Veze za jednu noć

U prethodnom životu sam bio Žak Kusto, putovao sam svetom u potrazi za avanturama. Pre samo par godina, provodio sam barem 28 dana mesečno u inostranstvu, na skejterskim turnirima. Toliko sam retko bio kod kuće, da sam odlučio da više ne iznajmljujem stan, već sam radije provodio noći kod neznanaca, ili ispod stola u redakciji legendarnog, sada nepostojećeg skejterskog časopisa Veliki brat. U nekom trenutku sam upoznao ženu, vratio se u Nju Džersi, dobio dva sina, skrasio se, i počeo da živim mirno i domaćinski u predgrađu.

Ali ipak, ne prođe ni dan da ne žudim za svežim vazduhom nekog čudnog, novog mesta, želeći da se nađem u neobjašnjivim okolnostima na stranom tlu, i da jedva izvučem živu glavu. Da bih začinio stvari, učestvovao sam u tri saobraćajna udesa u protekle dve godine, i u nekoliko navrata sam jednostavno seo u auto i vozio se satima bez nekog određenog cilja. Dajem sve od sebe da nekoliko puta godišnje povedem porodicu na putovanja, ali te avanture su drugačije. Adrenalinski šok je uglavnom koncentrisan oko toga da li će deca nešto razbiti i da li ćemo stati dovoljno brzo pre nego što se jedno od njih ne ukaki u gaće.

Citiraću besmrtnog Klarka V. Grizvolda: „Želim da slikam, želim da izvajam nešto ogromno… Želim da, bože, imam kreativni poriv". Poriv koji samo putovanje može da zadovolji. Srećom, ja radim za Vans, najbolju firmu za skejterske patike na svetu, i ljudi iz firme su bili dovoljno ljubazni da me pošalju na tronedeljni odmor u Evropu. Pišem ovo veče uoči polaska, ali koliko god da sam uzbuđen zbog putovanja preko okeana, počinje da me drma stres.

Nikada nisam bio toliko odsutan od kuće otkako imam sinove. Propustiću prvi dan škole prvenca, kao i njegov četvrti rođendan. Ono što je još gore i od čega mi je muka je to što 21 dan neću imati seks. Nisam napravio toliku pauzu otkako sam prvi put otkrio paperjastu žensku lepotu. Ne znam da li ću biti u stanju da se nosim sa tim. Zbog toga sam seo da porazgovaram sa ženom o mogućim opcijama. Rekao sam joj da tura uključuje i jednodnevni boravak u Amsterdamu, i da mi je potrebno da zaokružim priču. Razumela me je, dala je pristanak, ali se i zabrinula za moju bezbednost.

Priča je sledeća; pre 11 godina, u ranoj fazi našeg udvaranja, obreo sam se u četvrti crvenih fenjera u Amsterdamu. Ne želeći da prevarim novu damu, odlučio sam da kupim vreću falusoidnog povrća koje će poslužiti kao seksi igračke za prostitutku dok ja masturbiram. Neće biti dodira, a rado ću platiti punu cenu. Ispostavilo se da te devojke ne mare mnogo za povrće. Sve devojke su se rugale mom predlogu, a jedna radnica u industriji seksa se toliko naljutila, da je pozvala ogromne izbacivače Marokance koji su me zamalo prebili.

Ali ovog puta sam stariji, mudriji i više se ne drogiram. Verujem da mogu da napravim povoljniji dogovor. Usled ove ekonomske krize, verujem da ću naći neku koja je zainteresovana i konačno zaokružiti tu priču. S druge strane, moja žena misli da sam ostao budalast i nespretan kada su ribe u pitanju. Takođe se plaši da Marokanci ovoga puta neće biti toliko nežni.

„Zašto ne odeš na jednu od onih seks predstava i izdrkaš ga u prostoriji punoj ljudi?", pitala me je. „Mislim da ćeš biti bezbedniji, imaćeš veće šanse da se vratiš kući u jednom komadu."

Podsetio sam je da nema uzbuđenja kada si ziheraš. Ona je počela da plače. Bilo je kao da zna da me poslednji put vidi živog.