Ovaj lik je osmislio kako da odvrneš muziku kao ludak, a da ne iznerviraš komšije

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE Spain

Serhio Kordoba se bavi obradom i dizajnom zvuka i inženjer je koji je osmislio sistem koji koristi psychoacoustics (psihoakustiku) ne bi li omogućio koncertnim halama i noćnim klubovima da pojačaju zvuk koliko žele, a pritom ostanu u okvirima zakonski dozvoljene decibelaže.

Izum se zove Masn´live© , a u suštini je procesor koji kada se jednom ubaci u sound system omogućava ti da slušaš muziku onako kako je orignialno zamišljeno da se sluša, a da pritom ne kršiš nijedan zakon o zagađivanju okoline bukom.

U suštini, možeš da pojačaš zvuk koliko god želiš, a da tvoje džangrizave komšije ili neka poslovna zgrada u blizini i ne izvale ništa. Da li bi ovo moglo da bude najbolje rešenje za sve klabere i audiofile širom sveta - seli smo sa Serhiom da to saznamo.

VICE: Kako si došao na ideju da stvoriš ovako nešto?

Serhio Kordoba: Ideja se pojavila pre nekoliko godina kada sam razgovarao sa klijentom, vlasnikom noćnog kluba. A mnogim vlasnicima klubova je dosta teško da vode posao i da se istovremeno kreću u okvirima zakonskih granica decibelaže. Regulative o akustičnim emisijama zahtevaju, zapravo, niži nivo pritiska zvuka, a to dovodi do kvarenja zvučne slike slušaocu ili posetiocima klubova.

Misliš li da su te regulative pomogle u kontrolisanju nepotrebne i potencijalno opasne buke?

Pa, noćni klubovi su svojevremeno bili "ničija zemlja" gde je moglo da se desi bilo šta i naravno da ljudi koji regulišu zakone čine dobru stvar kada misle o životnoj sredini i kada u obzir uzimaju domaćinstva i poslovna okruženja. Kada smo već pomenuli to, onda moramo i da napomenemo da je neophodno da preduzimači, građevinari i bilo ko ko se bavi izgradnjom i postavljanjem klubova treba da uzmu u obzir okruženje u kojem se nalaze i da vide da li je to mesto pogodno za klub ili ne.

Šta je onda prvi korak u proizvodnji ovakvog izuma?

Testiranje opreme i proveravanje svih ispravki i rešenja nakon bezbroj neprospavanih časova, jer mozak, izgleda, daleko slobodnije razmišlja u tim trenucima. Veći deo, zapravo, celokupnog sistema je nastao upravo u trenucima kada sam sebe lišavao sna i na malom snimaču beležio svoje sumanute ideje. Ali doduše to i nije bilo baš tako lako.

Taman kada pomisliš da si već napravio sve i da si dobar da masovniju proizvodnju i kada dođeš do trenutka da patentiraš svoj prozivod - zajedno sa timom za razvoj - počinješ da zapisuješ pojedinosti cele stvari, ali na takav način da ljudi ne mogu pogrešno da protumače. Postoji neprestana briga da će najednom neka od kompanija samo da ti kaže da je tako nešto već napravljeno. Ima veoma mnogo patentiranih i razvijenih projekata na tu temu koji nikada nisu doživeli svetlost dana. Zapravo je već postojala u tom trenutku jedna kompanija koja se bavila ovakvom vrstom tehnologije i probali su da blokiraju razvoj našeg projekta, ali smo na svu sreću prevazišli to.

Da li bi mogao da mi objasniš laičkim jezikom, kako ovaj sistem funkcioniše?

Veoma je komplikovano pojednostaviti i objasniti sam proces, ali u suštini veliki deo se zasniva na tome kakve su fizičke karakteristike zvučnih talasa i kako mozak te talase interpretira. Čista psihoakustika.

Primera radi, kao kada slušate mp3 uređaj preko slušalica i ukoliko u pozadini ima neki bubanj ili neki bas, a slušalice su premale da bi reprodukovale taj zvuk ispravno. Umesto toga, koristimo evolutivnu kompenzaciju tona, proces koji se dosta koristi u masterovanju i primenjujemo ga u našem sistemu da bismo postigli ono što želimo.

Da li tvoj sistem štiti od prekomerne buke i potencijalnog oštećenja sluha?

Oštećenje sluha zavisi od nivoa decibelaže i vremenskog perioda kojim si izložen toj decibelaži. Nažalost, naš sistem ne sprečava oštećenje sluha, ali ono što omogućava jeste da vaš mozak doživi da je muzika glasnija nego što zapravo jeste, a na taj način, posredno, minimizuje izloženost štetnim frekvencijama.

U kom trenutku si shvatio da si postigao ono što si želeo?

Postali smo svesni da smo uspeli onog trenutka kada smo stvorili utisak da je bas frekvencija daleko jača nego što je zapravo bila. Uspeli smo da dupliramo snagu zvuka, a da ostanemo pri istoj decibelaži i da, pritom, unapredimo kvalitet zvuka.

Dupliranje jačine zvuka pri istoj decibelaži - to deluje prilično neverovatno. Koja misliš da je granica?

Pa, dupliranje zvuka je već više nego pobeda za nas. Posebno ako uzmemo u obzir to da smo uspeli da posetignemo to, a da nismo ugrozili ni u jednom jedinom trenutku integritet i kvalitet audio zapisa. Ne tako davno, u jednom poznatom klubu u Madridu smo uspeli skoro da utrostručimo jačinu zvuka, ali je ubrzo počeo da se raspada, jer je bilo previše ljudi u njemu. Ali oni su ipak odlučili da ga zadrže na toj jačini bez obzira na to što je kvalitet zvuka malo otpao, jer im je bila godišnjica.

Gde mi još mogao da se koristi ovaj sistem? Možda na kućnim žurkama?

Testirali smo ga na nekoj kućnoj žurki u Barseloni. Ali prvenstveno je namenjeno umetnicima koji žele da prenesu najbolji mogući kvalitet audio zapisa svojoj publici. U pitanju je ista stvar kao mastering zvuka, samo što se radi o prostorima, a ne studiju. Sve u suštini zvuči bolje, jače, oštrije i ima daleko više detalja. Testirali smo ga na nekoliko različitih mesta i dobili smo izuzetne i iznenađujuće rezultate. Probali smo sa bluzom, salsom, pop muzikom - svim mogućim žanrovima.

Koje izvođače su ga sve probali?
Loren Garnije ga je probao na La Riviera festivalu. Koristili smo ga na festivalu Sonar i to sa izvođačima poput Elen Alien, Stiv Lauer, Joris Vorn i Mis Kitin'. Džejmi Džons ga je koristio u Teatro Arteria u Barseloni. Li Fos u Eg klubu u Londonu, Pendulum u Madridu, pregršt puta u klubu Fabrik i Atlantida u Barseloni; takođe su ga koristili i Oskar Mulero i Kristijan Vunš u klubu Rivers.

Deluje kao odlična stvar za rejvove. Da li može da se koristi i na otvorenim prostorima?

Naravno. Može da se koristi na bilo kojem mestu koje ima dobar sound system, zapravo. Čak smo ga i koristili u velikom broju različitih scenarija za vreme Sonara.

Šta je sledeći korak? Komercijalna upotreba?

Da. Ali to je najteži deo - da kreiramo nešto novo što, zapravo, nije novo, jer mnogi ljudi ga uopšte neće razumeti. Sve je u "šifrovanju" iskustva muzike na takav način da mozak može da ga dekodira. Definitivno je teško načiniti sledeći korak - finalni korak.