Ovaj mikrobiolog je možda pronašao rešenje za otpornost na antibiotike

Bez novih terapija, ljudi su već počeli da umiru od supergripova otpornih na antibiotike kao što je zastrašujuća infekcija po imenu MRSA (Meticilin rezistentni stafilokous aureus), smrtonosna verzija stafilokoke.

Ali mikrobiolog Majkl Šmit sa Medicinskog univerziteta u Južnoj Karolini, misli da možda postoji način da se izbegne ova post-antibiotička kriza. Prema Šmitu, ljude je do krize dovelo konvencionalno razmišljanje. Bilo je neizbežno da se bakterije prilagode tako da izvrdaju dejstvo čak i najboljih antibiotika, budući da su ti antibiotici samo hemikalije koje su proizveli koevolutivni organizmi ili koje su sintetizovane tako da oponašaju ono što bi ti koevolutivni organizmi sami proizveli.

"Ova trka u naoružanju traje još od nastanka sveta", rekao je Šmit u intervjuu prošle nedelje. "Preostalo nam je još tridesetak godina delovanja antibiotika dok nas mikrobi ne nadmudre. Osim ako u međuvremenu ne postanemo veoma pametni."

Prema Šmitu, ta pamet mogla bi da podrazumeva smišljanje novih načina za ubijanje smrtonosnih bakterija. Konkretno, Šmit je svoje istraživanje usredsredio na korišćenje Bakteriofaga (ili faga kako su nezvanično poznati), kategoriju bakterija-boraca koje nastaju prirodnim putem i u borbi protiv bakterija koriste drugačiju strategiju od tipičnih antibiotika.

Većina antibiotičkih lekova funkcioniše tako što pronalazi različitu ćelijsku ranjivost u bakterijama koja ne postoji u ljudskim ćelijama. Za razliku od njih, bakteriofag — praktično "jedač bakterija" — jeste virus koji inficira bakterije. Kao i svi virusi, bakteriofagi nisu životni oblici sami za sebe, već mali paketi materije koji se vezuju za ćelije i prevare ih tako da prave još paketa materija, pa još i još, i tako u nedogled. I zapanjujuće su rasprostranjeni — možda najrasprostranjeniji organski "entiteti" u čitavoj biosferi. Nalaze se svuda: u vazduhu, okeanu, na Severnom polu, čak i u našim telima.

"Svuda su oko nas, plutaju kao nepomični predmeti i samo čekaju da se sudare sa mikrobom", ispričao mi je Šmit. Svaka pojedinačna bakterija najverovatnije ima čitavu armiju faga koji mogu da je napadnu. "Fag je ključ i on će pronaći svoju bravu", objasnio je on.

To fagima daje prednost u borbi protiv bakterija. Milijardama godina bakterije i fagi su se borili jedni protiv drugih, bakterije su se razvile kako bi se odbranile od ovih ili onih faga, ali nisu postale otporne na fage uopšte. Uz to, bakteriofagi apsolutno mogu da se koriste za ubijanje infekcija —šta više, prva upotreba terapije fagima za lečenje infekcija zabeležena je pre penicilina. Fagi su samo u medicini retko bili praktični ili pouzdani.

Šmit je pokušao da ispravi taj problem pre nešto više od decenije. "Sproveli smo istraživanje po pitanju iskorišćavanja aspekta molekularne injekcije kod faga i naveli ih da u mikroba ubrizgaju uputstvo da ubije samog sebe", rekao mi je on. To je dalo izuzetno dobre rezultate. "Svaki miš koji je dobio fag bio je izlečen, a svaki miš koji ga nije dobio nažalost je podlegao infekciji", rekao je Šmit.

Na nesreću, dodao je on, postoje prepreke koje i dalje sprečavaju terapiju fagima da postane efikasan "srebrni metak", što bi se reklo, čak i u laboratoriji. Kao prvo, ne mogu svi fagi da se nose sa ljudskim imunim sistemom, koji je uvek budan i motri na sve uljeze. Kad bakterije inficiraju domaćina, one sa sobom mogu da dovedu i neku verziju faga, čineći domaćina "lizogenim" — na neki način imunim na fag. "Ako ste lizogeni na fag koji koristite za izlečenje od infekcije, lek neće funkcionisati", kazao je Šmit.

Šmit i njegov tim su 2003. godine uspeli da pronađu način da zaobiđu ove probleme, programirajući fage da bakterijama prenose smrtonosni paket uputstava. "Nismo napravili nijednog novog faga. Samo smo programirali bakterije da umru", rekao je on. "Nazvali smo to sistemom isporuke smrtonosnih agenasa."

Prema Šmitu, smrtonosni agensi mogu čak da napadnu i MRSA, najstrašniji od svih supergripova otpornih na antibiotike. Problem nije u pravljenju ovih smrtonosnih agenasa — koje Šmit naziva "magičnim mecima" — već da dobiju odobrenje u farmakološkim lečenjima. "Sa svakim metkom kog napravite, otvarate nove puteve za regulaciju FDA (Uprava za hranu i lekove)", objasnio je Šmit. "Iskreno govoreći, to je najveća prepreka etičkog terapiji fagima."

Neki naučnici odbacuju Šmitov pristup terapiji fagima, tvrdeći da je stvaranje faga gubljenje vremena i novca, budući da toliki bakteriofagi već postoje u prirodi. Ali Šmit misli da bi njegovi fagi opremljeni smrtonosnim oružjem mogli biti spremni da se vrate u igru, zahvaljujući napretku u tehnologiji neophodnoj za proizvodnju na veliko.

"Kada smo pre 15 godina započinjali s ovim, bila je to jedna veoma drugačija projekcija troškova, ali danas, 2016. godine, ona je manje skupa", rekao je on. "To bi mogla da postane održiva opcija."

Ali Šmit priznaje da postoje i drugi načini za lečenje supergripova uz pomoć terapije fagima. Šta više, na moje zaprepašćenje, on mi je ispričao da, na primer, ako imam dete zaraženo MRSA-om i preuzmem na sebe da pronađem lek za njega, mogao bih da nađem fage u prirodi i iskoristim ih da sam "napravim koktel faga koji će uništiti MRSA."

Prvi korak u ovom krajnje naučnom postupku bio bi da nađem kofu punu kanalizacionog otpada. "Izolujete MRSA iz detetove rane, stavite ga u petrijevu posudu, zatim bukvalno uzmete kapi kanalizacionog otpada i utvrdite koja kap tog otpada tačno uništava MRSA u petrijevoj posudi", objasnio je Šmit. "Zatim možete dodatno da je očistite putem razblaživanja i pročišćavanja, i prilično brzo napravite sopstveni lek."

Ono što je opisao, tvrdi on, ne razlikuje se mnogo od tehnike borbe protiv lokalnih bakterija uz pomoć lokalnih faga. Metod lokalnog faga je funkcionisao u brojnim testovima vršenim na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su eksperimenti sa terapijom fagima i dalje veoma aktivni.

Na ovaj ili onaj način, ako nas već čeka antibiotička apokalipsa i svi počnemo da umiremo od naizgled neizlečivih infekcija, fagi bi mogli da budu naš spas. "To nije pitanje kako uraditi, već pitanje odluke da se to uradi", zaključio je Šmit.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu