Zaključajte vrata! Zabravite prozore! Povodom sveže objavljenog drugog albuma i prve serije nastupa uživo koji se očekuju ovog meseca, razgovarali smo sa velikim majstorom horora o tome kako je povesti svoju horor predstavu na turneju.Nije da ne očekujete da kancelarija majstora horora ne koristi muziku dok ste na čekanju. Čak i majstori horora moraju povremeno da stave ljude na čekanje (tako ih drže u neizvesnosti). Neobično je samo što je valcerska muzika za liftove koja vas dočeka kad pozovete kancelariju režisera i kompozitora Džona Karpentera suviše meka, suviše razigrana, pa ne deluje prikladno za čoveka čija je elektronska muzika u poslednjih pet decenija postala simbol za veštinu građenja nepodnošljive tenzije više nego bilo koja druga. Ali, s druge strane, Džon Karpenter je takođe suviše šarmantan i ljubazan čovek za – po ličnom priznanju nevoljnog – praoca slešer žanra čiji nastanak mnogi povezuju sa njegovim kultnim filmom iz 1978. godine Noć veštica.
Reklame
"Kakvo je vreme tamo?", pita me on veselo, iz sunčane Kalifornije. Ovaj šezdesetosmogodišnjak, naravno, ima razloga da bude veseo. Prošlogodišnje izdanje pod izmenom Lost Themes, ploča koju je snimio sa sinom Kodijem i kumčetom Danijelom, dok su se zezali između sesija igranja kompjuterskih igara, bio je njegov prvi pravi studijski album; pozni uspeh za koji je pozajmio zlokobni zvuk sintisajzera iz sopstvene filmske muzike (od kojih je većina – Napad na policijsku stanicu broj 13, Noć veštica, Magla, Bekstvo iz Njujorka, Oni žive i bezbroj drugih – komponovana na brzinu i snimljena u kućnim uslovima uz pomoć štapa i kanapa) i destilovao ga za nefilmski format. Njegov nastavak, Lost Themes II, koji je izašao prošlog meseca, nastavlja trijumfalnu fazu, proširivši efektnu atmosferu prethodnika i potvrdivši često citiran stav da su studijski albumi horor autora kao autobusi: čekate na njih čitavu večnost, a onda kad stignu, dođu dva odjednom (ponovo, pospešuje neizvesnost). Povodom prvih ikad nastupa uživo koji kreću u Los Anđelesu krajem ovog meseca, razgovarali smo sa genijem za strah u filmskoj muzici o tome šta sve možemo da očekujemo od njega, šta ga inspiriše i kako horor očekuje nova revolucija…Zdravo, Džone. Ovog meseca nastupate uživo prvi put u životu. Jeste li uzbuđeni? Jeste li nervozni?Sve što ste naveli. Odgovor je: jesam. Biće zabavno. Baš zabavno.Izvodićete mešavinu starog i novog, zar ne?
Reklame
Rekao bih da je odnos 75 odsto muzike iz filmova i 25 odsto novog materijala.Zašto ste odlučili da je došlo vreme da nastupate uživo?Imali smo sastanak sa agentima i oni su rekli: "Znate, mogli biste da izađete pred ljude i dobro se provedete." Nisam baš bio siguran u to, ali me je porodica pritisla i onda sam rekao: "Dobro, znate šta? Možda bih i mogao." Ali ono što je najviše kul u vezi sa svim tim je što bih svirao sa sinom i kumčetom. A ne dobije mnogo ljudi šansu u ovim poznim godinama života da to radi. I zato sam pomislio: Dobro, uradiću to! I tako je sve počelo kao dvonedeljna turneja za 20 gradova, vrlo mala i vrlo laka, a u međuvremenu je izrasla u ovo čudovište.
Pretpostavljam da znate kako će izgledati vizuelni deo nastupa…Znam. Jeste, znam. Ah, vi želite da vam kažem? Oh, razumem! E, to je sasvim druga tema!Da li se ove dve poslednje ploče nadovezuju na 40 godina filmske muzike ili ih doživljavate kao nešto potpuno drugačije?Slično, ali potpuno drugačije. Proces i sve u vezi s njim je potpuno različit. I na neki način se učim u hodu, stalno se pitam šta je sad ovo? Ne razumem! Šta je tačno taj posao, taj šašavi posao? Suludo je sve.Ali svirali ste u grupama dok ste odrastali, zar ne?Naravno, nastupao sam u grupama koje sviraju obrade i tome slično, ali nikad nisam razmišljao o tome da izvodim svoje numere. I da uživo sviram muziku na sintisajzerima. Nikad nisam razmišljao o tome. Ne znam zašto… Možda je u pitanju bio moj nedostatak mašte. Nikad mi prosto nije palo na pamet. Sad već sviramo neko vreme, sviramo ono što ćemo izvoditi uživo i neverovatno je. Stare stvari i nove stvari! Sjajno je. Mnogo je zabavno.
