Kada biti nova mama znači da 30 dana sediš kod kuće bez tuširanja

„30 dana nakon što sam rodila sina, nisu mi dozvoljavali da obavljam bilo kakve kućne poslove, i svi su se prema meni ponašali kao prema kraljici – staroj, nesposobnoj kraljici", kaže Jan Ženg, tridesetdgovodišnja nova mama iz Pekinga. Kao i sve žene u Kini, nakon porođaja, od Jan se zahtevalo da poštuje zuo juezi, drevnu tradiciju, što otprilike može da se prevede kao „jednomesečno mirovanje".

Logika juezija je da je žensko telo krhko nakon porođaja i da zahteva posebnu negu, odmor i ishranu. Prisutan u kineskoj kulturi hiljadama godina – priča se da se pominje u knjizi za proricanje staroj dve hiljade godina, koja je poznata kao Ji Đing, ili Knjiga promena – juezi je praksa koju i dalje strogo nameću stariji, i naširoko se praktikuje širom Kine, Tajvana i Hong Konga. Svekrve su tradicionalno zadužene za primenu juezia, koji u svom najdrastičnijem obliku od majki koje su se porodile zahteva da se suzdrže od kupanja, pranja kose i zuba, ili da izlaze napolje, u periodu od 30 dana. Umesto toga, moraju da leže u krevetu, pokrivene od glave do pete – u čarapama i sa kapom na glavi, bez obzira na godišnje doba – i da jedu šest obroka dnevno. Ovi obroci moraju da se sastoje uglavnom od jaja, supe, svinjskih papaka, piletine ili šarana, i hrana treba da bude topla (zaboravite na sladoled), kuvana (ne jede se čak ni sirovo voće) i pripremljena bez soli.

Jan kaže da je juezi, uprkos tome što joj je bilo ograničeno šta može da jede ili radi, za nju bio „prilično srećan period", pošto je bila u centru pažnje porodice. Rodila je sina – što je u Kini i dalje veoma na ceni – i bila je ohrabrena kada je shvatila da je za njenog muža njen zdravi oporavak bio jednako važan kao i proslavljanje dolaska na svet prinove i naslednika. „Glavni zadatak mi je bio da jedem, odmaram se i proizvodim mleko", kaže ona, „sve ostalo je bilo obezbeđeno".

Za razliku od većine novih mama u Kini, Jan je imala sreće da njena majka nadgleda juezi, što je manje uobičajeno, ali se smatra mnogo poželjnijim od toga da kroz ta proces prolaziš sa svekrvom, koja će se možda smilovati i malo rastegnuti pravila, a možda i neće. Kada je Janina majka rodila Jan, na primer, njena svekrva je zahtevala da sačeka više nedelja pre nego što će oprati zube i okupati se. Za razliku od nje, Jan je prala zube kao i obično, i prvi put se istuširala posle osam dana – koliko je bilo potrebno da joj rana od carskog reza zaraste u razumnoj meri. Pošto se porodila u januaru, Jan objašnjava da joj je bio manji izazov da odloži kupanje i da bude utopljena od glave do pete, iako pretpostavlja (a i njena majka se slaže) da je bilo važnije pridržavati se ovih pravila u vremenima kada većina domaćinstava u Kini nije imala pristupa toploj vodi, grejanju ili fenu za kosu.

Kao pokazatelj toga da se neke juezi tradicije prilagođavaju modernim standardima komfora, u nekim bolnicama sada čak pale i klime za mame koje se porode leti – u Kini kažu da je idealna temperatura za novorođenče negde između 26 i 28 stepeni – ali te promene se ne dešavaju svuda, i striktno poštovanje tradicije je dovelo do barem nekoliko tragičnih ishoda. Prošlog avgusta je jedna žena u Šangaju umrla od toplotnog udara, kada su je posle porođaja potpuno umotali u jorgan, a sedam meseci pre toga, još jedna porodilja je umrla od tromboze u plućnoj arteriji, zbog toga što se tokom juezija nije pomerala.

Mnoge žene u Kini ipak nastavljau da poštuju juezi u nekom obliku, zato što je toliko ukorenjen u kineskoj kulturi da je prisutan čak i u dijaspori – postoje „juezi centri" u Kvinsu i Los Anđelesu, u kojima žene u inostranstvu mogu da se pridržavaju postporođajnih običaja, baš kao da su u Kini. Ako je novoj mami draže da se pridržava juezija u sopstvenom domu, postoje čak i kompanije u SAD, kao što su Jing Mommy i Meal4Mom, koje pripremaju obroke sa tradicionalnim namirnicama za juezi, kao što su svinjska džigerica, crvene urme, susamovo ulje i pirinčano vino, koje pripremaju i dostavljaju za do 2000 dolara mesečno.

Kineskinje poštuju juezi zato što to od njih očekuju njihove porodice, ali i zato što se plaše da bi mogle da naškode svom zdravlju u budućnosti, kada ne bi to činile (Pojava Kejt Midlton koja zrači, skockana i našminkana, svega par sati nakon što se porodila sa princezom Šarlotom, izazvala je kontroverzno talasanje na kineskim društvenim mrežama). Na primer, rašireno je verovanje da ako se ne utopli posle porođaja, žena kasnije u životu može da dobije reumu, artritis i druge probleme, zato što zglobovi budu veoma labavi u nedeljama nakon prođaja, zbog čega je hladnoći lakše da se probije u telo. Iako Jan lično tek treba da vidi bilo kakve dokaze da je to eventuano istina – na kraju krajeva, žena ne može da zna da li su bolesti od kojih oboli sa 50 ili 60 godina povezane sa nečim što je uradila pogrešno tokom juezija – ona želi da bude oprezna. Pored toga što je bila natrontana, jela je samo kuvanu hranu; čak je i voće moralo da bude toplo. „Jela sam barene jabuke, pomorandže, papaju i kruške", kaže ona. „Bilo je čudno, ali ne i mnogo loše".

Jedan od uvreženih običaja juezija koga se Jan nije pridržavala je onaj kada ženin stomak nakon porođaja čvrsto umotaju u pamučni čaršaf dug 12 metara. To je nekakav način da se „pričvrsti stomak". To bi trebalo da pomaže novim ženama da povrate svoju figuru i umanje pomeranje organa do kojeg tokom trudnoće prirodno dolazi. Jan je razmotrila nekoliko opcija, uključujući i par modernijih, blago inspirisanih sado-mazo odećom iz Japana, ali je ipak na kraju odlučila da su sve previše sputavajuće. Pokušala je da koristi jednu od onih posebnih pamučnih četkica za zube, koje se prave za postporođajni period, ali shvatila je da nisu dovoljno efikasne, i brzo se vratila na normalne, najlonske četkice.

Iako je preskočila posebne postporođajne kapice i papuče u pastelnim bojama, koje za nove mame reklamira popularni e-komercijalni gigant Taobao.com, Jan je ipak sebi dozvolila ultimativni luksuz iskustva juezija – juesao u kući, ili, u osnovi, postporođajnu negovateljicu. Na dužnosti 24 sata dnevno, juesao se stara za sve vezano za novorođenče – kupanje, podrigivanje, presvlačenje, povijanje – ali takođe je odgovorna i za majku. Masira je da bi joj olakšala bolove u mišićima i stimulisala proizvodnju mleka, pomaže joj prilikom oporavka od porođaja, planira i sprema sve obroke, a potpuno čudesno, juesao obavlja i veći deo kućnih poslova.

„Angažovali smo je najviše zbog toga što niko u mojoj porodici nije bio dovoljno siguran da ume da se stara o maloj bebi", kaže Jan. „Moja majka je rekla da je njena majka radila sve kada sam se ja rodila, pa ona ne zna čak ni kako se kupa beba".

Jan je njena juesao koštala 2150 dolara mesečno, što je više nego četiri puta više od prosečne kineske plate. Iako se ta profesija pojavila tek u skorije doba i idalje je dostupna samo srednjoj i višoj klasi, potražnja za juesao je naglo porasla. To je verovatno posledica kombinacije različitih faktora, uključujući i povećani višak materijalnih dobara, ali i zbog i dalje važeće (mada malo rasterećnije) politike samo jednog deteta po porodici, što porođaj čini izuzetno grandioznim događajem; roditelji generalno imaju samo jednu šansu da odgoje zdravu bebu.

Iako posebno obučene za negu novorođenčadi i majki, juesao su uglavnom sredovečne profesionalke koje su možda ranije imali karijeru u profesijama nevezanim za ovu, i žele da zarade nešto sa strane za penziju, ili da pomognu svojim sinovima da kupe nekretnine. „Moja juesao je imala pedeset i nešto godina, i pre toga je sa mužem držala restoran", objašnjava Samer Žang, dvadesetdevetogodišnja nova majka, koja živi u Pekingu, ali potiče iz severoistočne pokrajine Liaoning. Za Samer i njenog muža Bena – koji dolazi iz UK – juesao je predstavljala spas, zato što njihovi roditelji nisu živeli dovoljno blizu da bi mogli da im pomognu kada se u junu rodila njihova ćerka Dora.

„Moja mama jeste pomagala, ali je bila usamljena bez mog oca", objašnjava Samer, primećujući da je najveći doprinos njenih roditelja njenom oporavku bio u tome što su joj doneli 200 svežih jaja, koja su kupili direktno od farmera i ohrabrivali svoju ćerku da ih jede svakodnevno tokom svog juezija. Za sve ostalo, oslanjala se na pomoć svoje juesao, koja joj je pomagala tokom oporavka posle porođaja.

„Stvarno ništa nismo znali", kaže Samer, objašnjavajući da joj je veliko olakšanje bilo to što je znala da će njena iskusna juesao biti tu da joj pomogne, šta god da se dogodi.
Iako sigurna u to da njena juesao zna kako da se stara o bebi, Samer je brzo shvatila da njena pomoćnica koja živi kod nje zapravo nema nikakvog medicinskog znanja. Iako je znala kako da postupa u mnogim situacijama, kao što su gasovi, osip i retka stolica, nije znala šta je uzrok tome. Njen uobičajeni odgovor je bio, „Takve su ti bebe".

Što se tiče Samer, juesao joj je mnogo pomogla oko bolova u krstima, uz pomoć trave koja je na kineskom poznata kao aizu i koristi se u tradicionalnoj kineskoj medicini. Pošto je njena juesao takođe pomogla i nakon rođenja njenog sopstvenog unučeta – čija je majka Nemica – Samer veruje da je otvorenija i fleksibilnija kada su u pitanju striktna pravila tradicionalnog juezija. Kao i Jan, i Samer je mogla da se istušira čim joj je rana od carskog reza zarasla, a zube je prala kao i obično. Takođe je čak i izašla iz kuće pre isteka 30 dana juezija, bila je na branču sa prijateljicama, koliko se njen muž seća.

Iako je Jan spavala u istoj sobi sa bebom i juesao (njen muž je premešten u gostinjsku sobu da ga plač bebe ne bi budio), Samer je ostala u svojoj spavaćoj sobi s mužem, dok su juesao i ćerkica spavali u drugoj sobi. „Juesao bi samo usred noći ušla u našu sobu i odvela Samer kada beba treba da sisa", priseća se Samerin muž. „Samer bi otišla u drugu sobu, nahranila bebu, a onda bi je juesao vratila u krevet kada završi", objašnjava on. „Isprva mi je bilo čudno da neka žena ulazi u našu spavaću sobu i odvodi mi ženu, ali na kraju sam sve to samo prespavao".

Iako sve u svemu veoma pozitivno iskustvo, došlo je do jednog problemčića sa juesao, koga se Samer i Ben sada prisećaju uz kikot. Pošto je u Kini veoma neuobičajeno da beba nosi pelene – obično nose samo gaćice sa prorezom pozadi – juesao je prerano pokušala da nauči Doru na nošu. To je radila tako što je dizala bebine noge na podu u sobi i zviždala, trudeći se da Dora razume da je u redu da piški kada čuje zvižduk. Kada je video žuti mlaz na podu ispod svoje voljene ćerke, Ben je ljubazno zamolio juesao – koja je apsolutno imala nameru da obriše baricu, ali nije videla ništa loše u tome da beba piški po podu – da odustane od pokušaja da navikne bebu na nošu. „Ja često zviždućem u kući", kaže on. „Zamislite šta bi bilo kada bi moja ćerka naučila da piški svaki put kada ja zviznem".

Zbog toga što su Ben i Samer unajmili juesao, lako su mogli da je zamole da promeni ponašanje – što je luksuz koji, kao što primećuje nova mama Kur Ši, bukvalno ne postoji kada je svekrva glavna. Njena porodica nije želela da angažuje juesao, pa se majka njegovog muža uselila da nadgleda Kurin juezi. Posle tog uskustva, Kur primećuje da je bilo mnogo prijatnije njenom mužu – kome je bilo drago da ponovo svakodnevno uživa u majčinoj kuhinji – ali je za nju bilo prilično stresno.

„Kada sam se porodila, bila sam umorna, u bolovima, i drmali su me hormoni", objašnjava ona, „pa mi je bilo teško da budem puna poštovanja i da se pridržavam pravila žene koja je iznenada preuzela kontrolu nad mojom kućom". Stvari su postale posebno pipave kada se i Kurina mama doselila kod njih i ponudila još jedan par ruku (većina dece u Kini imaju po dve babe i dvojicu deda, koji se od prvog dana dosta mešaju u podizanje deteta). Došlo je do polarizacije i svađa između baka, tokom kojih je Kur obično branila svoju majku, a na njeno veliko nezadovoljstvo, njen muž je često zauzimao stranu svoje. Priseća se jedne posebno nezgodne i stalne svađe, zato što je njena svekrva insistirala da novorođenče spava na tvrdom jastuku, da bi mu još uvek mekano teme postalo pljosnato, što je nekim starijim Kinezima lepo. Kur nije želela da njena beba ima pljosnatu glavu, i stalno se borila za to da se beba razvija onako kako to priroda nalaže. „Kupola sam knjige o roditeljstvu i ranom razvoju dece, a kada ona nije želela da ih čita, ja sam joj ih čitala naglas", kaže Kur, ali njenu svekrvu nije bilo lako pridobiti. Čak bi i kritikovala Kurine roditeljske veštine pred gostima, pokušavajući da je osramoti i natera na poslušnost.

Nažalost, Kurin muž nije bio od prevelike pomoći. „Nije se mešao", priseća se ona. „Zbog toga kako je juezi osmišljen – sva odgovornost za brigu je isključivo na ženama – kineski muškarci nisu spremni ni obrazovani za učestvovanje u ranom odgoju", kaže ona, pominjući vrhunske juezi centre u Pekingu i Šangaju, koji očevima nude platinaste golf ture dok im se žene oporavljaju od porođaja. „Nakon rođenja sina, život mi se preokrenuo naopačke, ali moj muž je uglavnom ostao isti", kaže Kur, što je bila spoznaja koja joj je teško pala dok je pokušavala da se snađe sa radostima i stresom novog majčinstva. Iako ima nekih očeva u Kini koji žele da imaju aktivniju ulogu u odgoju deteta, Kur misli da je to daleko od uobičajenog, zato što mnogi elementi kineske kulture ne idu u korak sa savremenim svetom, i u kojoj novi luksuzi kao što je juesao – ekstravagancija, čak i po zapadnjačkim standardima – koegzistiraju sa hiljadugodišnjom postporođajnom tradicijom koja zabranjuje kupanje.

„Na kraju krajeva, pravila juezija su kao duhovi. Znače nešto samo ako veruješ u njih", kaže Jan, koja primećuje da je njen muž, iako je isprva u porodici imao ulogu „vozača i potrčka", vremenom preuzeo aktivniju ulogu u roditeljstvu. Što se tiče Jan, nakon nekoliko meseci provedenih kod kuće sa bebom, sprema se da se vrati na posao. Zubi joj i dalje čvrsto stoje u vilici, a ako su joj organi ipak malo rastreseni, barem su, koliko je njoj poznato, ostali u njenom telu.

Još na VICE:

Mama i ja i naš emocionalni incest

Moja mama i ja zajedno snimamo porno filmove

Mama i tata, oni stvarno mogu da te sjebu