Kako da u Srbiji studiraš i radiš

Nikako. Ili, što bi rekla jedna stara prijatelljica - na mišiće i na silu, mačkice.

Svi smo slušali iritantne bajke o tome kako su neki mega uspešni carevi pre više desetina godina istovremeno radili i studirali, i eno ih, sada su to neke tamo direktorke banaka, top menadžeri u firmama, ostvareni i neostvareni intelektualci ili neznamnijavišešta. Jeste. Blago njima.

I danas ima tih slučajeva što rade i studiraju, ili barem pokušavaju. Ja sam jedan od njih. Imam 29 godina, jedan nezavršen i jedan evo-sad-ću-skoro-pa-završen fakultet iza sebe. I oko deset godina najrazličitijeg radnog iskustva, od kojih su samo četiri meseca upisana u radnoj knjižici. Srbija!

Od silnih distrakcija koje donose interneti, a kod nas mladih bogami i hormoni, teško je da se čovek fokusira i na samo jednu stvar, a kamo li da obavlja uspešan multitasking studiranja, posla i života. Pro tip: nemojte da multitaskujete osim ako baš ne morate, jer ćete se pre ili kasnije sasvim sigurno sjebati. I biće vam žao. Ovo vam govori osoba koja je nekada pasionirano u svoj CV i motivaciona pisma upisivala "sposobnost obavljanja više zadataka istovremeno" kao svoju prednost, bez svesti o fatalnosti tog izbora. Ne znam da li treba da naglašavam da sam jednom doživela mini nervni slom, razbolela se i prsla na bivšu direktorku firme do te mere da ni danas ne znam kako mi je taj ispad oprostila.

Da biste i radili i studirali i imali život bez da usput skroz odlepite, ili bez da se navučete na farmakološke stimulanse za koncetraciju i učenje, morate da imate snagu volje jednog budističkog monaha i samodisciplinu jednog vojnika iz Legije stranaca i sve će biti okej.

Zato olakšajte sebi i poslušajte savete onih koji su za vas utabali težak put studiranja i rada u Srbiji.

Pravi posao koji treba da radiš dok studirate je onaj koji vas neće upropastiti, zbog kojeg nećete bataliti školu i time razočarati i sebe i vaše nesretne roditelje. Pronaći takvu šljaku je prava umetnost. Meni je svojevremeno bilo idealno i dosta funkcionalno da studiram i uporedo radim u kafićima i klubovima. Uglavnom sam radila maksimum tri-četiri noći nedeljno i uglavnom je to bio vikend, kada se zarađuje i najviše para. Spojila sam lepo, štetno i korisno: radim u kafiću ili klubu u kojem bih inače trošila pare da u istom ne radim, pa em mogu da popijem, em zarađujem pare, em da se družim sa prijateljima.

Ali kada sam na završnoj godini faksa počela da radim full time u jednoj velikoj PR agenciji, jedva sam dala dva ispita i to je bilo to. Ćaoske. Beskrajno sam srećna i zahvalna za taj posao gde sam naučila kako se stvarno taj posao radi, ali sam istovremeno skrenula s puta redovne i dobre studentkinje sa prosekom ocena preko 9,5.

Ne budite naivni i glupi da mislite da je moguće raditi intelektualno zahtevni posaofull time i over time, a da u isto vreme imate snage da idete na predavanja i povrh svega učite. NEMA ŠANSE. Može to da potraje neko vreme, ali jednostavno nije održivo. Nismo roboti.

Zato je apsolutno najvažnije od svega da nađete pravi balans između posla i studija. Po mom skromnom mišljenju, to je neki semi-brainless honorarni posao, možda najbolje da je neko fizikalisanje ili neki koji se radi po automatizmu i bez puno udubljivanja. Potrebno je da svu moguću mentalnu snagu sačuvate za učenje, kako ne biste ispali nesposobnjaković koji nije uspeo da završi započeti faks. A znamo ko sve danas u Srbiji ima diplomu i doktorat.

Osim ako baaaš ne morate. Realno, imaćete jedva dva dana nedeljno da se vidite sa ribom iili frajerom. A verovatno ćete ih trošiti na to da kukate kako vam je teško i kako vas smaraju i na poslu i na faksu. Boleće vas dupe za njihove probleme, jer jednostavno, vaši su sada sigurno veći od njih. Kako da se emotivno posvetite drugom ljudskom biću ukoliko ste sve svoje kapacitete usmerili na sebe, vlastito blagostanje i žongliranje između faksposao obaveza? Vama treba staratelj, psihijatar, guru i anđeo čuvar, a ne devojka ili dečko.

Ukoliko ste ipak našli ljubav svog života - srećno i oprezno s tom vezom u ovom periodu. Lako je lomljivo. Kažem iz iskustva.

Odmah da razjasnimo - ne morate da budete u vezi da biste imali seks. Da ne biste poludeli u sred ispitnog roka i da biste se oslobodili viška stresa usled previše posla, morate da imate koliko toliko redovan seks. Zaista ne želite da zbog previše fakultetskih i poslovnih obaveza postanete nedojebana i seksualno isfrustirana osoba. Nadam se da nije potrebno da dublje objašnjavam zašto je seks bitan.Ako ne seks, onda bar redovna masturbacija. Samo nek' je bezbedno i radosno, i bog da vas vidi.

Da biste bilo šta uradili u životu apsolutno MORATE da odredite i dnevne i nedeljne i mesečne i godišnje prirotiete. Da li je važnije da spremate najveći ispit baš sada kad je mega naporan period na poslu, ili ćete uraditi neku akrobaciju i ipak spremati onaj manji ispit? Da li je važnije da radite neki lejm posao da biste uštedeli za novi ajfon ili ipak možete da preživite bez njega, a da to vreme iskoristite za redovno prisustvo predavanjima? Da li je prioritet da se izduvate na žurci za vikend do te mere da ste pijani i u ponedeljak ujutru čime dobijate bolonjiski bod manje i veći rizik da ćete pasti taj predmet? Ne znam ja ništa. To su vaši prioriteti.

Budite lukavi, stavite sve stvari na papir, i probate da ih rangirate od jedan do deset po važnosti. Sad samo treba da se jednostavno držite toga. Jednostavno. Haha. Elem, određivanje prioriteta na dnevnoj, nedeljnoj i mesečnoj bazi može dosta da vam pomogne da ne izgubite fokus sa onog što je ZAISTA BITNO. A to je da ne obnavljate godinu jer ste bili alavi na pare i provod.

Imate na raspolaganju zilion pametnih aplikacija, kalendara, planera. Ali za sve to morate i da (bar u početku) bukvalno merite vreme koje trošte - koliko odlazi na posao, koliko na predavanja na faksu, koliko na čitanje jedne strane u knjizi, koliko na pisanje jednog rada, koliko na put od kuće do faksa, pa od kuće do posla, a koliko za čišćenje, kuvanje, slobodne aktivnosti, sport i tako dalje.

Gradski prevoz više ne mora da bude vaša najgora noćna mora, već vaš dobar drug kod kog možete da čitate ono što niste stigli kod kuće ili da slušate audio verziju knjige ili predavanja koje ste propustili. Tako ćete na najbolji mogući način iskoristiti inače besmislen i iritantan period dnevne migracije i usput uspešno okupirati misli korisnim sadržajem, umesto da obraćate pažnju na to što GSP autobus prokišnjava, vozi sa otvorenim vratima, a psihopate od pojedinih putnika i BusPlus kontrolora izvode traumatične drame i cirkuse.

Kada zacrtate sebi da ćete dati godinu u relativno pristojnom roku dok usput radite kako biste se izdržavali ili udovoljavali svojim hirovima, jedan od najsigurnijih metoda da se održite na visini zadatka jeste da to javno objavite na svim društvenim mrežama i pošaljete mejl svim svojim prijateljima. Pa se onda čik izblamirajte pred narodom kada vas posle ispitnog roka budu pitali šta ono bi sa ispitima.

Takozvani sticks and carrots. Ovo je jedna od tehnika za one koji zaista umeju da se samodisciplinuju kada nešto zabrljaju, tipa, ne napišu esej koji je trebalo za ovaj kolokvijum; ali i koji umeju da potapšu sebe po ramenu kada postignu neki uspeh, ma koliko mali i naizgled beznačajan on bio.

Ako ne uradite do kraja dana bar jednu stranu predispitnog zadatka, nema popodnevnog gledanja utakmice sa ortacima i nema inspekcije nove kolekcije u H&M-u sa drugaricama. Ali ako napišete tu stranu, ili još bolje, stranu i po - e onda možete sebi da podarite i ćeps posle šopinga. Kapirate poentu.

Zdravlje na usta ulazi, govorili su nam. Jedite povrće, govorili su nam. Imajte uvek bar tri boje na tanjiru, govorili su nam. Ali nisu računali na GMO kukuruz i salatu obogaćenu osiromašenim uranijumom.

Ali verujte, hraniti se koliko-toliko zdravo, zapravo nije posebno teško. A kada i studirate i radite, ishrana je nešto što se često zanemaruje, bez svesti o tome da dobar režim može da vam pomogne da lakše i bezbolnije podnesete iscrpljujući tempo studiranja i posla.

Sve što je potrebno je malo organizacionih sposobnosti, iste one koje koristite za vikend noćno hodočašće po parkovima i kafićima sa jeftinim, a ne baš previše brljavim alkoholom. Locirate najbližu pijacu sa svežim povrćem kakvog obično nema u Maksijima, Tempoima i sličnim hiper marketima. Jednom nedeljno poharajte prodavnicu i napunite frižider hlebovima sa celim zrnom, mesom, tunjevinom, salatama, jogurtima i to je to. Ne morate biti Džejmi Oliver da biste ispekli jaje, šniclu ili obarili boraniju, svi recepti za jednostavnu i brzu klopu nalaze se na internetu. Zauzvrat će vam telo i mozak biti zahvalni, dok ste živi.

Uostalom, pored svog tog stresa oko egzistencije i karijere, samo vam fali još da se frustrirate oko izgleda i zdravlja. Zbogom čizburgeri i pice, dobar dan spanaću.

To je ona osoba koja ima nekog životnog iskustva koje vi nemate, koja je prošla i kroz studiranje i razne poslove i životne situacije, a jako vam prija energija, autoritet, sigurnost ili šta god vam taj neko uliva. Osoba od koje vi nešto možete da naučite i da se posavetujete, a nije psihijatar, roditelj, ili pristrasni prijatelj koji se nalazi u istom sosu kao i vi. Nešto kao uzor, inspiracija, ali i prijatelj i osoba od poverenja.

Obično kada kažemo mentor, mi u Srbiji odmah pomišljamo na akademskog mentora, tj nekog profana koji treba da vas nadgleda dok pišete diplomski rad. Kao što znate i sami, obično od tih mentora nema neka vajde.

Do svog prvog pravog mentora došla sam kroz jedan super program koji se zove Kreativno mentorstvo, gde se svake godine prijave ljudi iz kulture, umetnosti i kreativnih poslova i koji žele da se dodatno razvijaju i usavršavaju. Svakome je na osnovu potreba i prijava dodeljen adekvatan mentor iz sfere umetnosti, kulture, biznisa. I cilj je da u roku od nekih godinu dana postigneš rezultate koje želiš, a da ti je mentor na raspolaganju za razgovor, savet, sugestije, vezane kako za posao, tako i za svakodnevni život. Metor je tu da ti da reality check, da ti pomogne u razrešavanju nedoumica, da ti ispriča svoje priče iz kojih uvek možete da izvučete nešto novo i korisno. Nekad će samo da te sasluša dok se gubiš i lamentiraš nad svojom tužnom sudbinom. Mentor takođe ima ulogu sličnu i kao metoda public shaming. Kada podelite sa mentorom šta su vam ciljevi za ovu godinu, malo je blamić da ih posle ne postignete.

Vaš mentor može da bude bilo ko za kog osećate da bi se dobro snašao u toj ulozi. I najvažnije je da vas ta osoba inspiriše i podstiče da ne posustajete. Tako sam sasvim spontano i prirodno i van ovog programa pronašla i svoju drugu mentorku, moju profesorku i bivšu direktorku firme u kojoj sam radila. Tako sam jedan sjajan odnos koji mi je bio već tu, ispred nosa, samo unapredila i produbila. Što toplo preporučujem svima.

Prokrastinacija je đavolje dete. S obzirom na to da se redovno družim sa ovim sotoninim mladunčetom, drugarica mi je skrenula pažnju na dva sjajna članka o ovom sve problematičnijem fenomenu. Jedan veliki car po imenu Tim Urban, autor bloga WaitButWhy, iskoristio je predivnu metaforu o prokrastinaciji kao Majmunu Instant Zadovoljenja, opakom stvorenjcetu koje vlada nad našim Racionalnim Donosiocem Odluka, egzistira u našem mozgu i čini da odlažemo obavljanje obaveza u beskraj.

Naš majmun samo želi da se zajebava i da mu bude prijatno. Posao, fakultet i obaveze su njagov najveći turn off.On samo želi da jede kad je gladan, da spava kad mu se spava, da ne radi ono što mu ne prija - i ako obavi sve te stvari, on je vro uspešan Majmun. A samim tim, mi smo neuspešni bednici koji upadaju u spiralu odlaganja neprijatnih obaveza i teškog posla. Ako vam sada ne zvuči poznato, sigurno hoće uskoro.

Kako da pobedite Majmuna? Efektivnim planiranjem, obavljanjem zadataka a ne samo razmišljanjem o njima, neprestanim dokazivanjem sebi da ste u stanju da obavljate stvari, osmišljavanjem novih i svežih metoda za pobedu nad vašim Majmunom, težnji ka sporom, ali sigurnom napretku u radu, i najzad, osvešćivanjem činjenica da je sve što radite pitanje vašeg vlastitog izbora. I da ćete biti mega car ako samo na trenutak prevarite Majmuna i izdržite na tom uskom i nezgodnom putu do kvalitetne radne rutine.

Ako ste stigli do ovog dela teksta, onda ste u stanju i da kliknete na ovo.

Ne možete da u istoj sobi spavate, jedete, radite, vežbate, jebete se, odmarate, meditirate i učite. Smučiće vam se kroz maksimum tri meseca, ako i toliko. Pronađite neki štek u stanu gde nema ništa na zidovima oko vas, idite u čitaonicu, nađite neki izolovani kafić, klupicu u parku, štagod. Samo eliminišite sve distrakcije, povežite mentalno neko posebno mesto sa isključivo radnom atmosferom i bićete sto puta efektivniji. Tako ćete uostalom i imati bolji osećaj da je sada zaista vreme za učenje, a ne za polu-učenje, polu-gledanje serija na kompu.

Šta vam vredi i posao i fakultet i sve, ako od svega toga nemate život i ako ste suštinski nesrećni i neispunjeni. Planirajte vreme za sebe, da radite stvari koje vas lože i čine srećnim, šta god to bilo. Ako to ne uradite, kroz deset godina postaćete frustrirani jadnici koji žale za neiživljenom mladošću, počećete da se drogirate pod stare dane i spičiće vas kriza srednjih godina gora od puberteta.

Vaše slobodno vreme i lično zadovoljstvo, ma koliko sićušni bili, služe vam da napunite baterije, osvežite um i podsetite se da svo to cimanje i napor da istovremeno radite i studirate, zapravo imaju nekog smisla i poente.

To je to, dragi studenti i studentkinje, dragi prijatelji u istom sosu. A sada, odoh da u pauzi na poslu pišem još jedan predispitni rad u nadi da ću evo-sad-još-malo da diplomiram.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu