FYI.

This story is over 5 years old.

​Razgovarali smo sa devojkom koja je zbog tampona izgubila nogu

Sa 24 godine, Loren Vaser je imala sve. Sve dok nije iskusila sindrom toksičnog šoka.
22.6.15

Foto: Jennifer Rovero / Camraface

Sa 24 godine, Loren Vaser je imala sve. Kao dete manekenke i manekena, visoka je metar i osamdeset, plavokosa je, plavooka i sa crtama lica koje su od nje napravile androgeni odgovor na Laru Stoun. Napustila je školovanje sa punom stipendijom košarkašice da bi se bavila modelingom – karijeru je započela kada je imala samo dva meseca i pojavila se u italijanskom izdanju „Voga", zajedno sa majkom. Kada se nije bavila modelingom, išla je na časove glume u Graundings, igrala basket iz zabave i prelazila po 50 kilometara dnevno biciklom. Imala je stan u Santa Monici i bila je deo elitnog društva Los Anđelesa .

„Sve se zasnivalo na izgledu", kaže ona. „Ja sam bila takva devojka i nisam ni razmišljala o tome". Zapravo, Loren je imala toliko mnogo prijatelja da se red onih koji su došli da se dve nedelje kasnje oproste od nje u bolnici Sent Džon protezao duž cele zgrade.

Sve je počelo 3. oktobra 2012, kada je Loren pozlilo – skoro kao da ju je uhvatio grip. U tom trenutku je takođe imala menstruaciju, pa je sišla do obližnje apoteke da se snabde tamponima „Koteks natural balans". Taj odlazak u kupovinu nije imao nikakve veze s njenim trenutnim zdravstvenim stanjem. Na kraju krajeva, Loren je u tom trenutku već jedanaest godina imala posla sa menstruacijom, i „Koteks" je bio samo deo rituala. Kao i većinu devojčica i nju je mama naučila kako se koristi tampon kada je imala 13 godina i upozorila je na to da se tampon menja svaka tri, četiri sata. Pravilo nije bilo komplikovano; Loren kaže da je tog dana promenila tampon ujutru, popodne i uveče.

Pročitajte: Preterano duvanje: povraćaš i tuširaš se vrelom vodom dok se ne ošuriš

Kasnije te večeri, odlučila je da svrati na rođendansku žurku prijateljice koja se održavala u „Darkrumu", na aveniji Melrouz. „Trudila sam se da se ponašam normalno", kaže ona, mada je u tom trenutku jedva mogla da stoji. „Svi su bili u fazonu, 'Čoveče, grozno izgledaš'." Odvezla se nazad u Santa Moniku, skinula sve sa sebe i legla u krevet. Samo je želela da spava.

Sledeće čega se sećala je bilo to da ju je probudio njen slepi koker španijel, koji joj je ležao na grudima i lajao. Neko je lupao na vrata i vikao, „Policija, policija!" Loren se odvukla do vrata i pustila unutra policajca koji je pregledao stan. Lorenina majka, koja je upravo izašla iz bolnice posle operacije, bila je zabrinuta zbog toga što joj se Loren ne javlja, i pozvala je policiju da ode da proveri da li je dobro.

„Nisam bila u stanju da izvodim psa napolje, pa je posvuda bilo mokraće i govana", kaže ona. Nije imala predstavu koliko vremena je provela u krevetu i ne seća se da li je bila noć ili dan. Policajac je izvidio situaciju, rekao joj da pozove mamu i otišao.

Loren je dala psu par šargarepa iz svog praznjikavog frižidera i onda pozvala mamu, koja ju pitala da li želi da pozove hitnu pomoć. „Ali bilo mi je toliko loše, da nisam bila u stanju da sama donesem tu odluku", kaže Loren. „Rekla sam joj da želim da legnem i da ću je pozvati ujutru. I to je poslednje čega se sećam". Sledećeg dana, mama je pored policije poslala i jednu prijateljicu da obiđe Loren. Našli su je kako leži na podu kupatila.

Smesta su je odveli u Sent Džon, sa temperaturom od 41 sa 6, i kažu da ju je od smrti delilo samo 10 minuta. Unutrašnji organi su joj se gasili i doživela je težak srčani udar. Lekari nisu mogli da je stabilizuju i niko nije imao pojma šta se događa, sve dok nisu pozvali infektologa koji je smesta pitao da li u sebi ima tampon. Imala je i poslali su ga na ispitivanje u laboratoriju. Konstatovali su sindrom toksičnog šoka (STŠ).

Flickr user Brad Cerenzia

STŠ, koji je naziv dobio 1978, je u suštini komplikacija nastala usled bakterijske infekcije, u većini slučajeva stafilokoke. To ne pogađa samo žene, ali već decenijama postoji veza između njih i korišćenja tampona i osamdesetih godina je došlo do velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa STŠ-om (Sam tampon nije dovoljan da izazove STŠ – osoba već mora da ima stafilokoke u organizmu. Oko 20 odsto stanovništva su nosioci ove bakterije).

_________________________________________________________________________

Pogledajte: Žene ratnici Asgarde

_________________________________________________________________________

Tampone i predmete nalik njima žene koriste tokom menstrualnog ciklusa već vekovima, ali u poslednjih 50 i nešto godina, njihov sastav je izmenjen, više se ne prave od prirodnih materijala kao što je pamuk, već od veštačke svile i sintetičkih vlakana, naročito kod velikih proizvođača kao što su „Plejteks", „Tampaks" i „Koteks". Ta sintetička vlakna, zajedno sa upijajućim svojstvima tampona, mogu da stvore idealnu sredinu za bujanje bakterija stafilokoka. Kada je „Prokter & Gembl" osamdesetih godina na tržište izbacio ekstra-upijajući tampon pod nazivom „Rilaj", stvorio je „savršenu oluju" za bujanje STŠ-a, rezultirajući velikim brojem smrtnih slučajeva. Prema studiji koju je sproveo Žurnal za biologiju i medicinu Univerziteta Jejl, „želatinasta celulozna guma iz 'Rilaj' tampona deluje kao hranljiva materija u Petri posudi, obezbeđujući opaki medijum za rast bakterije".

„To je najžešći bol koji sam ikada osetila – ne znam kako da ti ga opišem" – Loren Vaser

Doktori su Loreninoj mami rekli da se moli – i da joj pripremi kovčeg. Loren je stavljena u medicinski izazvanu komu. Vesti o njenoj hospitalizaciji su procurele na Fejsbuku, i prijatelji i poznanici su stali u red ispred bolnice da joj odaju poslednju poštu.

Naravno, Loren se ničega od ovoga ne seća. Ni Fejsbuk statusa „molite se za Loren", ni prijatelja koji se nervozno smenjuju u njenoj sobi, pa čak ni trenutka kada su joj obrijali dugu plavu kosu, umršenu posle više dana ležanja u bolnici. Ali se seća kada su joj u telo upumpali 40 litara tečnosti. Bila je dezorijentisana i mislila je da je u Teksasu.

„Stomak mi je bio ogroman. Po celom telu su mi bile ubodene cevi. Nisam mogla da govorim", kaže ona. Pored kreveta se nalazilo bure puno crnih otrova koji su joj ispumpali iz tela. Pogledala je kroz prozor i videla niz malih kuća, koje je njen pomućeni mozak povezao sa jugozapadom. Telo joj je bilo natečeno, i delovalo joj je potpuno strano. „Mislila sam da sam možda kolabirala od previše hrane", rekla je. „Nisam imala pojma šta se događa".

Mnogo gore od dezorijentisanosti je bilo to što su je pekle ruke i noge, i to nije prestajalo, šta god da uradi. Infekcija je prerasla u gangrenu. Tri godine kasnije, dok mi priča svoju priču u jednom losanđeleskom kafiću, Loren i dalje ne može da nađe reči da opiše taj osećaj. „To je najžešći bol koji sam ikada osetila – ne znam kako da ti ga opišem", kaže ona. Hitno su je odveli na UCLA, u hiperbaričnu komoru, u pokušaju da joj povrate cirkulaciju u nogama.

Dok je čekala terapiju, Loren je u jednom trenutku ostala sama u sobi. Njena majka i njen kum su izašli na kratko, i ona je sedela u velikoj fotelji. Po sredini sobe je bila povučena zavesa, a iza zavese je bila neka žena koja je pričala telefonom. Loren je mogla da čuje razgovor. Žena je insistirala na tome da je nešto hitno, da nešto mora da se dogodi što je pre moguće. A onda je rekla, „Ovde mi je jedna devojka od 24 godine kojoj mora da se izvrši amputacija noge do ispod kolena".

„Pomislila sam, 'Bože, pa ona priča o meni'," kaže Loren. „Izgubiću nogu".

Dok je Loren bila u bolnici, njena majka je počela da priprema tužbu protiv korporacije „Kimberli-Klark", koja je proizvođač i distributer „Koteks natural balans" tampona, kao i protiv lanca prodavnica „Kroger" i „Ralf", koji prodaju „Koteks natural balans". „Kotekst" tamponi ne nose obavezno veći rizik od STŠ-a nego tamponi ostalih vodećih proizvođača, ali su navedeni u tužbi zbog toga što je Loren koristila njih; pravni tim njene porodice se nada da će dokazati štetnost korišćenja sintetičkih materijala za proizvodnju tampona uopšte. U tužbi se insistira na tome da su svi optuženi „na neki način zbog svog nemara, bezobzirnosti, nepromišljenosti i nezakonitog ponašanja odgovorni" za Loreninu hospitalizaciju zbog STŠ-a (Predstavnik za štampu „Kimberli-Klarka je odbio da govori za ovaj članak, jer kompanija „ne komentariše tekuće sporove.").