Reklame
Da li vas je ova nova ploča inspirisala? Zvuči kao da je ovog puta mnogo toga snimljeno odjednom…Oh, da! To je bio sastavni deo čitavog iskustva. Sjajno smo se provodili svirajući zajedno. Uživali smo u stvaranju muzike. Ne možete dovoljno da istaknete značaj toga. Bilo je strašno zabavno.Kako se desilo da krenete da snimate filmove umesto muzike?Zaljubio sam se u film kad sam bio mnogo mlad. Gledao sam film koji mi je na neki način izmenio život. Bilo je to 1956. godine, imao sam osam godina, i pogledao sam film po imenu Zabranjena planeta. To su bila drugačija vremena, ja sam bio druga osoba. Ali taj film me je potpuno promenio. I imao je revolucionarnu elektronsku muziku. Sve u vezi sa tim filmom me je ubacilo u potpuno novi svet. Bukvalno me je prebacio na Zabranjenu planetu. Zbog njega sam pomislio: Moram ovo da probam, ne znajući ništa o filmskom poslu. I tako sam počeo da eksperimentišem sa osammilimetarskom kamerom svog oca. Filmovi su postali moja prva ljubav. Bioskop je postao moja prva ljubav.Kad ste počeli da komponujete muziku za svoje filmove?Išao sam u filmsku školu, studirao i učio, a muzika je tu uvek bila sekundarna. Muzika je bila stvar samoodbrane. Muziku ste svirali zato što nijedan student filma ili režiser niskobudžetnih filmova nema novca da priušti sebi pravu muziku. Mi to prosto nismo imali. To je van našeg domašaja. To prosto nije opcija. Dakle, znao sam da posedujem neku minimalnu veštinu, nisam bio neki sjajan svirač, ali sam bio dovoljno dobar, sposoban da sklepam neke teme. I tako je sve počelo.
Reklame
Da li je za vaše korišćenje sintisajzera bio zaslužen nedostatak sredstava? Jer ste tako mogli lakše da manipulišete zvukom?Apsolutno! Shvatili ste! To je bio pravi razlog. Zato što ste mogli da zvučite grandiozno prosto iznova i iznova umnožavajući svoj zvuk. A ako ste znali da odsvirate par pristojnih tonova, već ste bili u igri. Dobro ste zvučali.Šta ste slušali u to vreme?Voleo sam Tangerine Dream. Oh, slušao sam ja mnogo toga. Znate, krenuo sam sa ljubavlju prema rokenrolu, kao i svaki normalan tinejdžer, pa sam se odatle razvijao dalje. Tokom godina se moj ukus malko promenio, ali i dalje volim nešto od ranih stvari u koje sam se zaljubio onomad.
Jeste li oduvek bili svesni važnosti muzike na filmu?Naravno. Da biste to ukapirali, dovoljno je bilo samo da idete stalno u bioskop! To je bilo prilično lako. I počeo sam da pamtim imena nekih kompozitora koji su bili strašno uticajni. Tu se polako rodila moja ljubav prema Bernardu Hermanu. Prema filmskoj muzici koju je komponovao, posebno za Hičkokove filmove. To je bilo prosvetljujuće. Prosto neverovatno. A radio je i druge stvari. Dan kada je zemlja stala, Putovanje u središte zemlje, tom spisku nikad kraja.Zvuči kao da je ova nova ploča sledila obrazac vašeg pisanja filmske muzike po tome da niste proveli čitavu večnost radeći na njoj …U svakom slučaju, nije nastajala godinama. To je bio rizik sa prvom pločom. Trebalo je mnogo vremena da se pripremi, nastane, snimali smo je u različitim gradovima. Ali kod ove nove, razgovarao sam sa etiketom i oni su rekli da žele još jednu, pa smo samo počeli da radimo na njoj. I zato je nastala tako brzo.
Reklame
Prva je nastala prosto iz igranja sa Logic Pro-om, zar ne?Tačno je tako bilo! Igra!Jeste li u potpunosti sada prihvatili digitalnu tehniku?Jesam. Sjajna je. Nije li to čudno reći? Da li zvučim kao da sam izdao stvar?A da li isto važi i za snimanje filmova? Možemo li sada da očekujemo da počnete da izbacujete filmove na Netfliksu?Ne znam, možda. Bio bih otvoren za tu ideju. Nije ta digitalna tehnika baš toliko drugačija. Isto je to sranje. Zapravo samo ne gasite kameru. Neobična je malo, ali mogao bih da se naviknem na nju.Opisali ste ove ploče kao muziku "za filmove u našim glavama" … Da li ste i sami imali slike pred očima kad ste je pisali? Da li su vam se javljale neke ideje?Naravno. Uz svaku temu koju čujete na ovom albumu, javiće vam se neka slika u glavi.Dolazite li u iskušenje da realizujete bilo koju od ovih ideja ili ste sasvim zadovoljni što funkcionišu odvojeno od filma?Sasvim sam zadovoljan onim kako jeste! Sve je jednostavno i ne moram mnogo da se trudim. Volim kad je tako!
Mora da je opuštajuće kad ne morate da sedite u montažnoj sobi pred radnom verzijom filma. Samo džemujete…Oh, nemate pojma. Prvo i prvo, da budem sasvim iskren sa vama, količina stresa koju doživljavate u filmskom poslu je ogromna. To je prosto priroda posla. To je prosto priroda ljudi koji se njime bave, tako vam je to. Niko vam nikad to ne kaže. Niko vas ne nauči kako da se nosite sa tim. Ovo je prosto ko pasulj u poređenju sa tim! Bože sveti! Ovo je čisto uživanje.
Reklame
Ali vi i dalje volite filmove, zar ne?Obožavam ih! Obožavam! Samo što je posao naporan. Užasno se promenio. Sada je to potpuno druga igra. Svakakva su se čuda u međuvremenu desila. Ljudi sve vreme idu da gledaju superherojske filmove… Staju u redove za njih. Kupuju karte.Koji su vam se filmovi dopali u poslednje vreme?Bilo je mnogo filmova koji su mi se zaista dopali. I svake godine imate filmove koji su stvarno dobro urađeni, stalno ste u fazonu: Kako je ovo snimljeno? Prilično je sjajno.A neki horor film?Nijedan već duže vreme. Mislim da horor filmove očekuje revitalizacija, promena ili redefinisanje. Desi im se to svakih nekoliko godina. Horor filmovi izmišljaju nove stvari. To nas, dakle, čeka.Hoćete li i vi biti deo toga?Nemam pojma. Ali ću svakako biti tu da navijam za njih!