Bol i patnja koju proživljavam jer me Drejk prati na Instagramu

Ja sam bio baš kao ti. Slikao sam se telefonom i delio slike sa ljudima koji me prate. Delio, nekad. Onda, pre dve nedelje, dobio sam notifikaciju koja je promenila moje bivstovanje na društvenim mrežama jednom za svagda: Instagram korisnik @champagnepapi je lajkovao dve moje slike i zapratio me. U sledećih deset minuta, na ekranu mog telefona pojavio se stampedo od komentara, lajkova i novih pratilaca, pre nego što je sve postalo previše, toliko da mi je telefon umro. To je bio momenat prisebnosti u kom sam shvatio da je pala zavesa na moj dotadašnji život, a da je počela nova era koju setno nazivam „Pre nego što me je Drejk zapratio na Instagramu".

Tad sam shvatio da i nisam tako hladan tip kao što sam mislio. Bombardovan sam tekstovima, udruženim skrinšotovima, i nečim što sam smatrao vrlo smislenim izjavama kao što su "omgomgomgomg" i "FUUUUUUCCCKKKKK". Proveo sam ostatak dana u otvaranju notifikacija, samo da se uverim da ne sanjam.

Kako sam ja, mučeni šljaker, koji robija u londonskoj medijskoj industriji, kao apsolutni drkadžija, sa jedva 500 pratilaca, tako nezasluženo primio šesti božji blagoslov? Da li je mislio da su moji #tbt-ovi bili nostalgična proslava Južnog Londona '91. ili su te fotografije mojih prijatelja koji blenu pijani u aparat dok se nalivaju Mintajm pejl ejlom govorile nešto o praznom smislu za samo-prezir koji dolazi iz velegradskog hedonizma? Moguće. Mislim, verovatno je to zato što sam bio uključen u veče u klubu posvećenom Drejku, maštovito nazvano „Drejkova noć", i tagovao sam ga na neke od slika sa tog događaja, ali to nikad nećemo znati zasigurno.

Ono što sam znao, ipak, je parališuća trema od nastupa na društvenim mrežama, koja se brzo pojavila, čim sam shvatio da imam moć da izložim svog omiljenog repera svom spektakularno nebitnom životu. Ideja o tome da je Drejk u mogućnosti da skroluje kroz moje mutne slike mene kako dolazim u pab na trivijalne večeri je zastrašujuća. Kako bi mogla moja jednolična izlazim-možda-dvaput-nedeljno pojava da zainteresuje čoveka koji je radio sa Rijanom?

Prolaženje kroz druge profile koje Drejk prati, sigurno mi nije pomoglo. Nekako sam se ušunjao u elitni klub i rame uz rame sam sa preplanulim digitalnim ramenima sa lajkovima Ejmi Šumer, Step Karijem, i naizgled svakim iz Section Boy-a. U Drejkovom fidu, sigurno stalno prolaze jahte, predivne žene, spržene školjke, i ljudi koji poziraju na balkonima u Dubaiju. Moj sadržaj od nekoliko mačaka, ludih naslava u lokalnim novinama, i ljudi koji menjaju face sa nečim što nema facu. Šta bih ja, šmokljan, čiji je jedini trenutak slave to što me povremeno zamene sa grbavijim Džekom Penejtom (#indieamnesty), imao da ponudim omiljenom sinu Toronta?

Sve što postujem je mali bež podsetnik onoga šta je život bez slave. Ako bi Drejk video, možda bi zažalio zbog svoje prethodne humanosti i odmah me otpratio, osuđujući me na život koga bi znali kao "onog što je ga je Drejk zapratio". Ne mogu to da dozvolim.

Da biste razumeli kako je statičan moj digitalni život, evo vam primera: Prošlog vikenda bio je rođendan mog prijatelja Džonatana. Gomila nas je izašla da jede. Bilo je lepo. Evo nekih slika odatle:

Pre dve nedelje, bio bih sav srećan da ih šerujem bez trenutka razmišljanja. Ali sada, zahvaljujući našem kanadskom prijatelju, ne mogu da dozvolim da budem tako nesmotren. Zašto bi Drejk želeo da vidi šta je Džonatan radio za svoj rođendan? Drejk ne zna ko je Džonatan. Džonatanova torta jeste bila lepa, ali Drejk je verovatno bolje torte koristio kao piksle. Vidite ove balone sa Džonatanovom facom na njima? Drejka baš briga za Džonatanove balone i Džonatanovu facu. Sada imam odgovornost za nekog ko je važniji od Džonatana, i mogu da garantujem da tu osobu mnogo zabole za Džonatana i njegovu ukusnu tortu. Sa mojim novootkrivenim dužnostima, kao nekog ručno izabranog kulturnog kuratora, jednostavno ne mogu da zauzmem dragoceni prostor u Drejkovom međunarodnom raspoloženju sa ovakvim sranjem. Izvini Džonatanovo posluženje, ali plašim se da više nisi relevantno. Pošto sam to rekao, hvala vam mnogo momci, bilo mi je zaista divno.

Možda preterano reagujem, i Drejk nalazi da je moj život divan odmor od konstatno golih modela, fanova koji ga obožavaju i kutija punih novca, ali to je rizik koji se plašim da preuzmem. Možda to nije ni strah da neću da pokupim lovorike za to što me Drejk prati, pa me sprečava da postujem bilo šta; možda je to nešto jednostavnije od toga. Šta ako Drejk vidi moj post, sakriven iza hiljadu plus drugih naloga koje prati, i onda tiho odluči da nisam kul? Zato što i da nikad ne saznam, i da nastavi da me lajkuje i prati, i stoički toleriše moju mediokratiju, mislim da, na nekom nivou, ipak ću znati.

Budi kao Drejk i prati Džoa na Instagramu.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram