju — sa muškim likovima koje poznaju svega 48 sati. “Volim te više nego što sam volela bilo koga u životu”, kaže Stejsi Princu kartonskom, još jednom dokazujući da je dosadna i da nema prijatelje. Film se završava raskošnim venčanjem Stejsi i Princa, a na osnovu bacanja bidermajera možemo da zaključimo da su Mardž i Kevin sledeći na bračnoj pokretnoj traci. Heteroseksualci očigledno su i dalje vladajuća klasa u tom kraljevstvu.

Lično obožavam da ističem brljotine visokobudžetnih filmova zato što je lep osećaj kad ste pametniji od bogatuna koji su snimili film. Čini se da internet deli ta moja osećanja. Od premijere filma, ljudi se ludo zabavljaju ističući njegove greške, kao što je činjenica da ledi Margaret očigledno ima istu tetovažu na malom prstu kao i Stejsi. Ali iskreno, kad bih upoznala svoju bukvalnu dublerku iz života, činjenica da ima istu tetovažu kao i ja mnogo bi me manje iznenadila od činjenice da ima identičan nos.

Ljude takođe zbunjuje činjenica da Kevin pita može li da pozajmi malo paste za zube od ledi Margaret iako je to DRUGI dan njihovog putovanja. Ali, slušajte, možda je Kevin samo užasan u oralnoj higijeni. Ili je možda želeo izgovor da uđe u odaje ledi Margaret bez majice, sa stomačnjacima u punom cvatu, što se i desilo, tako da se ja ništa ne žalim.

Dragi Bože, zeleni ekran. I tako negde na pola filma, Stejsi odlazi na jahanje sa Princom kartonskim po snežnim dinama. U jednom kadru, kamera ih prikazuje s leđa, dok se sneg kovitla uz dupeta konja koje jašu, ali već u sledećem kadru, vidimo dvoje glumaca spreda i odjednom su svi smetovi prestali, nema vetra, i gledalac je počašćen nečastivim izgledom lebdeće glave koja je obično rezervisana za loše fentezi filmove. Čekajte malo, pa ovo jeste loš fentezi film! Okej, onda ništa, sve je u redu.

Netfliks je video vaš istorijat gledanja i zna koliko volite The Great British Baking Show, tako da je odlučio da rasplet filma pretvori u vlastiti Great British Baking Show. Nažalost, samo takmičenje traje svega oko pet minuta, a kvari ga još jedna rupa u zapletu. Stejsi, skoro završivši višespratnu tortu, shvata da je kabl na njenom mikseru presečen. Sabotaža! “Kako ću da smiksam bobice?”, pita ona Kevina, koji je njen ko-kuvar, i koji joj smireno predlaže da to “uradi rukom”, kao i svaka sposobna žena. Rupa je tu to da je Stejsi već napravila sve ostale komponente za tortu, očigledno bez miksera, što je malo verovatno. Jer ne može baš svaki posao da se uradi ručno.

Evo izbora izgovorenih rečenica, van konteksta, koje su mi bile zabavne kad sam pomislila kako bi izgledale zapisane na papiru:

“Topao konj je srećan konj”

“Neko nam se ludački zaljubiška u Princa Naftalina”

“Ako se kralj miševa pojavi, odoh ja”

“A šta ćeš da napraviš kao svoje glavno jelo? Čitos sa sladoledom?”

“Oh, je li, kao kad si skuvala bobice profesora Kendala?”

“Spavala sam kao kraljevska klada”

“Tvoj rad sa šećerom je za pohvalu, fil je zanimljiv, pire nije gladak kao što sam se nadala.”

“Mislim da sam upravo otkrila da sam normalna devojka, a normalne devojke se zaljubljuju u normalne momke… kao što si ti!”

“Poljubi je, tatice!!”

Dakle, sve u svemu, da li sam lično uvređena što je ovo vrsta “sadržaja” kakav želi Netfliks? Jeste, ja sam spisateljica, i ovo je čista katastrofa. Ali da li sam gledala film i pobegla u blaženu zemlju lažnog snega i naizgled britanske visoke mode na sat i četrdeset minuta? Ne, zato što sam ga gledala dvaput, što znači da je moje blaženstvo trajalo tri sata i 20 minuta.

Pratite Majku Lemiski na Tviteru.