U kandžama srpskih izvršitelja

Narušavanje ličnog prostora spada u primarne strahove: senka predatora koji se nadvija nad majmunčetom poslednji je prizor koji će zverčica videti. Kroz milione generacija, ovaj strah ušao nam je u krv. Telo se buni i šalje impulse za bekstvo, ubrzava srčanu radnju, krv vraća u dubinu tela, podiže dlake i povlači testise u utrobu. Ovako se oseća svako ko na vratima svog doma zatekne nalepljeno rešenje o izvršenju, doneto u skladu sa jednim od najradikalnijih zakona o izvršenom postupku u celoj Evropi.

Papir o izvršenju je samo početak golgote koja se, osim ako nemate apsolutno nikakvu pokretnu imovinu, uvek završava stavljanjem administrativne zabrane na zaradu, i, ako se dug tako ne namiri, javnom prodajom stvari. Pokušaj da se oseti deo onoga što oseća više desetina hiljada građana Srbije suočenih sa izvršnim postupkom vodi me do jedne od beogradskih izvršiteljskih kancelarija. Sa pripremljenom "legendom" da imam u rukama Zaključak o izvršenju i da želim da izmirim dugovanja, javio sam se jednoj od kancelarija koja pokriva područje Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Govorim da imam neizmirena dugovanja za komunalije. Zakon je najstroži kada je u pitanju ova vrsta naplate, jer se u izvršnom postupku sud zaobilazi, osim ako ne dođe do žalbe, koja, doduše, ne odlaže izvršenje. Kako da regulišem dug, pitam, i može li na rate.

- Zakon nam baš i ne dozvoljava da odobravamo plaćanja na rate, ali mi to ipak radimo. Ne potpisuje se nikakav ugovor, sporazum, sve se rešava neformalno….Sve se možemo dogovoriti, mi nismo neljudi - govori, umirujućim glasom, mlada referentkinja, ulagujući mi se da joj ipak dam broj "partije".

Ovako izgleda nezvanična komunikacija sa izvršiteljima, dok je zvanična ipak malo složenija. Među izvršiteljima postoji neka vrsta "omerte". Veoma nerado govore o svojim terenskim iskustvima i sagovornike upućuju na zvanična tela čiji predstavnici govore suvim jezikom birokratije. Jedan od njih, Mihailo Dragović iz Beograda, ljubazno je odbio našu molbu da podeli iskustva iz posla.

- Postoji dogovor među nama izvršiteljima da se ovakve stvari rade preko komore - rekao nam je.

Anegdote iz posla niko ne želi da prepričava pod svojim imenom, ali, kada se uspostave neophodni mostovi poverenja, izvršitelji, koji se bave poslom za koji "dinamično" nije ulepšavanje već eufemizam, pucaju od želje da ispričaju kako izgledaju susreti sa dužnicima. Neki od njih su veoma opasni, a ima ljude koji će pretiti tuđoj deci zbog duga od pet stotina evra.

- Bio je jedan čija firma godinama nije plaćala ni dinara javnom preduzeću. Tehnički, on ni nije imao uslugu, ali nije to nigde ni prijavio. Nije uzimao pozive iz suda, pozive od izvršitelja, sud je doneo presudu u odsustvu…Pošto mu je blokiran račun firme, počeo je da zove petnaest puta dnevno, da preti i da pominje u koji vrtić ide dete izvršitelja. I to za dug od 500 evra. Platio je dug, posle godinu dana - ispričao nam je izvor blizak jednoj beogradskoj kancelariji.

On je rekao i da ima situacija u kojima je potrebno potezati ulične veze.

- Drugi opasan slučaj, koji se razvlači još, je da je neki lik, diler droge i preduzimač ostao radnicima-građevincima dužan dosta velike pare. Tužili ga, dobili presudu, stiglo na izvršenje. Pušta pse na radnike, preti popisivačma i policiji…Jednom je i napujdao psa na policajca. Imovina mu je ipak nekako popisana i prodata. Preduzimače oglušio o popis, tako što je sklonio markice i koristio imovinu, iako se to ne sme. Nešto je čak i otuđio. Mislim da je sad podneta neka krivična prijava protiv njega, a sve je obustavljeno dok se to ne završi. Lik je izlazio sa puškom na policiju, ali se smirio kada se jedan iz ekipe izvršitelja pozvao na neke jako ozbiljne ljude - rekao je.

Neke od scena iz posla izvršitelja su kao iz filmova.

- Čovek neće da plati visok dug za komunalije. Nezaposlen je, pa ne može naplata preko računa, znači - popis…Prvi put, nema nikog kući. Drugi put, otvara žena od 70 godina i kaže da joj sin nije tu i da neće da pusti nikoga u stan. Policajac podmetne nogu da vrata ne mogu da se zatvore, i tu dolazi neviđeni deo. Baba kreće da kopa oči policajcu, da ga grebe po licu i šutira u nogu. Cepa mu dugmad na košulji. Kolega, pošto oni idu u paru, zove interventnu. Sedam ljudi i komandir su babi stavljali lisice. Tokom popisa, pojavio se i dužnik, pa je i on napao policiju. Kasnije je platio sve što je dužan!

Nezavisno od tužnih i smešnih priči koje se, iz ugla izvršitelja, najčešće svode na to da čovek "neće da plati, buni se i na kraju ipak plati", ni neki izvršitelji nisu imuni na mutne radnje, a ni poverioci koji im daju poslove. Kako saznajemo, najviše mahinacija u izvršiteljskim poslovima dešava se u poslovima sa javnim preduzećima, koja naplaćuju ogroman broj pojedinačih dugova.

- Procenti koji se traže za dobijanje posla su nenormalni, i u Beogradu se kreću i do osamdeset posto formalne zarade izvršitelja. Ima izvršitelja koji izvršenja rade samo na osnovu sudskih presuda, i odbijaju javna preduzeća, jer ne žele da se bave nečasnim radnjama. Novac koji se izliva iz javnih preduzeća je ogroman. Vlast za ovo zna, ali ne preduzima ništa, jer se putem "ugrađivanja" u ove poslove namiruju i stranke i partijski kadar - govori naš izvor.

Oni koji, često s pravom, smatraju da su im izvršitelji uskratili neka osnovna prava ili jednostavno ne žele da plate ono što duguju i traže način da zaobiđu vraćanje duga, već nekoliko godina "opsedaju" fejsbuk stranicu "Recite ne privatnim izvršiteljima". Ovi drugi se na stranici neće mnogo usrećiti - osnivač ove stranice kažu da im nikako nije cilj da propagiraju nevraćanje dugova, već da se bore za pravedniji pravni okvir u kome će esnaf izvršitelja delovati.

Osnivač stranice Nataša Petrović Ilić, pozivajući se na iskustva Hrvatske, kaže da je država morala da uspostavi ravnotežu izmeću prinude i benevolencije.

- Trebalo je da se prvo donese zakon o ličom bankrotu i da se naprave imovinske karte, pa tek onda da se uvedu izvršitelji. Hrvati su čak uveli i rok apsolutnog zastarevanja od dve godine - govori Nataša Petrović Ilić, koja kaže i da su ovlašćenja izvršitelja nedopustivo visoka.

- Izvršitelj u Srbiji ima istražnu i sudsku vlast. Oni, kada su komunalije u pitanju, rade na osnovu verodostojne isprave. Mi pitamo: ako je nedavno od 50.000 računa za električnu energiju njih 45.000 bilo sa greškom, po kom osnovu je to verodostojna isprava?

Nataša Petrović Ilić kaže i da su neki izvršitelji skloni bacanju prašine u oči dužnicima, zloupotrebljavajući njihovo poverenje u zvanični izgled akata o izvršenju, u kojima neretko pišu i pravne besmislice kao što je ta da dužnik ne može da se žali nadležnom sudu na odluku o izvršenju.

- Najčešće manipulacije izvršitelja odnose na neukazivanju na pravni lek, pa čak i na laganje da je prigovor na rešenje o izvršenju nemoguć - govori Petrović Ilić.

Dakle, napravili ste dug, nemate novčane prihode koji bi omogućili namirivanje preko računa. Otvorili su vrata vašeg doma pomoću bravara i odneli vam računar i haj-faj uređaj, i nisu pomogli ni oštar pas ni pozivanje na brata u policiji. Odneli su vam stvari "na doboš". Javne prodaje često se oglašavaju na sajtu doboš.rs. Direktor portala Ivan Manevski kaže da je prodaja zaplenjenih stvari korak pre koga sledi mnogo neprijatnih međufaza:

- Prodaja, pa samim tim i oglašavanje, je poslednja iteracija u procesu i od trenutka kašnjenja u otplati do same prodaje može da prođe i više od godinu dana - govori Manevski, osnivač sajta na kome možete naći vozila, čtave restoranske kuhinje, ali i stare televizore i druge oduzete kućne predmete.

Osnivanje portala pratio je sujeverni strah, a Manevski kaže da su se stvari u međuvremenu popravile.

- Nepoverenje i zaziranje od teme javne prodaje je na početku u izvesnoj meri kočio rad portala ali se i ovde situacija popravila. Od 2010. godine kada je portal Doboš poceo sa radom napravljen je veliki iskorak u transparentnosti na polju javne prodaje - rekao je Manevski.

Da se za trenutak vratimo na paleolitsku analogiju sa početka teksta, suočavanje sa zakonima često ima visceralni, biološki kvalitet: težina nekih paragrafa oseća se u kostima i u krvi. U ovom slučaju, radi se o zakonu koji ne poznaje milost, i onaj ko uđe u kandže izvršnog postupka praktično nema čemu da se nada, jer o žalbama na postupke izvršitelja odlučuje, inokosno, njihova komora. Kancelarije izvršitelja, čiji je jedini motiv profit, i kojima je zakonom predat jedan deo sudskih ovlašćenja, od trenutka dostavljanja zaključenja o izvršenju imaju pravo da biraju šta će vam pleniti i vi praktično zavisite od njihove dobre volje. Nemojte ostati dužni u zemlji Srbiji, naročito ne komunalnim preduzećima. Nije vredno toga.