Da li se gojim od antidepresiva

Nedavno mi je jedna žena ustupila svoje mesto u metrou. Nije izašla na sledećoj stanici. Takođe, nosila je visoke štikle. Nakon što sam sela, shvatila sam da je mislila da u stomaku nosim bebu. Ali ja sam u stomaku samo nosila doručak. Nije mi predstavljalo nikakav napor da nastavim da se znojim dok izbacujem svoj "trudnički stomak", te sam se uživela u ulogu da bih izbegla dalje blamiranje obe.

Kad sam izašla iz voza, rekla sam sebi da to može svakom da se desi — svakom sa blago isturenim stomakom ko slučajno nosi vrećastu haljinu i par modernih ortopedskih patika. Nedavno sam još nabacila i sedam kila, nisam bila sigurna iz tačno kog razloga, ali sam imala nekoliko teorija. Je li to možda zato što sam se za popodnevnu užinu sa badema prebacila na indijske orahe? Ili zato što sam konačno dostigla kilažu odrasle žene? Ili možda zato što je doktorka zaboravila da mi napomene da od prozaka mogu da se ugojim kilu do deset?

Prema pisanju WebMD-a, mog omiljenog lekara najviše zato što ne može da mi kaže kad se ponašam nenormalno, od antidepresiva se i do 25 odsto ljudi ugoji četiri kilograma ili više. Nije jasno da li do viška kilograma dolazi zbog samog leka ili zbog promene raspoloženja; skorašnja studija pokazala je da efekti variraju od osobe do osobe i od leka do leka.

Pre nego što sam prešla na prozak, bila sam na nekoj drugoj vrsti antidepresiva: na efeksoru. On me je efikasno lečio od anksioznosti, ali je izazivao neke neprijatne nuspojave kao što su mučnina, pospanost i nemogućnost da doživim orgazam. Da bih svom mužu dokazala da nisam "samo luda", iskopala sam klinički test koji je pokazao da je 19 odsto korisnika efeksora prestalo da ga uzima zbog neugodnih nuspojava kao što su oni koje sam ja doživela, i još jedan koji je pokazao da 40 odsto pacijenata koji uzimaju antidepresive dožive nekakvu seksualnu disfunkciju. Zbog toga u startu ne bi bilo ničega između efeksora i mene da sa druge strane nije prevagnula detelina sa četiri lista svih medicinskih nusproizvoda — toliko retka da sam morala da pročitam dvaput da bih u nju poverovala: gubitak apetita.

Kao i mnoge žene, čitav život se mučim sa svojim spoljašnjim izgledom. Sećam se da sam još kao devojčica išla sa majkom do prodavnice i već tada se osećala loše zato što ne izgledam kao žene sa naslovnica časopisa Šejp. Čak i danas, dva kilograma umeju da predstavljaju razliku između sreće i očajanja, osećaja da izgledaš privlačno a ne ružno, odlaska na jogu umesto odlaska kući i lizanja masnog papira u kojem se nalazio predimenzionirani čokoladni kolačić. To je razlog zašto sam odbacila antibebi pilule u korist kondoma, iako sam udata. Na intelektualnom nivou, znam koliko sve to kretenski zvuči. U emotivnom smislu, to sve dolazi sa istog starog izvora nesigurnosti.

Dok sam bila na efeksoru, bila sam prilično uzbuđena što sam izgubila tri kilograma, uprkos činjenici da je to najverovatnije bilo zahvaljujući mučnini, jednoj od najčešćih nuspojava leka (gubitak kilaže sam po sebi zapravo je manje uobičajen). Ali su me na kraju seksualne nuspojave konačno primorale da odustanem. Kad se naviknete na antidepresive, lako je reći sebi: Dobro sam, šta će mi uopšte te pilule? Naravno, taj rezon ima očiglednu manjkavost — osećaj da si "dobro" nestane čim prestaneš da piješ lekove. Ushićena zbog svoje "normalnosti", nesmotreno to nisam uzela u obzir i potpuno prestala da uzimam antidepresive.

Izlazila sam na kraj sa svojom anksioznošću bez lekova godinu dana tako što sam išla na terapiju — ali sam i dalje patila od napada ekstremne nervoze i nesanice. Počela sam da uzimam klonopin (benzodiazepin) za spavanje, ali sam posle nekoliko meseci postala zavisna od njega. Kad ga nisam uzimala nekoliko dana, nastupili bi simptomi krize, od kojih bi moja anksioznost samo skočila u nebesa; glava mi je postala veš mašina uskomešanih misli.

Lekari prepisuju benzodiazepine za poremećaje raspoloženja, anksioznost i nesanicu. Problemi sa benzosima, otkrila sam — pored toga što predstavaljaju skoro trećinu fatalnih lekova koji se izdaju na recept — jeste da kad se uzimaju redovno, dovode do naširoko poznatih teških simptoma krize. Ne možete tek tako da se nasuvo skinete sa klonopina. Morala sam da kupim sekač pilula i lomim te male oblande na četvrtine kako bi postepeno smanjila njihovo doziranje u narednih nekoliko meseci. Osećala sam se kao da vodim malu priručnu apoteku u sopstvenoj kuhinji. Plus, i dalje sam bila anksiozna.

Pogledajte i "Istina o ekstaziju":

I tako sam poklekla i vratila se na antidepresive. Ovog puta moja psihijatarka predložila je selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (SSRI) prozak. "On je dobar za anskioznost", rekla mi je. "I obično ima manje seksualnih nuspojava od nekih drugih lekova." Uzela sam recept i prihvatila spokoj u formi pilula u obliku malog belog kajaka. Posle dve nedelje, osetila sam veći duševni mir. Ali da sam znala šta će se desiti, možda bih dobila napad panike.

Počela sam da uzimam prozak tokom leta, ali sve do pred kraj oktobra nisam primetila da su mi pantalone postale malo tesne. Za mene su to normalna sezonska gibanja. Krkaj tokom jeseni; izgladnjuj se tokom proleća — ili kako god već da glasi ta stara poslovica. Ali kad više nisam mogla da stanem u svoje pantalone, izmerila sam se. Majko mila, skok od pet kila. Počela sam svakodnevno da vežbam i na svoj rutinski kardio trening dodala i dizanje tegova. Ali u naredna dva meseca uspela sam da nabacim još dva kilograma.

"Mišići su teži od sala", ponudio je kao objašnjenje moj muž, ali videla sam da samo pokušava da me uteši. Kad se osećaš nejebozovno, to bi trebalo da se računa kao seksualna nuspojava.

Nije mi palo na pamet da sam se možda ugojila zato što sam bila manje anksiozna i mogla više da uživam u životnim zadovoljstvima. Što će reći, sve dok manična pretraga na internetu nije iskopala studiju koja zaključuje da dugoročno gojenje kod uzimanja prozaka verovatno ima više veze sa oporavkom od simptoma depresije nego sa samim lekom. Je li moguće da mi je samo bilo… bolje?

Sledećeg leta, kad su u podzemnoj železnici za mene pomislili da sam trudnica, više se nisam brinula za svoje mentalno zdravlje. Nesrećna zato što sam se ugojila, zakazala sam se kod psihijatra. Takođe, počela sam da osećam kako mi navire dobro poznati sled misli ( Dobro sam — šta će mi uopšte pilule?). Umesto da predloži zamenu, moja doktorka se složila da smem još jednom da probam da preživim ovaj život bez lekova.

"Vidite kako se osećate", predložila je ona. "Jedino ćete tako znati."

To sam i planirala da uradim.

Ali onda mi je glasić u mojoj glavi — istovremeno zakeralo i mudrac — dao jedan novi predlog. Šta ako nastavim da pijem prozak i prihvatim stvari onakve kakve jesu? Ako mogu da budem zadovoljna svojim telom samo s određenom težinom, rezonovala sam, uvek ću voditi unapred izgubljenu bitku. Da bih sačuvala svoj duševni mir, odlučila sam da ostanem na prozaku i naučim da volim sebe koliko god da sam teška.

A ako to ne upali, uvek je tu velbutrin.

Još na VICE.com:

Kako da ne lečite vaše napade panike

Pitali smo mlade ljude kako izgleda zabavljanje kad si anksiozan i depresivan

Mislila sam da sam depresivna, a bila sam bipolarna