Astronomi su otkrili najveću svemirsku eksploziju do sada

Naučnici su otkrili najveću eksploziju ikada uočenu u svemiru, zaslepljujuću eksploziju koja je 10 puta sjajnija od bilo koje poznate supernove i koja je nastavila da eruptira godinama od kada je prvi put otkrivena 2020. godine, izvještava nova studija.

Događaj je verovatno izazvan potrošnjom gigantskog oblaka gasa supermasivne crne rupe udaljene oko osam milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Iako nije tako briljantna kao rekordna eksplozija gama zraka otkrivena u oktobru 2022. godine, trajala je mnogo duže od tog kratkog događaja, što je izdvaja kao daleko najsnažniju prolaznu eksploziju ikada primećenu.

Univerzum je dom svih vrsta pirotehničkih sredstava, uključujući eksplozije masivnih zvezda i ludnice crnih rupa. Supermasivne crne rupe, koje se nalaze u centru galaksija, često proizvode sjajne svetlosne emisije kada zvezde ili oblaci gasa padnu u njihov gravitacioni zahvat. Pre nego što se ovi materijali progutaju, oni se „akreiraju“ u disk oko crnih rupa koje često sijaju jače od triliona Sunca.

Sada su astronomi predvođeni Filipom Vajsmanom, naučnim saradnikom na Univerzitetu u Sautemptonu, otkrili najsjajniju eksploziju ove vrste, koju su identifikovali kao „ekstremno proširenje poznatih scenarija nakupljanja crne rupe“, navodi se u studiji, objavljenoj u četvrtak u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Kosmički fenomen, poznat kao AT2021lvk, prvi put je otkriven pre tri godine od strane astronomske laboratorije u Kaliforniji, ali je mesecima prolazio ispod radara dok Vajzman i njegove kolege nisu izračunali koliko je udaljen od Zemlje koristeći tragove utisnute u svetlo. Rezultati su otkrili da je udaljen osam milijardi svetlosnih godina, što je značilo da izvor mora biti zapanjujuće svetao da bi se mogao videti na tako velikoj udaljenosti.

„Odjednom su nam oči iskočile jer ova stvar ne može da bude supernova – deset puta je svetlije i ne možete da stvorite ovoliku energiju iz eksplodirajuće zvezde“, rekao je Vajzman za Motherboard u pozivu. "Ne liči ni na šta što smo ikada videli."

Jedinstvena priroda AT2021lvk podstakla je istraživače da potraže niz naknadnih posmatranja izvora sa sofisticiranih teleskopa, uključujući NASA-in teleskop Neil Gehrels Svift, teleskop nove tehnologije Evropske južne opservatorije u Čileu i Gran Telescopio Canarias u Španiji.

Slika koja se pojavila je ličila na događaje poremećaja plime i oseke (TDE), koji se dešavaju kada se zvezda raspara crnom rupom, osim što je bila tri puta svetlija od bilo kog poznatog TDE. Istraživači su razmatrali da li je veoma velika zvezda možda stvorila ovakav izliv, ali ovo objašnjenje nije odgovaralo podacima.

Na kraju, tim je predložio da je eksplozija izazvana sudarom ogromnog oblaka vodoničnog gasa sa supermasivnom crnom rupom koja je 100 miliona puta masivnija od Sunca. Kako se oblak nagomilavao oko crne rupe, intenzivne plimne sile su poslale udarne talase kroz gas koji ih je osvetlio i učinio vidljivim kroz milijarde svetlosnih godina.

„Možda je to samo jedan džinovski oblak gasa koji je bačen na crnu rupu, a zatim sija izuzetno jako jer se toliko materijala pored tako masivnog objekta zagreva“, rekao je Vajzman, dodajući da scenariji koji uključuju „jedan izuzetno veliki i relativno kompaktan oblak gasa mora biti retkost”.

Da bi potvrdili svoju hipotezu, istraživači planiraju da nastave da gledaju AT2021lvk i da traže slične prolazne ispade. S obzirom na to da ove eksplozije očigledno mogu da traju godinama, mogle bi da otvore novi prozor u misterioznu koevoluciju galaksija i supermasivnih crnih rupa.

„Kada [eksplozija] traje tri, četiri ili pet godina, dobijate mnogo više vremena da uradite detaljne studije“ koje će „zaista pomoći da se rasvetli šta se zapravo dešava kada su stvari veoma blizu crnim rupama“, rekao je Vajzman. "Nismo odgovorili na pitanja o tome kako se centri galaksija oblikuju njihovim crnim rupama."

Srećom, brojni teleskopi kojima danas naučnici raspolažu ubrzavaju tempo otkrivanja za ovu oblast, a očekuje se da će još moćniji uređaji postati dostupni ove decenije. Na primer, Opservatorija Vera Rubin, koja se trenutno gradi u Čileu, biće posebno vešta u uočavanju prolaznih pojava kada bude počela sa radom sledeće godine.

„Te stvari su pronađene u podacima tek u poslednje tri godine, od strane Cvikija i nekih drugih istraživanja neba“, rekao je Vajzman. „U stvari će eksplodirati još više kada se Opservatorija Vera Rubin osposobi za rad,, što znači da ćemo moći da vidimo još dalje.

„Pretraga po tim podacima u clju pronalaženae sličnih stvari biće još jedan izazov, ali nadamo se da će dati uzbudljive rezultate“, zaključio je on.