​Kako će EURO 2016 uticati na britanski referendum o EU

Engleski navijači ispred paba u Marselju (Foto: Loïs Elziere)

Od svega onoga što bi moglo da utiče na ishod britanskog referenduma o Evropskoj uniji, fudbal možda deluje kao irelevantan, dalek i trivijalan. Ekonomsko zastrašivanje, otrovna retorika po pitanju imigracije, smrt poslanice: čini se da je Britanija zapala u mračnu rupu, na ivici nerava, zbunjena, besna i ogorčena. Ali kad krajem nedelje zemlja bude izašla na glasačka mesta, uradiće to sa Engleskom, Velsom a možda čak i Severnom Irskom još na Evropskom šampionatu. Fudbal – taj predivni, nepredvidivi fudbal koji izaziva bes u ljudima – sa svojom sklonošću da uzburka strasti i potpiri nacionalizam, možda će na kraju dovoljno uticati na glasače da promeni ishod glasanja.

Možda će nas gledanje naših momaka kako se muče pod evropskom regulativom, poznatijom još i kao suđenje, odvesti na glasačka mesta mrmljajući sebi u bradu kako slobodan Britanac ne može ni pošteno da mune nekog laktom a da mu neki Belgijanac ne kaže da je prekršio zakon.

Sa druge strane, možda će nas gledanje kako se Evropa ujedinjuje za praznik fudbala odvesti na glasačka mesta pevajući o predivnom snu našeg kontinenta. Možda će kamermani čiji je posao da pronalaze prelepe žene u masi i snimaju ih preokrenuti glasove nekih uspaljenih momaka.

Kao što je za VICE rekao Vil Strou, izvršni direktor grupe "Britanija snažnija u Evropi": "Ljudi posvećeno prate timove širom Evrope, sreću se sa drugim Evropljanima, odlaze u barove i učestvuju u prazniku fudbala i svemu onome što nas povezuje. Veseo turnir u skladu je sa pozitivnim kampanjom koju vodimo." Kampanja Odlaska, za koju baš ne možete reći da zagovara stvari kao što su "sve ono što nas povezuje", nije odgovorila na naš zahtev za komentar na ovu temu.

Ipak, opšte političko pravilo je da ne primoravate ljude da glasaju dok su ostrašćeni povodom fudbala. "Osnovno pravilo je da se ključna glasanja ne održavaju usred fudbalskih turnira, zato što prosto ne znate kakvo će raspoloženje zemlje biti", rekao je Sajmon Tejt, stariji predavač u Školi geografije, politike i sociologije na Univerzitetu u Njukaslu. "Fudbalska prvenstva često izazivaju nacionalizam i stvaraju razjedinjenu plemensku atmosferu. Uticaj Evropskog prvenstva će verovatno biti samo marginalan, ali kada je trka ovako tesna, sve može da bude važno."

Slavni britanski presedan za ovo je 1970. godina. Harold Vilson je izveo zemlju na opšte izbore sa široko rasprostranjenim verovanjem da će njegova laburistička vlada zadržati vlast. Četiri dana pre glasanja, Engleska je igrala protiv Zapadne Nemačke u četvrt finalu Svetskog prvenstva. Engleska, tada svetski prvak, dopustila je da izgubi sa 2-0 i ispadne iz takmičenja.

Kada su Laburisti izgubili izbore od Konzervativaca Teda Hita, brojni komentatori povezali su šta se desilo: razočarani engleski navijači koji su bespomoćno gledali kako njihov tim gubi od starog neprijatelja želeli su da povrate moć odlučivanja o bilo čemu i glasali za promene. "To je preokrenulo raspoloženje nacije", rekao je za BBC Keir Rednidž, tada mladi sportski novinar, "inspirišući ih da potraže nešto novo. Nešto novo, u tom konkretnom slučaju, bilo je glasanje za novu vladu."

I dok su se Engleska i Vels kvalifikovali za sledeću rundu takmičenja a do glasanja se neće igrati nove utakmice, malo je verovatno da će se ponoviti glas iz protesta za kog mnogi veruju da je preokrenuo izbore 1970. godine. Izgleda da je grupni žreb išao u korist onih koji se zalažu za ostanak u EU. Vels i Engleska su osuđeni jedni na druge šta god da se desi; Rusija nije čak ni u EU; a niko ne zna ništa o Slovačkoj, koja jeste u EU, ali se retko pominje u kontekstu debate o imigraciji. Utakmice sa Rumunijom i Poljskom imale bi potencijal da pokrenu anti-imigrantska osećanja, baš kao što bi susreti sa Nemačkom ili Francuskom probudili istorijske strasti.

U svakom slučaju, raspoloženje na turniru, iako nije tako otrovno kao raspoloženje referendumske debate, nije bilo baš divno i krasno. Engleski navijači su snimljeni kako novčićima gađaju decu izbeglica u Francuskoj. Čuli su se kako skandiraju: "Odjebi, Evropo, glasamo za odlazak." Ruski huligani pregazili su gradove, rasturivši sve što im se našlo na putu – uključujući tela britanskih navijača. Francuska je, paranoična i razjedinjena, kao mesto skorašnjih terorističkih napada, praktično pod opsadom. Policija je sprovodila agresivne intervencije. Ništa od toga ne ukazuje na evropsko jedinstvo.

Samo poređenje sa prvenstvima devedesetih mnogo govori. "Kao lider opozicije, Toni Bler je iskoristio veselje posle Evropskog prvenstva '96", rekao je Sajmon Tejt. "Turnir mu je pomogao da predstavi sebe kao mladog, progresivnog i modernog lidera." Cool Britannia danas deluje kao da potiče iz nekog davnašnjeg vremena. Dok su se, tokom Evropskog prvenstva '96, engleske zastave vijorile rasterećene asocijacija na Nacionalni front, danas ponovo ukazuju na atmosferu podele.

Vredi napomenuti razliku koja postoji i u Francuskoj. Na svetskom prvenstvu 1998. godine multi-kulturalni francuski tim slavio je put u pobedu. Ove 2016. godine, multi-kulturalni francuski tim izgleda kao da služi samo za isticanje podela u francuskom društvu: decu bivših kolonija nacije suviše je dugo ignorisala francuska vladajuća klasa, a ona su sada besna – i to s pravom.

U takvoj klimi, raspisivanje referenduma, usred Evropskog prvenstva, deluje pomalo kao rizik, onako kao što je zakazivanje škotskog referenduma u vreme proslave 700. godišnjice Bitke kod Benokberna delovalo kao rizik. Anketa sprovedena pre utakmice sa Slovačkom pokazala je da bi skoro svaka šesta odrasla osoba glasala za odlazak iz EU ako bi Engleska pobedila. Izvor iz kampa onih koji se zalažu za ostanak nagovestio je da je Dejvid Kameron bio svestan da će glasanje usred turnira predstavljati rizik, ali se plašio da će još jedno leto gledanja izbeglica kako pristižu u Evropu pojačati strah od imigracije i dodati ulje na vatru Bregzita. Kameron je, naravno, slavan po tome što ne zna da li navija za Aston Vilu ili Vest Hem.

Vil Strou je objasnio da, zato što "većina ljudi zna da je ovo verovatno najveća odluka u njihovim životima", Evropsko prvenstvo verovatno neće imati velikog uticaja na referendum. Ali sport je deo našeg kulturološkog i političkog identiteta; on utiče na ljude na čudne načine, naročito u situaciji kad se nacija suprotstavlja naciji. A sa ovako velikim ulozima i trkom koja je ovoliko tesna, pomisao na to koliko su dobro britanski timovi igrali do sada mogla bi da odnese prevagu na jednu ili drugu stranu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu