Climate change will unleash havoc on the world of drugs.
Klimatske promene će napraviti haos u svetu droge, ilustrovao Hanter Frenč

Koje će droge preživeti klimatske promene? Istražujemo.

Klimatske promene će opustošiti svet droge.

Možda ćete ipak morati da dočekate kraj sveta strejt.

Zato što će klimatske promene napraviti haos u svetu droge. I sve su šanse da će zadati teži udarac najmejnstrim stimulansima – stvarima iz prodavnice kao što su kafa, pivo i vino – nego hardkor nedozvoljenim narkoticima poput heroina, kokaina i meta.

Izgleda da su neke od onih jačih, psihoaktivnih supstanci koje izazivaju zavisnost relativno bolje pripremljene da prežive nadolazeću klimatsku krizu od ranjivih biljaka odgovornih za proizvodnju tradicionalno legalnih, rekreativnih droga, može se zaključiti na osnovu pregleda novijih naučnih studija i intervjua sa stručnjacima za klimu i poljoprivredu s kojima je razgovarao Vice News.

Reklame

Heroin se, na primer, već bustovao klimatskim promenama. Jedna studija pokazuje da su sve viši nivoi ugljen dioksida u atmosferi udvostručili snagu maka, biljke koja se koristi za pravljenje ove droge. Nasuprot tome, vino je u ozbiljnoj opasnosti, jer promenljive vremenske prilike i besni šumski požari ugrožavaju slavne vinograde širom sveta.

Sve droge na biljnoj bazi, bez obzira da li se radi o narkoticima ili lekovima, će se promeniti. Luis Ziska, vodeći autor studije o maku i sada vanredni profesor nauka o zdravlju životne sredine u Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, rekao je za VICE News. „U stvari, svet se menja brže od naše sposobnosti da opišemo promene.“

Iako nam ostaju velika pitanja o tome kako će klimatske promene uticati na poljoprivredu, stručnjaci upozoravaju da treba izvršiti još mnogo istraživanja, a dugoročne posledice po poljoprivredu tek počinju da se naziru.

Ukratko: svet droge se suočava sa velikim potresom.

Da bismo ovo jasnije prikazali, stavili smo rezultate u ovo previše pojednostavljeno, ali praktično grafikonče

Which drugs are safe from climate change?

Koje droge su bezbedne od klimatskih promena? (Ilustrovao Hanter Frenč)

Ako želite detaljniju sliku, nastavite sa čitanjem.

PIVO: DVOSTRUKO SKUPLJE

Spremite se da platite više za pivo.

Pivo će zbog klimatskih promena možda postati dvostruko skuplje, na osnovu studije iz 2018. godine. U Irskoj, jednoj od najpivopijskih zemalja sveta, cena bi mogla da se utrostruči.

Reklame

U klimatskim scenarijima povišenog zagrevanja, nalazimo da se stogodišnje suše i toplotni događaji dešavaju na svake tri godine, smanjujući za to vreme prinos ječma za 17% u proseku, i povećavajući cenu gajbe piva u SAD-u za 1-8 dolara. Još jedan način na koji će klimatske promene da budu grozne.

To je zato što bi ključni sastojak, ječam u sladu, mogao podosta da poskupi sa rastom prosečnih temperatura na globalnom nivou, i kako postane sve teže gajiti ječam.

Cena gajbe piva u Sjedinjenim Američkim Državama mogla bi da poraste čak 8 dolara u proseku, pokazala je studija.

Skupo pivo je samo „još jedan način na koji će klimatske promene biti grozne“, tvitovao je Steven J. Davis, jedan od autora studije.

VINO: UZ DAŠAK PEPELJARE

Vino je definitivno u nevolji.

Makar dobro vino. Oni koji uživaju u finim razlikama između pino noara i kaberne sovinjona, ili Bordoa i Chateauneuf-du-pape-a, ima da mrze budućnost.

Svet će možda i dalje moći da proizvede istu količinu vina kao i ranije. Ali kvalitet, ukus i raznovrsnost vina će se promeniti, kaže Bendžamin Kuk, NASA klimatolog koji je proučavao uticaj klimatskih promena na vinorodne regione.

„Možete uzgajati vinsko grožđe I praviti vino od njega skoro bilo gde. Zato možete da odete kod Trader Joe-a i da kupite sirće od 4 dolara“, rekao je Kuk za VICE News. „Vina visoke vrednosti sa karakteristikama koje ih čine poznatim i skupim će pretrpeti potencijalno težak udarac.”

Reklame

Te nijanse zavise od regionalne mešavine vremenskih prilika, padavina, temperature i vlažnosti - a sve su to faktori kojima će zavladati haos. Toplije vinorodne regije, poput Australije i Kalifornije, biće posebno teško pogođene, rekao je Kuk.

Nedavni nalet šumskih požara povezanih sa klimatskim promenama je posebno ugrozio kalifornijske vinograde. Grožđe koje izbegne plamen može da upije hemikalije iz dima koje uništavaju ukus, ostavljajući strašni „trag dima“. Neki vinari se žale da izlaganje dimu daje njihovom vinu „pepeljastu aromu“, tvrdi The Washington Post.

Drugi posežu za rešenjima. Kvav Ejmos, vlasnik njujorške vinarije Gotam, meša tradicionalno evropsko grožđe sa čvršćim američkim sortama kako bi stvorio hibride sa većom otpornošću na toplotu, gljivice i rano sazrevanje.

„Koncept hibrida nije ništa novo u uzgoju grožđa“, rekao je Ejmos za VICE News. „ Cabernet sauvignon je hibridno vino. Samo što sada morate da razmišljate o superiornim hibridima koji će nam biti potrebni s obzirom na trenutna dešavanja.”

KAFA: MRAČNA VREMENA

Kafa je u opasnosti.

Prema jednoj proceni, otprilike polovina sve zemlje koja se sada koristi za uzgoj dve glavne vrste kafe, arabike i robuste, možda više neće biti upotrebljiva do 2050. godine. Arabika i robusta čine 99 odsto komercijalne ponude na globalnom nivou i imaju ograničenu mogućnost preseljenja u različite klimatske uslove.

Reklame

Druga studija je pokazala da je šest od deset poznatih vrsta kafe sada pod pretnjom izumiranja. Stručnjaci veruju da više temperature podstiču rast gljivica na zrnima kafe. Promene u obrascima padavina takođe mogu dodatno stresirati biljke.

Uzgajanje dobre kafe će verovatno postati sve teže. Što bi moglo postati globalno ekonomsko pitanje, s obzirom na to da industrija zapošljava preko 125 miliona ljudi, uključujući poljoprivrednike, distributere i ljude koji je kuvaju. Kafa bi takođe, kao i pivo, mogla da poskupi.

Nova studija, o 124 vrste divlje kafe poznate nauci, pokazala je da 75 vrsta, ili 60%, preti istrebljenje zbog seče šuma, klimatskih promena, širenja bolesti i štetočina. Divlji srodnik Arabike, kafe kojom se najviše trguje na svetu, je u najvećoj nevolji

„Potrošači iz SAD-a bi trebalo da očekuju mnogo skuplju i lošiju kafu zbog porasta temperatura, ekstremnih padavina i veće učestalosti jakih suša“, rekao je nedavno Titus O. Avokus, predsedavajući odeljenjem za poljoprivredu, hranu i ekonomiju resursa na Univerzitetu u Mičigenu, za LA Times.

Reklame

KOKAIN: U REDU JE, HVALA

Koka, biljka odgovorna za kokain, je čuvena po tome što je otporna kao korov. A to verovatno znači da će preživeti prilično uspešno u poređenju sa ranjivijim biljkama.

Čarls Heling, naučnik koji je proučavao usev kao hemičar zemljišta u američkom Ministarstvu poljoprivrede, rekao je da misli da više temperature neće naneti štetu i da mogu samo da podstaknu biljku da raste na još većim visinama.

„Koka je nekako jedinstvena, jer ima sloj veoma teške voštane kutikule na listovima“, rekao je Heling za Scientific American. "Tako da se obično na taj način štiti od gubitka vode. Koka je prilično otporan grm. Zapravo mnogo otporniji od useva tipične biljke."

Još jedan faktor u korist koke može biti njena genetska raznolikost. Biljke koje se ekstenzivno uzgajaju u mejnstrim poljoprivredi imaju običaj da postanu genetski homogenije, rekao je Žiska. Dok biljke koje su uspevale u divljini — da ne spominjemo, preživele trajne pokušaje iskorenjivanja — mogu pokazati veću genetsku varijabilnost koja im pomaže da fleksibilnije reaguju na promenljivo okruženje.

Još uvek nije jasno da li bi koka imala koristi od takve prednosti.

HEROIN: KAKO VAM DRAGO

Biljke maka, kao što je gore navedeno, već su postale dvostruko intenzivnije u prirodnom morfijumu nego što su bile sredinom prošlog veka, zahvaljujući rastućem nivou ugljen-dioksida, ili C02, u atmosferi, gasa koji je uglavnom odgovoran za klimatske promene, prema jednoj studiji.

Reklame

Dotičnu studiju su sproveli 2008. godine, a nivo C02 u atmosferi je od tada samo nastavio da raste. Pumpanje još veće količine ovog gasa u vazduh može utrostručiti nivoe morfijuma do 2050. godine i povećati intenzitet za faktor od 4,5 do 2090. godine, prema istoj studiji.

Ziska je rekao da razlog još nije sasvim siguran. Ali rekao je da jedna teorija sugeriše da će, kada određeni resurs postane rasprostranjeniji u okruženju, biljke težiti da proizvode više sekundarnih jedinjenja koja su bogata tim resursom, i da ova dinamika objašnjava zašto porast atmosferskog CO2 podstiče biljke maka da proizvode više morfijuma.

Mak takođe ima još jednu prednost koja ga čini pogodnim za suvlju klimu: posebno je otporan na sušu.

Otpornost maka omogućila je uzgajivačima u Avganistanu, narko-državi koja obezbeđuje 90% svetskog opijuma, da ostvari rekordne žetve u poslednjih deset godina.

Reklame

KANABIS: KOMPLIKOVANO JE

Trava će verovatno biti okej — uglavnom.

Biljka je verovatno dobro prilagođena preživljavanju u umereno toplijoj i suvljoj klimi, kaže Olufemi Ajaji, autor studije koja je nedavno izašla o relativnim opasnostima koje insekti kao štetočine predstavljaju za kanabis u kontekstu klimatskih promena.

Ali, upozorio je, samo u nekim granicama. Ekstremnije temperature i suše će zaustaviti rast biljaka ili ih ubiti, rekao je.

Još jedna studija iz 2011. godine o uticaju viših koncentracija ugljen-dioksida otkrila je da bi biljka mogla „da preživi pod očekivanim okrutnim efektima staklene bašte, uključujući povišenu koncentraciju CO2 i uslove suše“.

Međutim, kanabis je na inače neugodan način povezan sa degradacijom životne sredine (kao i mnoge droge: možete pogledati naše prethodno izveštavanje ovde).

Operacije uzgoja u zatvorenom prostoru brzo su se proširile zajedno sa sve većom legalizacijom i zahtevaju mnogo električne energije.

Jedna procena kaže da uzgoj 28 grama kanabisa u zatvorenom prostoru može emitovati toliko gasova koji doprinose efektu staklene bašte koliko i ceo rezervoar benzina velikog automobila — ili 26 do 60 litara.

Reklame

Većina američkog kanabisa se uzgaja u zatvorenom prostoru. Kako se industrija širi, očekuje se da će i potrošnja energije rasti. Emisije sa farmi kanabisa u Koloradu već premašuju državnu industriju kopanja uglja.

Drugim rečima, odnos trave sa globalnim zagrevanjem je složen. Čak i ako je kanabis dobro pozicioniran da izdrži umereno topliju klimu, mora se uzeti u obzir potrošnja energije i preveliki ugljenični otisak proizvodnje same droke, ako se svet ikada ozbiljno pozabavi smanjenjem emisija.

SINTETIČKE DROGE: DOBRO

Svet sintetičkih droga proizvedenih u laboratorijama verovatno neće pretrpeti nikakvu štetu zbog klimatskih promena, kažu stručnjaci, uključujući Ziska. To je zato što se, jelte, prave u laboratoriji, a ne uzgajaju se na polju.

Ova raznovrsna galaksija stimulansa — koja uključuje MDMA, spid, met, LSD, sintetičke kanabinoide, mefedron, fentanil, karfentanil i mnoge druge — ostaće relativno nepromenjena jer veći deo toga daleko manje zavisi od rasta specifičnih poljoprivrednih useva.

Posebno su sintetički opioidi odgovorni za talas nedavnih smrti od predoziranja. Američki centri za kontrolu bolesti procenjuju da je 36.000 ljudi umrlo od predoziranja sintetičkim opioidima u SAD-u 2019. godine, uključujući i fentanil, lek 80 do 100 puta jači od morfijuma.

Dakle, dok razmišljate o smaku sveta, samo zapamtite da će kafe i piva možda biti sve manje, i da će postati sve skuplji u roku od nekoliko decenija – ali da svetska ponuda ubistvenog fentanila može ostati podjednako zdrava kao i uvek.