Nisam nikada spavala sa šefom

Ne znam ko danas oko mene nije pročitao ovaj tekst, ali se kladim da je u svim kružocima koji jesu odmah započela priča o tome ko se, a ko se nije kresnuo sa šefom.

Iskrenost na stranu, ispala je na kraju manje važna, jer ako je suditi po priči koja se razvila u našoj maloj redakciji, zanimljivije je bilo saznati zašto se to nije desilo. Mislim, isključujem iz ove priče kres sa šefom sa proračunatim motivima, tipa napretka na poslu, bolje plate i to. Tu nema šta da se priča, radi se o planiranoj akciji, možda čak i danas modernom biznis projektu, te se može analizirati samo cost & benefit .

Pošto sam prekopala po mozgu raznorazne šefove koje sam preživela – zanimljivo, sad sam tek ukapirala da mi žena nije nikad bila šefica – shvatila sam da u mom slučaju, konkurencija i nije bila neka. Trojica šefova su automatski diskvalifikovana jer su bili dobrano stariji od mene – nije ovo ejdžizam, nego bi stvarno bilo previše, skoro pa poslovno incestuozno. Jedan je bio toliko dosadan da nije postojala ni trunka šanse da bih se zbog bilo čega zainteresovala, bivši alkos koji i posle deset godina treznog stanja i dalje izgleda i miriše kao da je izašao iz neke truleks kafane.

Ali dvojica, sad kad razmislim, možda je trebalo da pokleknem. Jedan je bio prilika, u svakom smislu, super je izgledao, nešto malo stariji od mene, ali već prekaljen u poslu i neviđeno duhovit. I bilo je prilika, nije da nije, jednom smo posle nekog dugog i dosadnog posla, otišli u biskiš da gledamo neki film, ne sećam se koji, i bili jedini u sali. On je raskinuo sa dugogodišnjom ribom godinu dana ranije, ja sam isto bila u solo fazi, izlazili smo zajedno par puta, ali kad god bi zadelovalo da bi moglo nešto da se desi, ne bi došlo do toga.

Posle jedne žurke na poslu, svi su mislili da smo se smuvali jer smo oboje, dobrano pod gasom, nešto preplitali po sali i možda se čak i balavo ljubili par puta, ali se stvarno ništa posle toga nije desilo, osim što sam na posao otišla sa najgorim mamurlukom u životu.

Tada sam bila u fazonu da čak i beznačajna za budućnost kres šema sa šefom nekako ne bi bila kul, bilo bi ga previše u 24 sata. Ono, posvađamo se na krv i nož kao par, a onda ujutru moramo zajedno da sedimo na nekom sastanku i da se pretvaramo da smo hladni profiji kojima je samo cilj pred očima. Pa, nema šanse da bih to izvela. A ionako jedva čekam da pobegnem od priča vezanih za posao i tih jadnih par sati - jer Marksovih osam sati odmora niko ne poštuje - provedem uz nekog ili nešto što je zilion puta zanimljivije.

Ili ono, provale na poslu da smo u šemi i krenu otrcavanja da sam tu gde jesam jer sam mu sinoć dobro popušila. Mislim, boli me dupe za ogovaranje, ali mi je uvek bilo draže da me otrcavaju zbog mene, a ne zbog onog što sam, šatro, nekom uradila.

Ovaj drugi, za njega mi je više žao što nismo, makar na kratko, nešto probali. Isto je bio vrlo kul lik, našli smo se i u stvarima koje nisu imale veze sa šljakom, a u samom poslu bili kao oni odvratni parovi koji jedno drugom završavaju rečenice. I znala sam da se ložuckao na mene koliko i ja na njega, ali ništa.

Tu sad ne znam tačno da objasnim zašto nije bilo ničeg, ali sam tada bila opsednuta idejom da moram da se odlučim hoću li i dalje ostajati na tom poslu koji je bio zadovoljavajući, samo već pomalo dosadnjikav i predvidljiv, kao one tete na šalterima koje zatvorenih očiju ukucavaju brojke sa računa za telefon i lupaju pečate na priznanice.

E sad, sve je to bilo pre par godina, kada je bilo lakše naći drugu šljaku i čak preživeti mesec ili dva bez posla dok se ne nađe nešto gotivnije. I to mi nije nikakav argument, jer bi bilo još lakše i bez ikakvih prepreka biti u šemi sa njim kad mi ne bi bio šef.

Svejedno, prosuto mleko, kako već ide poslovica. Samo mi je ostalo da se pitam jesam li konzerva što se nisam upustila u seks sa šefovima ili mi samo nisu bili dovoljno seksi da bih to uradila. Jer znam da postoji jedan šef kome ne bih mogla da odolim, ali on živi u drugom svetu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu