Hajde da se igramo bežanja iz sobe

Kada su mi pre par meseci preporučili da odigram Escape Room, nisam imala pojma o čemu se radi. Klimala sam glavom pokušavajući da ne ispadnem glupa u društvu, ali pošto sam stoprocentni anti-sajber-gejmer, ili kako god da se zove onaj ko nema ama baš nikakve veze sa igricama, trebalo mi je vremena da skontam da se u stvari radi o live igri koja je samo nastala po uzoru na popularnu online igricu.

Osim što se sve dešava u stvarnom vremenu i prostoru, stvarni su i ljudi, i to ne bilo koji, već oni koje vi odaberete. Dakle, batalite kliktanje mišem i uđite u real-time avanturu, u svet misterije, intriga i tajnih kodova koje sa svojim timom morate da savladate za jedan sat. Vreme mi nigde nije brže prošlo nego kada su me zaključali u nepoznatu sobu sa gomilom zamki i zagonetki.

Escape Room igre nastale su 2006. godine u Americi. Potom su osvojile Aziju, pa i Evropu. Za samo nekoliko godina, postale su globalni fenomen i glavna atrakcija mnogih svetskih metropola, uključujući i Beograd, u kojem danas postoji nekoliko firmi koje drže jednu ili više soba.

Dok jedni kupuju strane licence, drugi samostalno osmišljavaju teme i zadatke. Svaka soba je jedinstvena, ima svoju priču, tematiku, atmosferu, i naravno, različite zadatke i izazove. Zato, kada jednom rešite misteriju neke sobe, nema smisla igrati je ponovo. Baš zbog toga u ovom savremenom „esnafu" vlada zdrava konkurencija. Enigma, Laboratorija, Titova tajna, Teslin genijalni um, Boomb Room, Egipat… samo su neke od soba iz bogate ponude.

Za Escape Room vam nije potrebno da budete član Mense, ni da imate nabildovan IQ, potrebno je samo da donesete odluku da sat vremena provedete u super-adrenalinskom zezenju sa društvom; malo percepcije, kreativnosti, logike i naravno, timskog duha.

Ali, pre svega, trebalo je da oformim tim. U većini soba je pravilo da se broj igrača kreće od dvoje do šestoro. Iz mog iskustva, četvoro je optimalno. Dobro pazite koga ćete uzeti u svoje redove, jer nadrndani, klaustrofobični, prekovremeni radnici i oni sa slabom petljom nisu najbolje društvo za Escape Room, naročito ukoliko volite da pobeđujete.

Moja ekipa je igrala u svim mogućim varijantama: vikendom, radnim danom i posle posla - što baš i nije za preporuku. Ali, ako vam je šef stao na žulj, ako ste umrli od gušenja u gradskom prevozu ili se, kao ja, zaglavili na Gazeli u popodnevnom špicu, Escape će vam u potpunosti ulepšati dan.

Kada sam sastavila dream team, kao pravi Titovi pioniri, doduše oni poslednje generacije, upustili smo se u rešavanje ljubavnih jada Tita i Jovanke. Toliko smo se navukli na koncept Escape Rooma, da smo jedva čekali novu avanturu. Posle par nedelja, u istom sastavu, otišli smo da se oprobamo i kao bomb squad sa ciljem da deaktiviramo (ne pravu) eksplozivnu napravu, a u poslednjoj sobi koju smo igrali, uspešno smo spasili saveznike od pošasti fašističke čizme u Drugom svetskom ratu.

Rešavali smo šatro jednostavne logičke zadatke, malo se bavili geografijom, matematikom, pedalali rukama i nogama, dešifrovali, računali… Ma, svačega je bilo.

A ono što vas možda brine, zaboravite: postoji čak i dugme za paniku. Čak i bez njih nema mesta frci, jer vas zaposleni u sobama sve vreme prate preko kamera dok rešavate zadatke. Kada zapnete na nekoj prepreci nude vam pomoć, koju možete prihvatiti ili ne, na vama je. Ako vas ipak uhvati napad panike, što je malo verovatno jer se sve dešava u sobama koje su uglavnom u sklopu stana ili podruma, dovoljno je da preko voki-tokija koji služe za komunikaciju sa zaposlenima, kažete da hoćete napolje. Ali, mislim da vam adrenalin neće dozvoliti da razmišljate ni o čemu drugom osim o rešavanju misterije i obavljanju zadatka pre isteka vremena.

Savetujem da ne slušate dogodovštine ljudi koji su već igrali neku sobu u kojoj još niste bili jer će vam to upropastiti doživljaj, baš zbog toga sobe i igre ne opisujem detaljnije, da ne budem spoiler.

Crnjak koji realno može da vam se desi je da u neku od soba dođete nakon što je neka kompanija organizovala taj tako moderni team building . Početak vašeg termina će u tom slučaju garantovano kasniti, ali to nije ono najgore. Čak ni 21. vek ne garantuje da u zemlji koja nema problem sa nestašicom vode, nema onih koji nisu čuli za sapun i dezodorans. Mislim da sam upravo posle jednog ovakvog slučaja hard core smrada shvatila šta znači kad „štipa za oči". Zato pažljivo birajte termine.

Ako rešite zadatak pre isteka vremena (a mi jesmo, svaki put) zaposleni će vas slikati za svoj FB profil zajedno sa tabletom na kom piše koliko vam je fore ostalo, a zamoliće vas i da ih ocenite na tripadvisoru. I da, još jedna važna stvar - kada vas fotkaju, obavezno tražite da pogledate sliku, da ne biste retroaktivno shvatili da imate jedno oko manje ili jednu glavu viška.

I na kraju, preporučujem da uspešno obavljen zadatak zalijete pivom. To će vam dati još vremena za druženje, sumiranje utisaka i planiranje sledećeg igranja u nekoj novoj sobi, ako se navučete.

Ponudu možete naći na netu, a neposredno pred početak igre, od zaposlenih ćete dobiti sve neophodne instrukcije za igru. Osim u Beogradu, možete se igrati i u Novom Sadu, a ako vas put nanese u Zagreb, Budimpeštu ili neku drugu EU destinaciju, obavezno overite i njihove sobe. Važno je da znate da uglavnom svi tragovi mogu da budu i na engleskom, pa sledeći put kada vam strendžeri dođu u goste, pored Kališa, splavova, ćevapa i Skadarlije, možete uvrstiti i jedan novitet.

Ne računajući seks, neku mnogo dobru klopu ili rekreaciju, teško da možete bolje utrošiti sat vremena nego igrajući Escape Room sa prijateljima. Dobro, i bar još sat za pivo after the game.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu