Vožnja sa najstarijim muškim gej moto klubom

Ekipa krupnih bradonja koji nose crne kožne pantalone, šešire, prsluke i jakne se pojavila na vratima „Rokbara", rupe na samoj ivici Vest Vilidža na Menhetnu. Gledali su unakolo, zubnjeni što vide dugokose momke sa naočarima polomljenih stakala, u majicama sa printovima iz stripova. Shvatila sam da sigurno redovno vise u ovom baru, i štreberski komedijaški šou koji sam ja došla tu da gledam možda nije na prvom mestu njihovog spiska zabavnih stvari. Okrenuli su se i izašli, ali ne pre nego što sam videla logo na poleđini jednog od kožnih prsluka – žuti krug ograđen plavim i crvenim muškim simbolima i natpisom „Empajer Siti MC".

Nekoliko meseci kasnije, u kafiću čekam „Zlog" Edija Karabala i Čaza Antonelija, auktuelnog predsednika i sekretara Empajer Siti moto kluba, ili ESMK. Taj klub je jedan od najstarijih organizacija gej bajkera na svetu. 1964. godine ga je osnovala grupa od 12 bajkera iz šireg centra Njujorka, i klub je u oktobru 2014. proslavio pedesetogodišnjicu postojanja. Iako su drugi moto klubovi možda bili aktivni u dužem vremenskom periodu (barem jedna grupa osporava da su oni najstarija bajkerska gej grupa), Empajer Siti je jedini klub koji od svih svojih članova zahteva da voze motore.

Pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, moto klubovi su širom zemlje nicali kao pečurke posle kiše, posle povratka gomile vojnika kući iz Drugog svetskog rata, koji su bili željni slične vrste opasnosti i uzbuđenja koje su iskusili u borbi. Popularnost bajkerskih klubova dodatno je pogurala privlačnost imidža „lošeg momka – bajkera", koji je eksplodirao širom Amerike u pedesetim godinama, zahvaljujući kultnom filmu „Divljak". U tom filmu, Marlon Brando glumi Džonija Strablera, žestokog momka sa motociklističkom kožnom jaknom, kapom, uzanim farmericama i – naravno – pouzdanim motociklom. Brandov Strabler, kao i ilustracije Finca Toma, koje prikazuju krupne, žestoke momke u koži koji voze motore, stvorili su imidž kojim su mladi težili, i koji je u isto vreme predstavljao i slobodu i opasnost. Motocikle od tada prati takva reputacija.

Moram da priznam, i ja povezujem vožnju motocikla sa žestinom, i kada pomislim na nju, uvek začujem pesmu grupe Steppenwolf „Born to Be Wild". Kada su Ed i Čaz ušetali u kafić, ispunili su moja očekivanja. Obojica na sebi imaju iznošene kožne jakne i farmerke, sa kaiševima sa srebrnim šnalama. Nose kožne čizme i hodaju samouvereno. Ljubazni su, graciozni, mudri – i sa njima se ne treba zajebavati.

Čaz, 48 godina, ima debele, dugačke, prosede brkove, a na vratu ima istetovirano srce presvučeno kožom. Preko svoje kožne jakne nosi prsluk od teksas platna. Na prsluku ima zašivene raznorazne zakrpe, od zastava raznih zemalja u kojima je bio, do onih na kojima su ispisane razne mudrosti, kao što je, „prvi put je nevaljalo" – i sve one okružuju ESMK logo u centru. Ed, 46 godina, deluje uglađeno, u farmerkama čije se nogavice završavaju tačno iznad čizama, i nosi čistu crnu rolku ispod svoje crne kožne jakne. Brada mu je uredno potkresana. Ed je član Empajer Sitija od 2010; Čaz je zvanično član od 2008, mada provodi vreme sa članovima kluba još od 1989.

„Kada si u grupi momaka koji vole motore, imaš sa njima najbazičniju vezu, jer voliš motore, ali i kada je malo opasno", kaže Ed. „Kada si gej bajker, u grupi, našao si se sa ljudima koji imaju ista interesovanja, i jednako im je udobno u tome kao i tebi", nastavlja. „Ne samo da razgovarate o tome, već i da to iskusite zajedno".

Empajer Siti trenutno ima ukupno 16 članova, pridruženih članova i kandidata. Uzrast punopravnih članova se protreže od ranih tridesetih do srednjih šezdesetih, i različitog su etničkog porekla. Oko 95 posto njih se bavi različitim profesijama; neki uređuju zelene površine, dok su neki hemijski inženjeri, profesori, advokati, psiholozi i frizeri. Neki su penzioneri. Od svih njih se zahteva da budu odgovorni, naročito kada je u pitanju održavanje njihovih motocikala – ne divljaju po putu ili u barovima u koje izlaze, mada definitivno vole lepo da se provedu. Po Edovim rečima, ovaj klub čine zreli ljudi koji su se okupili zbog ljubavi prema vožnji motora i dovoljno im je prijatno u tom okruženju da misle da mogu da doprinesu dinamici grupe, bez obzira na starosnu dob.

Deo dinamike grupe uključuje učestvovanje u raznim moto skupovima i društvenim događajima tokom cele godine. Neki od ovih događaja uključuju njihov godišnji skup Dan pomena poginulima, kada organizuju piknik i tradicionalni blagoslov motocikala – izabereš ime za svoj motor i klupski kapelan ga blagosilja – i godišnju Prazničnu žurku i Dečju vožnju, dobrotvorni skup za Lik & Vats, organizaciju za pomoć siročićima. Klub takođe odlazi na mnogobrojne dobrotvorne vožnje, kao što je „Bajkeri za nadu", volontiraju na dobrotvornim događajima kao što je godišnje Veče 1000 plaštova, i svake godine učestvuju na njujorškom Prajdu.

_________________________________________________________________________

POGLEDAJTE: VICE posetio crnu bajkersku nedelju, tradicionalni moto skup na plaži Mirtl

_________________________________________________________________________

U našoj digitalnoj kulturi, ESMK još uvek postoji jer svojim članovima pruža nešto što ne mogu da nađu na internetu. „Zajednica ovog kluba je opstala zato što postoje drugačije potrebe, koje klub može da ispuni", kaže Čaz. „U moto klubu, veze su još jače nego u običnim muškim klubovima, jer mi imamo mnogo više toga zajedničkog", kaže on. Muški klubovi, koji su obično fokusirani na neki fetiš, kao što je koža, možda imaju neke članove koji voze motore, ali nisu isključivo motoraški klubovi, kao što je Empajer Siti. „Mi vozimo zajedno, čuvamo jedni druge. Kada vozimo u formaciji, mi smo dobro podmazana mašina. Pazimo na ljude na putu; kada prelazimo iz jedne u drugu traku, postaramo se za to da nas drugi učesnici u saobraćaju primete".

Sam Čaz je došao u klub preko kožne zajednice, u kojoj su i on i Ed aktivni. Mnogi od članova ESMK-a to jesu – mada to nije uslov za članstvo. Za neke članove Empajer Sitija, motocikl je ultimativni kožni modni detalj, ali drugi jednostavno vole da se voze.

U suštini, cela poenta Empajer Sitija je vožnja i bratstvo. Članovi se pridružuju i ostaju dugo vremena – 20, 40, pa čak i 50 godina – i povezuju ih sloboda, iskustvo i poverenje koje nastaje kada se voze u grupi.

Emil Solis, 81 godina, za svojih 50 godina otkako je član kluba, propustio je samo dve Božićne žurke ESMK-a. Jedna od njih je bila prva žurka, u decembru 1964, pre nego što je postao član. Iako je Emil 1996. godine prestao da vozi motor, on je sada počasni član ESMK-a, što znači da ne mora da ima motor i dozvolu, i ne plaća članarinu.

Šezdesetih godina, kada se Emil pridružio, nije se pričalo o homoseksualnosti, i niko se nije „deklarisao". ESMK je počeo kao tajna organizacija, jer je moralo tako. Kada bi se tada otvoreno deklarisao kao gej, rizikovao bi da izgubiš posao, stan, porodicu i prijatelje.

„Kada sam došao u klub sa svojim pokojnim partnerom Bilom u junu 1965, klub još nije imao ime", kaže on. „Imali su neko fensi ime, nešto tradicionalnije od Empajer Sitija. Empajer Siti se svima dopalo. To ne znači da si gej, da si ovo ili ono. Jednostavno mi smo iz Njujork Sitija, iz Empajer Sitija. Tako se to ime održalo".

PROČITAJTE: Vožnja sa kuvajtskim ženskim bajkerskim klubom

Emil spušta glas kada izgovara reč „gej", iako ćaskamo u foajeu „Centra", kako je poznat zajednički centar njujorške lezbejske, gej, biseksualne i transrodne zajednice. Čak i u doba Lejdi Gagine pesme „Rođena ovakva", ugnjetavanje koje je Emil iskusio tokom čitavog svog života je teško prenebregnuti.

Pratiti istoriju ESMK-a liči na gej verziju Foresta Gampa posle pedesetih godina: Emil je i sam bio član društva „Matačin", osnovanog 1950. godine, koje je bilo jedno od prvih organizacija za prava gejeva u zemlji. ESMK je takođe stariji od uticajnih Stounvolskih pobuna 1969; Emil je zapravo učestvovao u Danu oslobođenja u Kristofer Stritu 1970, koji se danas smatra za prvi gej Prajd. ESMK je preživeo krizu side osamdesetih i devedesetih; a danas su se neki od članova venčali, kada su gej brakovi dozvoljeni u državi Njujork.

„Sedamdesetih godina, od ponedeljka do petka smo živeli običnim životom i krili se", kaže Čaz. „Životom koji zapravo nije bio za tebe. Onda se za vikend nađeš sa prijateljima, kreneš da obilaziš barove i klubove, družiš se sa ljudima koji su isti kao ti. To su bili jedini trenuci kada si mogao da se opustiš i budeš ono što jesi. I zbog toga što je to toliko važno, ljudi su se u gomilama pridruživali klubovima, jer nam je to bila jedina društvena platforma. To je bio tadašnji Fejsbuk".

Danas se ESMK slobodno oglašava. Članovi nose pomenute kožne jakne i prsluke, bez straha od posledica. Regrutuju članove na vašarima kao što je Folsom Strit Ist, najveći fetiš festival na otvorenom na istočnoj obali. I održavaju sastanke svake prve srede u mesecu u Centru, i svi potencijalni članovi i zainteresovani muškarci su dobrodošli.

Da bi postao član ESMK-a, moraš da budeš gej muškarac stariji od 21 godine, moraš da poseduješ motocikl, moraš da imaš osiguranje za pomenuti motocikl, i moraš da imaš dozvolu za vožnju motocikla. Da bi postao punopravni član (a ne dopisni, koji ima manje obaveza kada su u pitanju događaji kojima moraju da prisustvuju), moraš da živiš u radijusu od 80,5 kilometara u krugu Kolombusa. Ako ispunjavaš ove uslove, možeš da se prijaviš.

Kada se prijaviš, moraš da prisustvuješ jednoj od skupština i da učestvuješ u jednoj zvaničnoj vožnji, kao i da pribaviš sponzorstvo dva punopravna člana koji će garantovati za tebe, pre nego što te prihvate ili odbiju kao probnog člana. Obavezni probni period traje od tri do šest meseci, i tokom njegovog trajanja, od tebe će tražiti da upoznaš ostale članove ESMK-a, da dolaziš na klupske događaje, vožnje i sastanke, i da se u potpunosti upoznaš sa sve 22 stranice Propisa i Statuta ESMK-a. Nakon tog vremenskog preioda, o tvom primanju u članstvo se glasa. A gospoda se pridržavaju pravila.

Strogo povinovanje ovoj strukturi bez sumnje je jedan od razloga zašto ovaj klub toliko dugo traje. Svi su uvek morali da ispune visoke standarde odgovornosti i bratstva. „Mi prijateljstvo ne shvatamo olako. Tome služi naš proces veta, moramo da budemo sigurni da si dobra osoba", kaže Čaz. „Ne želimo samo da budemo tu za njih, želimo da budemo sigurni da će se i oni nama naći. To je dvosmerna ulica – mi smo kao porodica".

Ali najbolji način da vidiš bratstvo u akciji je da se voziš sa njima.

Jednog nedeljnog jutra u aprilu, članovi ESMK-a su se dovezili do poslastičarnice Leksington, uobičajenog sastajališta pre vožnji. Radnica za tezgom ih zna poimence, zove ih „dušo" i „dragi", i napamet zna šta žele da naruče. Danas ću se voziti iza Čeza na njegovom motoru, „Jamahinom" „roudstaru" iz 2004. Krenuli smo, i ubrzo se začula simfonija karburatora koji predu. Kacige su na glavama, kožne jakne su zakopčane do grla.

Danas imamo manje okupljanje gospode – Čaz, Edi, Mark, Džo, Đino, kao i probni član ESMK-a, Aron (koji je u međuvremenu postao punopravni član). Za neke od momaka, ovo je prva vožnja ove sezone: motori su izvezeni iz garaža, ruke moraju ponovo da se naviknu na ručke i pedale, a lica moraju da se naviknu na hladan vetar. Đino, vođa puta, će da nas predvodi, a Čaz je na kraju kolone i stara se za bezbednost. On će čuvati ostale bajkere od nadolazećih kola, postarati se za to da bude dovoljno mesta da bajkeri pređu u drugu traku, skreću i uključuju se u saobraćaj, tokom čitavog putovanja. Osnovni cilj je da se uvek drže zajedno, i na motorima, i kada siđu s njih.

Dok smo jezdili vestsajdskim autoputem, ja sam shvatila. Vožnja motora je neverovatno opasna, i kada ljudima poveriš da paze na to da se voziš bezbedno, i u suštini im poveriš svoj život, postajete neverovatno bliski. Osećam kako me vetar šiba po licu i uglovima usana, koje se izvrnu i ostanu tako, nevoljno.

Sloboda i otvorenost vožnje motorom je toliko moćna, da vredi rizikovati i izložiti se opasnosti. Kada iskusiš to sa grupom ljudi, makar na jedan dan, kao što je sa mnom bio slučaj, počinješ da razvijaš osećaj drugarstva i zajedništva, tako da samo mogu da zamislim kako je to kada se s tim ljudima voziš godinama. Motocikl je možda osnova Empajer Sitija, ali ljudi su ono što sve vreme klubu daju dušu i čine ga domom i porodicom već više od 50 godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu