Šta se, zapravo, dešava u Makedoniji

Zato što je od parlamentarnih izbora prošlo više od četiri meseca, a svaki pokušaj da se oforme institucije na osnovu rezultata glasanja biva osporavan na sve moguće - zakonite i nezakonite - načine koji su kulminirali krvavim incidentima u parlamentu Makedonije.

Zato što jedina bivša jugoslovenska republika koja je relativno bezbolno izašla iz zajedničke države godinama pati od onih bolesti obojenih nacionalističkim virusom, a lekovi koji su joj na raspolaganju sve manje mogu da zaustave temperaturu, a kamoli spreče širenje zaraze.

Zato što je sedmomesečni oružani sukob između makedonskih Albanaca, koji čine četvrtinu od 2.2 miliona stanovnika ove zemlje, i makedonskih vlasti brzinski rešen Ohridskim sporazumom u avgustu 2001. godine, a 16 godina kasnije, i dalje predstavlja glavni kamen spoticanja za svaki korak napred.

Zato što politika "štapa i šargarepe", tako popularna mera međunarodne zajednice u rešavanju balkanskih problema, u Makedoniji, bez obzira na veliku konkurenciju, pokazuje najgore lice i postaje jedan od najvažnijih uzroka užasavajućeg porasta nacionalizama, tvrdokornog populizma i nikad iskorenjenog metoda izmišljanja unutrašnjih neprijatelja, izdajnika i stranih plaćenika.

I zato scene viđene u makedonskom parlamentu, tik po izglasavanju novog predsednika skupštine - Albanca koga je predložila opoziciona koalicija koju čine predstavnici makedonskih i albanskih partija - nisu iznenađenje, nažalost.

Maskirani fantomkama, mašući makedonskim zastavama i pevajući himnu, oko stotinu demonstranata koji već nedeljama protestuju protiv "albanizacije Makedonije" uz skoro pa neskrivenu podršku partije VMRO-DPMNE, bez mnogo problema uletelo je u zgradu parlamenta, tvrdeći da izbor Talata Džaferija za predsednika parlamenta "nije legalan", pošto je bivši predsedavajući okončao zasedanje.

Decembarski izbori doneli su tesnu pobedu VMRO-DPMNE partiji odlazećeg premijera Nikole Gruevskog koji nije uspeo da dogovori koaliciju sa albanskim partijama. No, to je pošlo za rukom opozicionom SDSM-u Zorana Zaeva, koji je posle nedelja pregovora, oformio koaliciju i time dobio većinu u parlamentu.

VMRO, demonstranti, ali i predsednik države Đorđe Ivanov, smatraju da je ova koalicija pretnja nacionalnom jedinstvu Makedonije. Ivanov, izabran za predsednika države kao kandidat VMRO-a, odbio je u martu, da Zaevu preda mandat za formiranje vlade bez obzira na većinu u parlamentu. Ivanov je tada rekao da bi time bio ugrožen suverenitet zemlje.

Iza ovih reči krije se pravi uzrok - Deklaracija partija Albanaca o proširivanju prava pripadnika ove nacionalnosti, definisana skoro pa zaboravljenim Ohridskim sporazumom, uz kontroverzni dodatak da albanski postane zvanični jezik u celoj zemlji, a ne samo u oblastima gde Albanci čine većinu stanovništva. Sve je još zabibereno činjenicom da je Deklaracija potpisana u Tirani, što je protivnicima glavni argument da se radi o mešanju druge države, Albanije, u unutrašnje stvari Makedonije.

Među teško povređenima u nemirima u parlamentu je albanski poslanik Zijadin Sela, dok je 
Zaev snimljen je razbijenog nosa kako napušta skupštinsku zgradu.

Igranje na etničku kartu nije strano nikome na Balkanu, ali u zemlji u kojoj prosečna plata jedva dostiže 350 evra, a oko 100 hiljada stanovnika iskoristilo mogućnost da uzme pasoš susedne Bugarske, ovakvi potezi nose i veliku dozu licemerja.

Jer, politička kriza u Makedoniji pre dve godine nije izbila zbog "eksplozivnog albanskog pitanja", već zbog velikog skandala oko prisluškivanja, korupcije i kriminala. Dok opozicija optužuje Gruevskog i VMRO da strahuju od gubitka vlasti jer će se daljom istragom "utvrditi njihova umešanost" u desetine sumnjivih slučajeva, bivši premijer tvrdi da je sve "politički motivisano" sa ciljem rasturanja zemlje.

______________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Skoplje iz serijala Podeljeni gradovi

______________________________________________________________________________________________________

Ukoliko vam rečnik, optužbe i događaji u Makedoniji deluju poznato i već viđeno, ne treba se previše čuditi: "već viđeno" je na Balkanu ukorenjena strategija. A ova zemlja, opterećena siromaštvom, manjkom posla, skoro četvrt veka dugim sporom sa susednom Grčkom oko imena sopstvene države, nema još puno toga na raspolaganju da zakorači u stabilni mir. FOTO: Beta /AP Photo/Boris Grdanoski

Još na VICE.com

"House of Cards" na makedonski način

Tragom studentskih protesta: Makedonija, kuća izlazeće nade

Migranti zarobljeni na graničnom prelazu Idomeni