Gerilci, banditi, teroristi: zaboravljene slike Meksika iz prošlog veka

Stefan se sa fotografijom po prvi put sreo početkom devedesetih. Radio je kao nastavnik u kalifornijskom državnom zatvoru Sen Kventin, gde je počeo da slika zatvorenike kojima je predavao. Kriminal ga je oduvek fascinirao. Otac mu je bio advokat u Meksiku, pa se za stolom obično pričalo o suđenjima i hapšenjima. Ali njega su ipak zanimali likovi u središtu zbivanja; kao studijski fotograf proputovao je ceo svet i sarađivao sa raznim ljudima, od duševno obolelih pacijenata na Kubi do meksičkih Cholombiano uličara, do Bila Klintona i Džejmsa Brauna.

Ali kod ovog projekta, neko drugi je bio iza objektiva; Stefan je izneo na svetlo dana zaboravljene slike uhapšenika iz meksičkih policijskih arhiva. Sve je počelo 2010. kada je slučajno naišao na ove arhivske fotografije na buvljoj pijaci u Las Laguniljasu. Ispostavilo se da prodavac poseduje mnoštvo takvih fotografija, snimljenih od pedesetih do sedamdesetih godina – slike poprišta oružanih pljački, skice na osnovu opisa ukradene imovine, kao i portreti ozloglašenih kriminalaca iz tog doba. Ove požutele iskrzane fotografije pružaju novu perspektivu iz koje se mogu sagledati život i kriminal u Meksiku sredinom prošlog veka, pa je Stefan odlučio da ih izda kao kolekciju.

Na slikama su mahom uhapšeni lopovi, kojima se siromašno stanovništvo divilo. Tu se takođe nalaze i čuveni kriminalci, kao što je student i serijski ubica po imenu Gregorio Kardenas Hernandez, zatim vlasnice bordela i masovne ubice Delfina i Maríja Gonzales, kao i Đenaro Vaskez, nastavnik i vođa građanskog pokreta uhapšen kao terorista.

Od kako su pljačkaše sa autoputa i gerilce zamenili narko-karteli i organizovane bande, neizlečivi problem nasilnog kriminala u Meksiku je i danas više nego primetan. Statistika je samo od prošlog januara do maja zabeležila 7,400 ubistava sa predumišljajem; po nekim procenama, čak 80,000 ubistava vezanih za organizovani kriminal dogodilo se u Meksiku između 2006. i 2015. godine.

Pitali smo Stefana šta ga je inspirisalo da izda ovu kolekciju, i šta nam fotografije mogu reći o savremenom Meksiku.

VICE: Zdravo, Stefane. Reci nam kako si došao do svih ovih slika.

Stefan: Ja često kupujem fotografije na uličnim tezgama. Od kako sam predavao u zatvoru, kao da sam opsednut tim policijskim slikama. Sviđaju mi se portreti uhapšenika jer i sam snimam portrete, a u svim tim situacijama osoba u kadru je očigledno najebala. Ali interesantno je da se u ovoj kolekciji ne nalaze samo portreti, ima raznih stvari. Baš ih je mnogo… pitao sam prodavca da li su to sve koje ima na lageru, sutra se pojavio sa dve crne plastične kese prepune slika.

Kako si odlučio da objaviš te fotografije?

Pokazao sam ih jednom prijatelju koji radi izdavaštvu. Znaš kako je, u Meksiku uvek ima kriminala, zvučalo nam je relevantno. Hteo sam da ih drugi vide zato što mislim da određeni kvalitet postoji, da može da pokrene druge ideje. Našli smo jednog istoričara, Bendžamina Smita, i zajedno smo pregledali razne druge slike, pokušali da povežemo njih i ove druge koje sam našao. Neke veze već postoje; znam da je jedan od zvanično zavedenih terorista predavao na državnom univerzitetu, istaknuti meksički levičar. Onda, tu je Amerikanac po imenu Džoel Kaplan, koji je uz pomoć helikoptera pobegao iz zatvora… ti detalji su sjajni, produbljuju ovakve projekte. Uz to, fotografije imaju šta da kažu o promeni kroz koju je Meksiko prošao tokom svih ovih godina, zato smo odlučili da ih treba plasirati u javnost.

Šta misliš da te fotografije govore o savremenom Meksiku?

U stvari sam hteo da prikažem tu ideju kako se sve menja ali sve i stoji. Vremena su drugačija, a opet je sve isto. Mislim, danas u Meksiku imaš narkoterorizam; to nije isto što i levičarski terorizam iz šezdesetih, a nije ni isto što i ISIS, pa ipak je užasno realan problem. Razlika između današnjeg Meksika i onog na slikama je u tome što su zločini iz prošlosti bili nekako nevini. Pedesetih godina, pljačka je bila najpopularniji zločin – na većini slika su lopovi. Dok danas, sa ovim odsecanjem glava i kačenjem leševa a mosta, stvari su na nekom skroz drugom nivou.

Prošle godine je nestalo četrdeset troje nastavnika i učenika – nikom ništa. Iz vlasti uporno govore da je sve u redu, da se stvari popravljaju, ali nekad deluje kao da narko bosovi tipa Hoakin „El Ćapo" Guzman stvarno vladaju zemljom.

Ti si iz imigrantske porodice, često boraviš u Meksiku. Da li američki mediji pružaju pravu sliku o tamošnjem stanju?

Na medije se definitivno vrši pritisak. Tamo svi znaju da trenutne vlasti i nisu baš prijateljski nastrojene prema kritici, a PRI je uvek bila bliska sa nekim medijima. Ali karteli vrše još veći pritisak, ubijaju meksičke novinare i levo i desno.

Kako je to biti fotograf u Meksiku?

Dok sam snimao svoju Cholombiano seriju u Montereju, bilo je prilično sumanuto – mnogo nasilja, sve neizvesno. Niko u taj kraj ne zalazi bez vojske. Par puta se desilo da osetimo da se nešto sprema, pa se samo mirno spakujemo i sklonimo sa ulice.

Sećam se da su mi u vreme ubistava ljudi prilazili i pitali me „Zar ti ne razumeš u kakav si haos došao?" Mislim, policija se vozi okolo u kamionima, svi nose fantomke, neće da pokažu lica. Par puta se dešavalo da me zaustave u nadi da ću da ih podmitim. Posebno ako voziš iznajmljena kola, policajci te zaustave, ispituju, i samo čekaju da im ponudiš novac. Neki moji drugovi iz Meksika, kad im traže vozačku, oni ostave zatvoren prozor i samo je prislone sa svoje strane stakla. Znaju da će, ako je predaju saobraćajcu u ruke, ovaj reći „Dobićeš je nazad u stanici, ali tamo su kazne jako visoke. A možemo i ovde nešto da se dogovorimo."

Šta očekuješ da ćeš postići ovim projektom?

Hoću da radim stvari koje se baziraju na činjenicama, i to sa poštovanjem. Hoću da prikažem Meksiko na jedan malo drugačiji način, a sviđa mi se i koncept društvene kritike trenutnog stanja koja ipak ne preteruje.

Hvala, Stefane

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu