Svako ko je bio do Berghaina će vam reći: nije uspeo da uđe. Klub je najčuveniji po svojoj politici ulaska, funkcioniše po nekoj vrsti članstva za određenu elitu koja nije precizno određena. Glavni izbacivač kluba Sven Markvart ne krije da su preporuke za upad neodređene, govoreći da bi svi, od ulickanog advokata do „maskiranih likova" mogli da odgovaraju, ali istovremeno, oni koji na prvi pogled deluju da će se probiti, prave tehno glave, mogu biti vraćene naizgled, bez razloga. Neodređeni tip osobe, koji će jedino znati da li je dovoljno dobar tek kad bude ispred, biće procenjivan na vratima kroz nekoliko jednostavnih pitanja, i onda će ga pustiti ili – vrlo verovatnije – reći mu da se okrene i krene nazad kući.
Uzimajući u obzir koliko je teško izboriti se sa preprekama, malo prakse u pokušaju da se uđe, ne bi škodilo. Što je verovatno razlog zašto je novi vebsajt "Berghain Trainer" dobrodošao za vežbanje svima koji se nadaju da će i u pravom životu uspeti u tome. Ovaj sajt koristi vašu kameru i mikrofon da analizira vaš govor tela i glas, pre nego što dođete do obezbeđenja na ulazu koji će vam postaviti tri pitanja. Ispitivanje, koje može biti o svemu, od vaših godina do toga koji didžej pušta, služi za procenu da li ćete vas pustiti ili ne.Možete da probate i sami, ako kliknete iznad. Pitali smo sve iz redakcije da isprobaju, i dalje pokušavaju i opet i opet ne uspevaju, zarobljeni u beskonačnom krugu. Evo njihovih pokušaja…Džoš Bejns, urednik THUMP UK
Bio sam pre u Berghainu. Samo jednom, doduše, i to je bilo čak uz akreditaciju, prošetao sam pored Svena i momaka, pravo u dvorište da stuštim čaše proseka sa drugim razvaljenim novinarima i sa Bernardom Sumnerom iz New Ordera, koji je izgledao vrlo umorno. Noć je bila zabavna, ali to nije bilo baš autentično iskustvo iz mojih najluđih snova.Što je verovatno bio razlog tome što sam se uspaničio i unervozio kada je došlo do toga da priđem digitalnom izbacivaču koji me je smrknuto gledao kroz moj brauzer. Obično kad me pitaju za godine, siguran sam da izgovorim „26" u drugoj polovini sekunde dok se još izgovara pitanje. Ovog puta, iz razloga koji su poznati onom ko me analizira, tu sam zabagovao. Sekunde su prolazile. Ogromna tišina je visila u vazduhu. „Dva… dvadeset… šest?" Bez reakcije od izbacivača. Onda me je pitao ko sam da me vidi. Opet, panika me je blokirala. „Ben… Klok" ciknuo sam. I dalje bez reakcije. Poslednji metak koji je ispalio tokom pauerpoint ispitivanja me je zakucao, „Odakle si?" „Izzz… Londona."
Reklame
Nisam uspeo da upadnem.Moj avatar je pokunjeno krenuo nazad blatnjavom stazom iza kluba.Nisam uspeo.PRESUDA: NE VEČERASEma Garland, pomoćnica urednika NoiseyMislim da me je odbio zato što sam rekla da sam trezna. Mora da je to. Tačno kad sam rekla, a trebalo je da me pusti zato što sam kul.NE VEČERASRajan Bazil, zamenik urednika Noisey
Nikad nisam bio u Berghainu, tako da je prilaženje hramu tehna bilo obeshrabrujuće. Ne bi bilo sramne šetnje jutro posle u ovoj verziji berlinskog noćnog kluba iza slabog odsjaja ekrana mog laptopa, ipak ako moj zaokružen oblik lica i monotna boja mog glasa ne može da umiri čak i fejk obezbeđenje, koje šanse onda imam u realnom životu? Dok sam se teturao kroz zabrinjavajuće pustu noć ka svetilištu bahanalske muzike za igranje, imala sam taj strah koji sam proživljavala u donjim delovima nogu. Da li ću ući i provesti popodne igrajući uz tuc-tuc sa momcima koji se zove Sven? Ili treba da prihvatim da sam seronja? Ispostavilo se da je u pitanju ovo poslednje. Bio sam odbijen, okrenuo sam se, ostavljen tako odbačen. Pretpostavljam da to što se krijem iza ekrana kompjutera ne može da promeni to kakav sam iznutre, ha?PRESUDA: NE VEČERASDžo Zadeh, urednik NoiseyRekao sam mu da sam iz Irana da malo začinim stvari, i na keca sam odbijen. Mislim da je rasista.NE VEČERASMajkl Stivenson, urednik društvenih mreža
Kao neko ko se nije mnogo naspavao za ono što je bio prilično težak Benk Holidej vikend, ovo je bilo mnogo manje stresno nego što sam spremamo za lažno nedeljno jutro ponedeljkom. Nikad nisam bio Berghainu, ali sam kapirao da je ulaženje unutra kao prvi sastanak: kažeš im ono što žele da čuju i pustiš ih da zažale zbog toge što su ti poverovali kasnije.
Reklame
Nakon što su me pitali da li sam prvi put tu, moja prirodna reakcija je bila da kažem ne – nisam hteo da izgledam kao novajlija luzer pred svim mojim novim potencijalnim nemačkim ortacima. Kad su me pitali da li znam ko pušta, opet mi je mozak otišao u refleksno stanje i lupio sam prvo ime koje mi je palo na pamet kad je u pitanju Berghain – Ben Klok. Bez obzira na činjenicu da nikad nisam bio u Berghainu ili video Ben Kloka. Treće, pitao me je odakle sam; bez okolišanja. Svi vole London, zar ne?Greška. Ispraćen sam nazad do reda sa osećajem poniženja i odzvanjajućim zvukom Bena Kloka (možda) koji je izbijao kroz zidove kluba. Šta je tu je, bar sam ostavio pola flaše piva da popijem u povratku.PRESUDA: NE VEČERASAngus Harison, stalno zaposleni autor
Sada je ovo super zato što sam uspeo da uđem u Berghain ranije u stvarnom životu. Da, možda je to bilo pre četiri godine, i da, možda je to bilo zato što je lik sa kojim sam bio Nemac, i možda je to zato što je lik sa kojim sam bio rekao da sam ja Džejms Blejk, ali poenta je u tome da sam ušao. Zato mi je ćinjenica da me ovaj kreten nije pustio unutra govorila u prilog tome da sam pouzdano mogao da izjavim da je cela vežba gubljenje vremena. Znam da sam matrijal za Berghain. Zar ne? To gomilo piksela? Ko su ti uopšte? To nisi Sven. Ti nisi omiljeli izbacivač iz Berghaina. Ko su ti uopšte? Ovo je sranje.Vratiću se opet da probam.PRESUDA: NE VEČERASPratite Angusa na TviteruPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