Lorenin advokat, Hanter Džej Školnik, je navikao da upoznaje tamne strane proizvoda za koje većina ljudi podrazumeva da su bezbedni. Na primer, vodio je spor oko jednog sastojka sirupa za kašalj od kojeg su ljudi doživljavali moždani udar. „Voleo bih da mogu da kažem da me je Lorenin slučaj šokirao, ali nije", kaže on. „Tampon nije izmenjen još od dana prve epidemije STŠ-a. Sve što su učinili je bilo to što su na pakovanje stavili upozorenje da možete da dobijete toksični šok. Materijal je već decenijama nepromenjen. Da bi izbegle gnev Agencije za hranu i lekove", kaže on, „kompanije jednostavno stave upozorenje na kutiju tampona". On ovo naziva „propusnicom za izlazak iz zatvora".

Upozorenja na kutijama tampona su obavezna još od osamdesetih godina, ali Školnik tvrdi da upozorenje na kutiji tampona koje je koristila Loren nisu bila dovoljno jasna, naročito po pitanju ostavljanja tampona preko noći. Evo šta tu piše: „Menjajte tampon svakih na četiri ili osam sati, uključujući i noću". Porodica tvrdi da ova uputstva nisu jasna. Imaju nameru da argumentuju da „noću" može da znači više od osam sati, naročito kada su u pitanju mlade devojke, koje lako vikendom mogu da spavaju i devet, deset sati. „Proizvođači tampona bi trebalo da vam kažu, 'Ne spavajte s njim. Koristite uložak", kaže Školnik.

Naravno, većina žena će se setiti da na kutiji tampona postoji upozorenje o sindromu toksičnog šoka, i mada verovatno ne razmišljaju o tome svaki put kada stave tampon, pa čak ni kada ih kupuju, ipak znaju da je tu, koliko god neodređeno. Tu piše:

„Tamponi su povezani sa sindromom toksičnog šoka. STŠ je retka, ali ozbiljna bolest koja bi mogla da izazove smrt. Pročitajte i sačuvajte priložene informacije. Koristite ga najduže osam sati."

Školnik priznaje da će postojanje upozorenja Agencije za hranu i lekove biti najteži deo slučaja. „Deo našeg posla je da ubedimo porotu da se ovde ne radi o upozorenju na kutiji – već o činjenici da već dvadeset godina postoje materijali koji bi tampone mogli da učine bezbednijima, ali su oni odlučili da ih ne koriste. Oni te tampone nazivaju „prirodnima", a u stvari ih veštački materijali čine opasnima. Njihove reklame navode mlade žene da pomisle, 'Oni su prirodni, pamučni su', ali nisu prirodni, nisu od pamuka, a da jesu, šanse da dođe do toksičnog šoka bi bile skoro nikakve".

Dr Filip M. Tijerno, profesor mikrobiologije i patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, koji je sproveo ozbiljno, nezavisno istraživanje o povezanosti tampona i sindroma toksičnog šoka, slaže se da bi pamuk bio bezbedniji. „Većina vodećih proizvođača tampona pravi tampone od mešavine viskozne veštačke svile i pamuka, ili od čiste viskozne veštačke svile, i u oba slučaja ti tamponi obezbeđuju optimalne fizičko-hemijske uslove neophodne za proizvodnju TSST-1 toksina, ako je toksigenska vrsta stafilokoke deo normalne vaginalne flore žene", kaže on. „Sindrom toksičnog šoka može da se javi ako žena nema antitela za toksin ili ima nizak nivo antitela. S toga su sintetički delovi tampona problem, dok bi tampon potpuno načinjen od pamuka bio najmanje rizičan, ili nimalo".

Loren je u bolnici bila suočena sa situacijom iz noćnih mora: morala je da potpiše dokument kojim odobrava amputaciju svoje desne noge do ispod kolena. „Obe noge su počele da mi otkazuju", kaže ona. „Morala sam brzo da reagujem". Peta i prsti njenog levog stopala su bili teško oštećeni i lekari su razmišljali o tome da joj amputiraju i levu nogu, ali Loren se borila da je zadrži. „Mislila sam da su mi šanse 50-50", rekla je. „Dvaput su mi presađivali kožu, i to je – nekim čudom, hvala bogu – bila jedina stvar koja mi je spasila stopalo. Sada više nemam prste. Peta mi je konačno zarasla, ali je preosetljiva, jer nema nimalo tkiva".

Pošto je Loren još mlada, njeno organizam proizvodi kalcijum u pokušaju da izleči oštećeno stopalo, što, ironično, dovodi do većih oštećenja. „U suštini, hodam po kamenju", kaže ona. Često ide na korektivne operacije i još je u bolovima, tri godine kasnije. Lekari su joj rekli da će kasnije u životu možda morati da ima još jednu amputaciju, kada bude imala oko pedeset godina.

„Bilo mi je potrebno neko vreme da shvatim da li i dalje vredim, da li sam i dalje lepa" – Loren Vaser.

„Kada sam se vratila kući, htela sam da se ubijem", kaže ona. „Još sam bila devojka – i onda, odjednom, nemam nogu, u kolicima sam, imam pola stopala, ne mogu ni do kupatila da odem, ležim u krevetu, ne mogu da se krećem, i osećam se kao da sam u zatvoru, između četiri zida". Povremeno bih iskočila iz kreveta, prevarena sindromom fantomskog uda, i pala bi na pod. Jedino što ju je sprečilo da naudi sebi je bio njen mlađi brat, koji je u to doba imao 14 godina. „Nisam želela da jednog dana dođe kući i da me nađe, znajući da sam odustala", kaže ona.

Loren kaže da joj je trebalo mnogo vremena da se navikne na svoj novi identitet. „Plakala bih na stoličici u kadi, dok su me pored nje čekala invalidska kolica", kaže ona. „To te sjebe. Živiš ceo svoj život misleći, 'Ja sam sportistkinja', ili 'Ja sam lepa devojka', ali ovo je bilo nešto fizički nad čime nisam imala kontrolu. Bilo mi je potrebno neko vreme da shvatim da li i dalje vredim, da li sam i dalje lepa".

Pomogla joj je njena devojka, Dženifer Rovero, koja je fotografkinja i koja je napravila na stotine Loreninih fotografija dok se oporavljala, praveći od tog procesa neku vrstu terapije. Dok su se slikale po gradu, njih dve su imale običaj da pitaju mlade devojke da li su čule za sindrom toksičnog šoka, ili da li uopšte veruju da to postoji. Većina njih su odgovorile „ne".

Loren se nada da će na jesen govoriti u Kongresu, sa predstavnicom Kerolin Maloni. Ova članica Kongresa iz Njujorka se zalaže za usvajanje Zakona Robin Danijelson, nazvanog po ženi koja je 1998. godine umrla od STŠ-a. Njegovim donošenjem bi se „osnovao program istraživanja rizika koji izaziva prisustvo dioksina, sintetičkih tkanina, veštačkih mirisa i drugih komponenti ženskih higijenskih proizvoda". Do sada je već devet puta bio blokiran pre stavljanja na glasanje.

Da budemo jasni: Loren i njeni advokati traže transparentnost, a ne zabranu korišćenja tampona. Tamponi su prigodni, i kada je reč o zaustavljanju menstrualnog odliva, imaju smisla.

Ali do dana današnjeg, Loren ne može da podnese da vidi reklamu za tampone – devojke koje se vesele na plaži ili se spuštaju niz tobogan u besprekorno belim šortsevima – jer obično ne sadrže upozorenja o sindromu toksičnog šoka. „Ja ne mogu da se spustim toboganom, ne želim baš da oblačim kupaći kostim, i ne bih mogla da skočim u okean, kada bih to poželela", kaže ona. „Taj proizvod me je sjebao".

Kao i cigarete, ona želi da tamponi budu označeni većim, jasnijim upozorenjima o potencijalnim rizicima. „Znaš da cigarete mogu da te ubiju, i kada ih pušiš, to je stvar tvog izbora", kaže ona. „Da sam ja znala sve informacije o STŠ-u, nikada ne bih koristila tampone". I nikada ih više neće koristiti.

Loren i njena devojka obično ne slikaju njenu nožnu protezu, i umesto toga se fokusiraju na njeno lice. Ali sada su mi pokazale slike sa poslednjeg snimanja. Na portretima, Loren nosi jaku crnu šminku, i stoji na nogama. Na nožnoj protezi ima patike „Nju balans". Izraz lica joj je izraz profesionalne manekenke, hladan i samosvestan. Prošlo je tri godine od bureta punog crnog otrova, hiperbarične komore i prodavca protetičkih pomagala koji je došao u bolnicu da joj predstavi opcije o kojima ona nije bila u stanju ni da razmišlja. Danas je već u stanju i da zbija šale na tu temu – svoje noge zove „mala noga" i „malo stopalo", tim redosledom.

Pitam je da li i dalje igra košarku, razmišljajući o životima koji su podeljeni na „pre" i „posle", i pitajući se postoji li tu neki izlaz, neki način da neke delove svoje ličnosti preneseš preko te ogromne provalije. „Ako znaš da igraš, znaš da igraš zauvek", odgovara ona.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu