Biodiverzitetu Zemlje će biti potrebni milioni godina da se oporavi od uticaja čoveka

U borbi protiv klimatskih promena koje čovek izaziva svojim delovanjem, puno pažnje se, razumljivo, pridaje sadašnjem trenutku. Ipak, jedno novo istraživanje obratilo je pažnju na fosilnu istoriju i došlo do zaključka da bi planeti bili potrebni milioni godina da se oporavi od trenutne štete koju je načinilo čovečanstvo.

Istorija sveta pokazuje da su se na našoj planeti dešavale masovne ekstinkcije, odnosno događaji zbog kojih su mnoge vrste izumrle. Onaj dobro poznati asteroid, koji je izazvao petu masovnu ekstinkciju tokom koje je, osim dinosaurusa izmrlo i tri četvrtine ukupnog broja vrsta koje su živele na Zemlji u tom trenutku, bio je jedan takav događaj. Sada, nekih 66 miliona godina kasnije, mnogi naučnici kažu da živimo usred naredne masovne ekstinkcije, samo što je ona ovoga puta izazvana ljudskim delovanjem. 

Jedno novo istraživanje, objavljeno u petak u žurnalu Communications Earth & Environment časopisa Nature, bavi se ponovnom procenom stopa izumiranja tokom pete masovne ekstinkcije puževa, kao što su vodeni i kopneni puževi, ali i predviđa buduće stope, ukoliko se ovakvi trendovi nastave. Istraživači su ustanovili da su stope izumiranja slatkovodnih puževa danas tri puta više nego što su bile one tokom prethodne masovne ekstinkcije, čak i ako u obzir uzmemo to koliko se planeta u međuvremenu oporavila, kao i da bi se ovi trendovi mogli pogoršati u budućnosti. Ovo je loš znak, jer su planeti bili potrebni milioni godina da oporavi svoj biodiverzitet nakon prošle masovne ekstinkcije.

“Pre 66 miliona godina, asteroid je udario planetu i čitav svet je odmah osetio efekte”, kaže Tomas Nojbauer, prvi autor ovog istraživanja i profesor na Justus Libih Univerzitetu, gde se bavi ekologijom životinja i sistematikom. “Trenutno imamo uporedivu situaciju: u sličnoj je meri katastrofična, a ta katastrofa smo ovoga puta mi, čovečanstvo.”

Istraživači su odlučili da posmatraju slatkovodne puževe u Evropi, zato što postoji mnoštvo sličnih fosilnih ostataka koji su očuvani, te su se mogli upotrebiti kao materijal, rekao je Nojbauer. Prethodno je već bilo zaključeno da su male vrste verovatno preživele udar asteroida, dok su nastradale veće, pretežno predatori. Nakon što su rekonstruisali koje su sve vrste puževa nekada postojale, istraživači su izračunali da je izumrlo približno 75 posto, što je bio slučaj i sa ostatkom flore i faune.

Vodeni puževi igraju važnu ulogu u svojim ekosistemima, a pošto su plen, njihov nestanak imao bi kaskadni efekat naviše, rekao je Nojbajer. Osim toga, globalni trendovi života u slatkoj vodi ukazuju na to da bi puževi mogli biti zapravo dobar primer, a ne izuzetak, navodi se u ovom istraživanju.

Dalje, Nojbajer i njegovi saradnici pokušali su da zamisle budućnost uz pomoć ovih činjenica. Koristeći jedan open source simulator estinkcije koji je delo švedskih istraživača, napravili su modele koji prikazuju kako će evropske reke i jezera izgledati za 50, 80 i 100 godina kada se posmatra izumiranje puževa, a posebno su obratili pažnju na vrste koje su već na internacionalnim listama ugroženih vrsta. Ovi modeli su koristili istorijske podatke IUCN i bajezijanske metode kako bi predvideli koliko bi se ovo stanje moglo izmeniti u budućnosti - u ovom slučaju, koliko bi ugroženih vrsta moglo postati izumrlo - o to na osnovu verovatnoće.

Rezultati su bili uznemirujući: predviđene stope izumiranja vrsta slatkovodnih puževa u Evropi iznose “između 72 (20.8 posto) i 111 (31.9 posto), a ove vrste mogle bi izumreti tokom narednih 50 do 100 godina”, piše u ovom istraživanju.

Nojbajer kaže da je siguran u to da je IUCN-ova crvena lista dobro uočila trenutne vrste puževa koje postoje, pošto su i on i mnogi drugi istraživači doprineli tim setovima podataka. Takođe, podaci drugih grupa, kao što su insekti, nisu potpune, dodao je on, što bi ovo istraživanje koristreći njihove vrste dodatno otežalo.

Poređenje pete masovne ekstinkcije sa ovom trenutnom, šestom, omogućuje nam da primetimo koliko bi dug period oporavka planete mogao biti. Milioni godina bili su potrebni nakon trenutnih posledica koje su izazvane udarom asteroida - a postoji mogućnost da će planeti trebati podjednako vremena da se oporavi od uticaja čovečanstva, rekao je Nojbajer.

Nojbajer takođe dodaje i da se nada da će ovo istraživanje inspirisati političare da donesu zakone koji će onemogućiti nastavak ljudskog uticaja na klimatske promene, kao i da će ubediti ljude da obrate pažnju na ono što im se dešava u svakodnevnom životu i da njihove odluke utiču na planetu.

“Sve što radimo ima neki uticaj na naš ekosistem”, rekao je on. “To počinje sa našim svakodnevnim odlukama: šta ćemo jesti za večeru, koliko ćemo mesa jesti, koliko ćemo poručivati onlajn, koliko ćemo leteti avionom.”