​Pitali smo doktora iz Urgentnog centra kako možemo da umremo od predoziranja drogom

Prvo što mi je Sem Gatmen objasnio kada sam ga pitala za predoziranje drogom je bilo to da je izraz „predoziranje" sam po sebi obmanjujući.

„Predoziranje implicira da postoji terapeutska doza koja je efikasna, i da si uzeo više od toga, a kada to primeniš na neku uličnu drogu, ne postoji doza koja je efikasna", kaže Gatmen, lekar Urgentnog centra iz Britanske Kolumbije, i osnivač Rokdok Konsaltinga, koji pruža usluge umanjenja štete na muzičkim festivalima.

„Sve su loše i sve potencijalno mogu da ugroze život, i opasne su".

Još je komplikovanije zbog toga što su droge na ulici retko čiste, kaže on, a svako na hemikalije reaguje drugačije. A pored toga, ljudi koji predoziraju često su uzeli mešavinu različitih supstanci.

Kada smo to već rekli, treba da kažemo i to da različiti tipovi droga prouzrokuju specifične simptome tokom predoziranja. Pitali smo Gatmena da nam objasni te simptome i kako bi mogli da dovedu do smrti:

Alkohol

Jetra metaboliše alkohol brzinom od jedne unce (ili jednog pića) na sat vremena, ali mnogi od nas šljemju cirku brže od toga.

Podrazumeva se da ćeš povraćati ako prebrzo piješ, ali to je zapravo znak trovanja, kaže Gatmen.

„Tada bi neko mogao da kaže, 'Predozirao si'. Jer više nisi radostan, neinhibiran i ne provodiš se, već počinje da ti bude muka i misliš da ćeš da se onesvestiš".

U tom trenutku, tvoje telo gubi mogućnost da preradi alkohol, objašnjava Gatmen.

„Upadamo u nevolju kada to postane rizik za bezednost, jer na primer, možeš da povraćaš i da usisaš povraćku u pluća. To je ona čuvena smrt rok zvezde, ugušio se sopstvenom povraćkom".

Iako možda zvuči kao kliše, Gatmen kaže da je gušenje povraćkom zapravo najveći rizik kada je u pitanju predoziranje alkoholom, kao i povrede do kojih dolazi usled pada i vožnje.

Fentanil. Fotografija sa Tvitera.

Opijati (heroin, kodein, fentanil, oksikodon)

Receptora za opijate ima po celom telu, objašnjava Gatmen, i droga deluje u svim sistemima organa. Kod predoziranja, najveći problem je prestanak disanja.

„Uspori ti ritam disanja do tačke kada mozak više ne dobija dovoljnu količinu kiseonika… u krv i u važne telesne sisteme ne dospeva dovoljna količina kiseonika", kaže on.

Ljudi mogu da umru od prestanka disanja.

Kod heroina je veći rizik od prekomerne doze kada se ubrizgava, zato što ga jetra ne filteriše – ulazi pravo u krvotok, tipično u jačim dozama od onih koje se uzimaju pušenjem.

Da bi se poništilo predoziranje opijatima, Gatmen kaže da prvo treba omogućiti osobi dotok svežeg vazduha, i dati joj poništavajući agens kao što je nalokson koji blokira receptore za opijate u telu.

Poništiti efekte fentanila, koji je oko 100 puta jači od morfijuma, je mnogo teže, dodaje Gatmen.

„Potrebno je dati i do deset puta veću dozu naloksona da bi se dejstvo poništilo", kaže on. „Mogu da prestanu da dišu, zato što taj narkotik deluje mnogo duže nego nalokson".

Stimulanti (kokain, krek, spid, met)

Stimulanti dižu krvni pritisak i ubrzavaju puls, pa onda možda i ne iznenađuje to što mogu da izazovu i srčani udar.

„Stimulant može da dovede do toga da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, i onda dolazi do srčanog udara", kaže Gatmen. Srce takođe može da prestane da kuca, ili da počne da kuca aritmično.

Još jedan znak predoziranja stimulantima je i oduzetost usled previše stimulacija mozga ili pregrevanja tela.

A tu je i stara, dobra psihoza.

„Čovek može da postane sumanuto psihotičan, da trči unakolo, da mu se priviđaju stvari, ili da postane agresivan ili da halucinira, i da skoči sa mosta 'zato što veruje da može da leti'".

Odgovarajući na pitanje da li su neki stimulanti opasniji od drugih, Gatmen nije okolišao.

„Što se mene tiče, kokain je najgori od njih", kaže on. „Zato što ljudi imaju lažan osećaj da je bezbedno uzimati ga, jer ga ima unaokolo i rasprostranjen je, ali izaziva napade, izaziva srčane udare, bolove u grudima, i od njega možeš da postaneš veoma psihotičan i paranoičan". Takođe kaže da loše procene koje izazivaju alkohol pomešan sa preteranim samopouzdanjem izazvanim kokainom mogu da dovedu do nekih veoma pogrešnih odluka.

Moli/MDMA
Moli ili MDMA je tehnički halucinogeni stimulant, ali generalno govoreći, „zaista nemaš pojma šta si uzeo".

„Moli koji može da se nađe na ulici je retko čist MDMA", kaže Gatmen. „Veoma često ga mešaju sa drugim stimulantima ili drugim supstancama, od kojih neke mogu da izazovu veoma loše stvari, kao što je povišena telesna temperatura, ili mogu da izazovu oduzetost".

Prema Gatmenu, jedan od groznijih načina da umreš dok si na njemu je da popiješ previše vode.

Ova droga okida žeđ u telu, i to u kombinaciji sa „običajem" da treba da piješ mnogo vode kada si na MDMA može da dovede do stanja koje se naziva hiponatremija, a to je kada so u organizmu postane razređena.

„Mozak ti otekne, i umreš od toga", kaže on.

„Mozak ti se nalazi u lobanji, a lobanja ima ograničenu zapreminu. Ako mozak u toj ograničenoj zapremini počne da ti otiče, bukvalno biva smrskan… ošteti se tkivo mozga, i onda umreš".

Kada uzmeš MDMA možeš da umreš i od hipertermije (kada se telo pregreje).

LSD. Fotografija: Flickr korisnik Farmer Dodds

Halucinogeni (LSD, pečurke)

Predoziranje ovim drogama obično znači psihozu, drugim rečima, halucinacije i paranoju. Iako nisu smrtonosne, mogu da budu „veoma loše", kaže Gatmen.

„Ponekad su efekti dugotrajni, mnogo duži od dejstva droge kao takve. Tako da ljudi mogu da imaju loše tripove koji mogu da izazovu trajne psihološke posledice".

Ostale (ketamin, GHB)

Kao i cirka, od obe ove droge čovek može da se onesvesti i uguši povraćkom.

Od „keta", koji obično čini da se osećaš kao da si izašao iz svog tela, čovek obično ne umre, ali to može da „ostavi psihološke ožiljke", kaže Gatmen.

Gatmen kaže da je problem sa GHB-om taj da je nepredvidljiv kada je u pitanju doziranje, i da postoji tanka linija između efekta koji želiš da izazoveš i nivoa koji je toksičan. „U jednom trenutku možeš da budeš zaista urađen, a već u sledećem možeš da upadneš u duboku komu, koja može da dolazi i prolazi. Tako da možeš da budeš u komi, a onda polusvestan, a onda ponovo u komi".

Čovek može nepredviđeno da padne u komu i budi se iz nje negde između tri i 12 sati nakon što ga uzme.

Gatmen kaže da na koncertima na kojima pružaju medicinske usluge, timovi proveravaju ljude koji izgledaju kao da spavaju, ali su možda teško intoksinirani.

„Priđu im i stvarno ih bude, da bi bili sigurni da su pri svesti. Jer u suprotnom, nikada se ne zna.

Marihuna

Samo se šalim, marihuana nikada nikoga nije ubila.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu