​Uzimanje tripova i legalizacija droge sa Psihodeličnim društvom Bruklina

„Psihodelično iskustvo ima potencijal do pomogne mnogim ljudima", kaže Daniel Miler, osnivač Psihodeličnog društva Bruklina. Upoznao sam se s njim u januaru, u baru Hell Phone u Bušviku. Ova tridesetrogodišnjak je bio konzervativno obučen, u majici sa kragnicom i farmerkama, i više mi je delovao kao da piše aplikacije za mobilne telefone, nego kao napredni vođa pokreta za legalizaciju droge. Jedino je njegova kapa suptilno nagoveštavala njegovu strast prema supstancama za izmenu svesti – na kapi se nalazila slika jednoroga ispred duge.

„Uz pomoć LSD-a sam prestao da pušim, ali to su sekundarni efekti mog iskustva", rekao mi je. „Uglavnom mi je pomogao da postanem srećniji".

Ovaj pobornik halucinogenih droga je bio u baru da bi podržao događaj čiji je njegova grupa suorganizator. Misija "Psihodeličnog društva Bruklina" je da obezbedi bolje obrazovanje i ohrabri „širu diskusiju koja će na posredan način promeniti kulturološki i politički stav prema psihodelicima, i time uobličiti svet posle ukidanja zabrane". Da bi to postigli, Miler i njegova grupa organizuju različite događaje kao što je bio onaj kojem sam prisustvovao.

Kao i svaki sastanak "Psihodeličnog društva", i ovaj se održao u prostoriji koja je bezbedna za psihodelike. Pod prigušenim barskim osvetljenjem, oko stotinu ljudi se guralo za stolovima i stajalo ispred male bine, dok su otvoreno govorili o svojim iskustvima s drogom. Jedan programer kompjutera u kasnim dvadesetim je sa jednim sredovečnim advokatom razmenjivao savete o LSD-u („200 mikrograma će stvarno da ti otvori um"). Miler je obilazio lokal, i u četiri oka razgovarao sa članovima grupe. A Martin Dokeri, profesionalni pripovedač, popeo se na binu da podeli priču o svom esid tripu na biciklu u Bazelu, Švajcarska, gde je Albert Hofman izumeo LSD. Publika, nema tokom čitavog trajanja priče, mu je na kraju zaglušujuće aplaudirala.

Miler nije imao nameru da postane zagovornik psihodelika. Sin Arona Dejvida Milera, američkog diplomate na Bliskom istoku, Daniel je studirao fiziku na Prinstonu, i prava na Univerzitetu u Džordžtaunu. Onda je započeo obećavajuću karijeru kao direktor socijalne politike Poslovnog okrulog stola Ohaja, trgovinske organizacije „sastavljene od direktora najvećih i najuticajnijih kompanija u državi", kako piše na njihovom sajtu.

Ali Miler kaže da ga je iscrpljivao taj nadmetački stav usmeren na postizanje ciljeva. „Jednostavno sam bio zaista, zaista nesrećan", rekao mi je Miler. „Pušio sam paklu cigareta dnevno, i bio sam nezdrav".

Posle tri godine rada nakon završenih studija prava, Miler je u avgustu 2014. dao otkaz, u svojoj 31. godini, i okrenuo se narednom koraku. Tada ga je jedan prijatelj ubedio da po prvi put uzme LSD.

„Iskustvo sa LSD-em mi je suštinski otvorilo pogled na svet. Više nije bilo suparnika, osećao sam kao da sam deo nečeg većeg, i da sam povezan sa drugima", kaže mi Miler. „Nisam se osećao kao da stalno moram da pobeđujem – a takva filozofija me je dugo vodila kroz život".

Povrh toga što je shvatio da droge mogu da inspirišu lično sazrevanje i dublju introspekciju, shvatio je da ima nečeg pogrešnog u tome što su psihodelici zabranjeni i stigmatizovani u društvu. „Kada sam imao to iskustvo sa LSD-jem, pomislio sam, 'Vau, ta droga mi je promenila život, a nelegalna je?' Celog života su mi pričali da je opasan; da je loš koliko i heroin", besneo je Miler. „To je nepravda".

Ova grupa ne govori samo o dekriminalizaciji, već i o tome kako bi izgledao svet da je otvoreniji prema LSD-ju. „Još uvek moraš da pitaš kako treba da uzimaš LSD i sa kojim ciljem? To je tako intelektualna tema. Okruženje i atmosfera su najvažniji za psihodelike. Ko će to da osmisli? Arhitekte, inženjeri i političari bi trebalo da sednu zajedno i postave sebe ovo pitanje", objašnjava Miler.

U leto 2015. Miler se preselio u Njujork i osnova "Psihodelično društvo Bruklina". Nije bio siguran šta želi da postigne sa tom grupom, ali je bio siguran da to ima neke veze sa širenjem njegove poruke.

„Znao sam da moram da preorijentišem svoj život na osnovu drugačijih vrednosti, i nisam želeo da nađem posao koji bi bio sličan prethodnom", kaže mi Miler. „Ja verujem u ovo, verujem da je pogrešno što su te droge zabranjene, i mislim da posedujem dobar komplet veština da unapredim tu diskusiju. Mislio sam da bi organizovanje okupljanja bio dobar način da se to pokrene".

Oglasio je grupu na Meetup-u, i na prvom sastanku prošlog juna u Prospekt parku se pojavilo dvadesetak ljudi. Bila je to šarena grupa, uključujući jednog studenta arhitekture, dadilju iz Južne Afrike, i instruktora joge koji je bio subjekt istraživanja DMT-a – „duhovnog molekula" – na Univerzitetu u Nju Meksiku. Dok su novi članovi sedeli na ćebićima na travi, Miler je održao govor o nepravednosti zabrane psihodelika.

Ali uprkos svojoj ozlojeđenosti, plašio se da otvoreno govori o svojim ličnim iskustvima, i da pusti druge da to čine. „Nisam želeo da članovi moje grupe opisuju svoje tripove", rekao je. „Mislio sam da bih zbog toga rizikovao da me Komora proglasi nekompetentnim".

Kako je vreme prolazilo, Miler je slušao sve više priča koje su ga podsećale na njegove moćne tripove, i shvatio je potencijal takve poruke. „Razni ljudi su mi stalno pričali o svojim iskustvima, i shvatio sam koliko ljudi mogu da budu strasni, i koliko bi njihove priče mogle da budu efektne za naša zalaganja", rekao je. Miler je odlučio da „izađe iz psihodeličnog ormana", kako on to zove, i napisao članak za časopis Njuzvik, pod naslovom „Kako mi je uzimanje esida pomoglo da prestanem da pušim".

Sastanci bruklinskog Psihodeličnog društva su ubrzo sa teorije i činjenica o psihodelicima kroz predavanja i gledanja filmova prešli i na neformalne skupove i zajedničke večere, sastanke malih grupa, i događaje tipa „mikrofon je vaš", na kojima su članovi mogli da pričaju o svojim ličnim iskustvima. Danas grupa broji više od 600 registrovanih članova, iako poseta mesečnim skupovima varira od nekoliko desetina ljudi, do toga da oni koji se zalažu za ovu drogu popune čitave barove, kao što je Hell phone.

„Ljudi koji dolaze se ne zalažu za to samo u političkom smislu", kaže Noa Lou, član Psihodeličnog društva i nekadašnji predsedavajući Komiteta njujorške komore za droge i zakon. „To su ljudi koji imaju pozitivan stav o psihodelicima i žele da upoznaju istomišljenike u normalnom, dnevnom, finom okruženju", kaže mi Poter preko telefona. „Ranije to nisam viđao".

Ovih dana, postoje ljudi svakakvih profila koji se nadaju da će uzimanje psihodelika postati rasprostranjeno. U poslednje vreme je bilo dobro dokumentovanih trendova kod mladih profesionalaca, od kojih mnogi pripadaju svetovima koji naizgled nisu prijateljski nastrojeni prema drogama, kao što su svetovi finansija i tehnologije, koji eksperimentišu sa mikro dozama LSD-a, da im pomogne u poslu.

A "Psihodelično društvo Bruklina" ni u kom slučaju nije jedina grupa koja želi da promeni stav javnosti o drogi. Na primer, postoji Multidisciplinarna asocijacija psihodeličnih studija (MAPS), neprofitna istraživačka i obrazovna organizacija sa sedištem u Santa Kruzu, Kalifornija, „koja razvija medicinski, legalni i kulturološki kontekst za ljude kojima pažljivo uzimanje psihodelika i marihuane donosi dobrobit".

„Ono što činimo po pitanju edukovanja javnosti je to da umanjujemo stigmu oko istraživanja psihodelika", objašnjava Bred Berdž, direktor komunikacija i medija MAPS-a. „Zbog toga su naši finansijeri voljniji da podrže istraživanja, i to pomaže regulatornim telima da smelije odobravaju protokole istraživanja".

Miler i "Psihodelično društvo Bruklina" na umu imaju slične ciljeve, i plan da se u bliskoj budućnosti više javno zalažu za psihodelike. 19. aprila, na godišnjicu prvog LSD tripa Alberta Hofmana, Miler će predvoditi kolonu biciklista u podizanju svesti o terapeutskim prednostima psihodelika i pokazati koliko ljudi se za to zalaže. Čekajući odobrenje gradskih vlasti, isplanirao je da se trasa okonča kod zgrade Ujedinjenih nacija, gde je za taj dan zakazano specijalno zasedanje generalne skupštine o problemu droge u svetu. Na kraju trase, izvođačka trupa pod nativom Psimopozija će izvesti performans psihodeličnog pripovedanja.

„Da mi je pre više godina neko rekao da ću danas da se zalažem za legalizovanje psihodeličnih droga, rekao bih mu, „Ti si jebeno lud", kaže mi Miler.

„Nije da sam se jednog dana probudio i pomislio da bi trebalo da se zalažem za psihodelike. Probudio sam se i rekao da ću nešto da preduzmem".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu