Da li je „Nestanak“ studija Gibli najbolji animirani film svih vremena

FYI.

This story is over 5 years old.

Film

Da li je „Nestanak“ studija Gibli najbolji animirani film svih vremena

Zbog ovih osetljivih duhovno-emotivnih poruka, „Nestanak" je najuspešniji film u istoriji japanske kinematografije.
Hannah Ewens
London, GB
15.8.16

Jedan Tumblr citat kaže „Diznijevi filmovi su dirljivi za srce, ali filmovi studija Gibli su dirljivi za dušu." Sentimentalno, ali ima smisla. Anime fanovi širom sveta otvoreno tvrde da je Mijazakijev „Nestanak" najbolji animirani film ikad snimljen. Petnaest godina posle premijere, Sen to Chihiro no Kamikakushi , ili na engleskom Spirited Away, i dalje drži primat nad rivalima svojom jedinstvenom mešavinom duhovnog i svetovnog, fantastičnog i ljudskog. Hajao Mijazaki je majstorski prikazao tu ravnotežu, a od kako se penzionisao, možemo samo da zaključimo da mu je ovaj film bio magnum opus.

Najprostije rečeno, film prati devojčicu po imenu Ćihiro koja pokušava da oslobodi roditelje zlog stvorenja po imenu Ju-baba. Mijazaki kaže da su izbor protagoniste inspirisala zajednička letovanja sa pomoćnim producentom Seiđi Okudom i njegovom desetogodišnjom ćerkom. Odlučio je da snimi film za desetogodišnje devojčice. Upravo zbog tog izbora film pamte ljudi svih starosnih doba, upravo zato Ćihiro deluje tako ubedljivo. Koliko često se nailazi na film snimljen tako da bih htele da ga pogledaju konkretno devojčice, a ne najšira mejnstrim publika od koje se može zaraditi?

Reklame

Mnogi kritičari opisivali su i još opisuju Ćihiro kao „namrgođenu" i „razmaženu". Ova procena niti je poštena niti je osnovana. Kad je prvi put vidimo, Ćihiro je prinuđena da napusti svoj dom i sve što zna jer se njena porodica seli u drugi grad. Ostao joj je samo buket cveća koji su joj prijatelji poklonili. „Prvi put sam dobila cveće, i odmah je u znak oproštaja. Baš depresivno," kaže ona. Mama je podseća da to nije prvi put, da joj je i tata poklonio buket cveća za rođendan, a Ćihiro sleže ramenima. Malo koje dete od deset godina bi tako mirno reagovalo na promenu životne sredine. Kad roditelji i ona izađu iz kola jer ih je zaintrigirao napušteni luna park koji će ih uskoro zarobiti, Ćihiro im „zvoca" zato što ima ispravan osećaj da tu nešto nije u redu. Ipak prati roditelje, brine zbog iznenadne pojave hrane iako prodavaca nema, upozorava ih da ne bi trebalo da se tu zadržavaju. Kritičari bi trebalo da uoče da svi problemi koji će uslediti potiču ne samo zato što njeni roditelji nemaju pojma, već zato što su ignorisali upozorenja ćerke.

U ovoj priči Ćihiro ne trijumfuje nad zlom i ne pretvori se iz „namrgođenog" u fino dete. Naprotiv, film nam nudi realan razvoj karaktera. Mijazaki prikazuje kako se ona trudi da postepeno prihvati svoje novo okruženje, da se lati zadataka koji je očekuju i savlada ih što bolje ume. Iako joj je teško da siđe niz stepenice do kotlara Kamađija, nekako sebe natera da to izvede. Kamađi je ignoriše, ali ona je uporna jer zna da mora da se zaposli u banji da bi preživela u novom svetu duhova u kom se našla, i na kraju uspeva da ga ubedi da joj pomogne. Njena promišljatost i odlučnost nagrađene su shvatanjem da je smrdljivi duh u stvari duh reke kojoj je bilo potrebno da se otarasi zagađenja. Prirodan razvoj lika male Ćihiro potpomaže činjenica da je film sniman bez gotovog scenarija. „Ja nemam priču spremnu na papiru kad počnemo da radimo," rekao je Mijazaki za Midnight Eye. „Nisam ja autor filma. Film samog sebe snima, ja ga samo pratim." Cela produkcija bila je prinuđena da proživi stvarnost svog glavnog lika korak po korak; ovaj intuitivni pristup se u konačnom proizvodu zaista oseća.

U narativnom toku nailazi se na neke od najlepših kadrova modernog filma, ne samo animiranog. Rodžer Iber je u svojoj kritici istakao da je svaki kadar kreiran uz neverovatnu količinu „darežljivosti i ljubavi". Desetina različitih kreatura stvorene su za svaku pojedinu scenu, svaki detalj ručno ucrtan u uglove u pozadini, gde bi većina autora iskoristila prečice. Što je najvažnije, daju nam vremena da iskusimo i upijemo Mijazakijev svet. On zove te scene u kojima se ništa naročito ne dešava ma: „praznina". „Režiseri se plaše tišine, hoće da preko svake takve scene izlepe tapete," rekao je on. „Plaše se da će publici biti dosadno. Ali ne možeš da računaš na dečiju pažnju samo zato što si natrpao akcione scene u osamdeset posto filma. Bitno je razumeti emocionalni podtekst scene – to je ono što ostaje u gledaocu." Zanimljivo je da se upravo ma scene do danas pamte: Ćihiro stoji na balkonu i gleda u more; Ćihiro i njeni prijatelji Bezlik, Bo, i Ptica Ju izgubljeni u vozu.

Lepota jeste univerzalna, ali u prevodu se naravno mnogo toga suptilnog gubi. Ljudi koji govore japanski ističu da su oni koji ovaj jezik ne govore prinuđeni da propuste mnogo vizualnih sugestija. Na prilazu prodavnici u ruiniranom luna parku, u jednom kadru vidi se ideogram 狗što samo po sebi znači „pas", ali sugeriše homofono kuniku što znači bukvalno „gorko meso", odnosno potrebu za požrtvovanjem. Još jedan ideogram čije je značenje „kost" asocira na idiom hone-nashi koji označava manjak moralne čvrstine. Japanska publika može da primeti da su neki karakteri ispisani kao u ogledalu, što daje isti onaj osećaj nelagode koji Ćihiro u tim scenama oseća. Neki gledaoci ističu da se učestalo ponavljaju foneme yu i me, a da na japanskom yume znači „san".

I sama imena učitavaju identitet kroz ceo film. Chihiro bukvalno znači „hiljadu", ili „postavljanje pitanja" ili „potraga". Kad Ju-baba oduzme karaktere iz ovog imena i okrutno je preimenuje pri potpisivanju ugovora, njeno novo ime Sen znači prosto „hiljadu". Ćihiro ostaje lišena ostalih značenja; i dalje je ona stara, ali deo nje više nije prisutan. Imena ostalih karaktera imaju niz bukvalnih konotacija. Boh znači dečak ili sin, Kamaji znači stari kotlardžija, Yu-baaba znači veštica ili starica iz banje, i tako dalje.

Reklame

Kao i u slučaju svakog drugog filma koji brzo dosegne kultni status, lako je pasti u rupu bez dna prepunu teorija o „Nestanku." Jedna kaže da je ceo film alegorija za dečiju prostituciju, pa poslu u banji daje mračniji kontekst; Mijazaki je jednom prilikom izjavio da je današnje japansko društvo nalik industriji seksa. Drugo tumačenje kaže da svet duhova predstavlja stari, tradicionalni Japan koji teško opstaje uz ovaj novi i stvarni iz kog potiču Ćihiro i njena porodica; pouka je u tom slučaju da bi Japan trebalo da sagleda oba sveta u isto vreme, baš kao i Ćihiro, i prilagodi se promenama. Neke teorije nalaze vezu između kapitalizma i duhovnog sveta prikazanom u filmu: Ćihiro se seli jer je njen tata dobio novi posao; kad stanu pored starog luna parka, on prokomentariše da je tu trebalo da postoji reka ali je, eto, više nema – zamenilo je jedno propalo ulaganje u industriju zabave. Nedavno je neko putem Tvitera pitao Studio Gibli o značaju pretvaranja roditelja u svinje , a oni su odgovorili da je ta transformacija u vezi sa promenama kroz koje su ljudi prolazili tokom naglog razvoja japanske ekonomije u osamdesetim godinama, posle kog je usledio kraj 1991. Kad neko postane svinja, s vremenom razvije „i telo i duh jedne svinje", što se „ne odnosi samo na svet mašte."

Publika svih uzrasta može iz „Nestanka" da nauči nešto o značaju održavanja ravnoteže. U filmu ne postoje zlikovci, samo likovi sumnjivih motiva. Svako ima dobru stranu ili bar potencijalno dobru, čak i Ju-baba u oličenju sestre bliznakinje. Blatno čudovište nije tako strašno, ispod njega je kawa no kami, duh reke. Suprotnost ravnoteže je preterivanje, što vidimo u prežderavanju roditelja posle kog se pretvaraju u svinje, oličenja proždrljivosti i gramzivosti iz kojih ne može da usledi ništa dobro.

Zbog ovih osetljivih duhovno-emotivnih poruka, „Nestanak" je najuspešniji film u istoriji japanske kinematografije. Osvajao je priznanja širom sveta, pa tako i Oskara kog je Mijazaki učtivo odbio da primi jer se protivio američkoj intervenciji u Iraku. Ovaj film je mnoge od nas upoznao sa animiranim delima Studija Gibli, koja bi nam inače promakla. Retko se dešava da gledalac filma odraste, zadrži ga u pamćenju, i jednog dana ga prikaže svojoj deci odnosno unucima. „Nestanak" nam je demonstrirao kako dirljiv animirani film može da ostavi čoveka bez daha. Te lekcije Piksar, Dizni, i drugi giganti mejnstrim animacije i dalje pokušavaju da nauče petnaest godina kasnije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu