I oni se zovu Donald Tramp

Fejsbuk pretraga za terminom „Donald Tramp" daje stotine rezultata. Stranice posvećene aktuelnom predsedničkom kandidatu Republikanske stranke, koje drže što tvrdokorne pristalice što ogorčeni oponenti. Ali među svim tim politizovanim stranama nalazi se nekoliko autentičnih naloga korisnika Fejsbuka koji se sasvim slučajno zovu Donald Tramp. Kad smo ih pozvali, neki su iznervirano spuštali slušalicu. Neki su odavno preminuli. Neki kažu da su onog Donalda sami kontaktirali u pokušaju da prepoznaju rodbinsku vezu ili da mu zatraže uslugu. Nekima je on tražio protivuslugu za uzvrat.

Tramp je javna ličnost bar od osamdesetih godina prošlog veka, tako da određena asocijacija prati svakog ko deli ime sa njim, ali ova aktuelna verzija rasističke huškačke krompirčine znači da je 2016 dosta teška godina za ostale Donalde sveta. Mnogi se sa setom prisećaju vremena kad im je imenjak bio tek blentavi bilioner.

Od kako postoji mogućnost da Donald Tramp postane novi vođa slobodnog sveta, svi ostali D. T. Amerike prinuđeni su da slušaju najrazličitija mišljenja javnosti koje izaziva najslavniji i najglasniji među njima. Kontaktirali smo četiri Donalda preko Fejsbuka i ostalih javno dostupnih pretraga da bismo ih pitali kako je to deliti ime sa Trampom.

Donald „Skip" Tramp, 70, onkolog i direktor Inova Šar instituta za borbu protiv raka u Fols Čerču u Virdžiniji

VICE: Ko je uticajniji, vi ili onaj drugi Donald?

Donald „Skip" Tramp: Ako se gleda ko koliko pomaže ljudima, nema sumnje da sam ja tokom karijere ostvario veći uticaj. Ipak, on jeste vrlo uspešan poslovni čovek, zapošljava mnoge, stvorio je veliko bogatstvo kako za sebe tako i za svoje kompanije.

Kad vam je ime po prvi put postalo problem?

Sredinom ili krajem osamdesetih, čuo sam za njega. Poslao sam mu pismo i indirektno postavio pitanje da li smo možda u srodstvu, jer nisam siguran odakle mojoj porodici ovo prezime pre kraja devetnaestog veka. Takođe sam ga pitao da li bi možda želeo da sponzoriše borbu protiv raka.

Nije hteo da čuje. Posle mu je jedan pacijent pisao, objasnio kako sjajnu ustanovu ovde vodimo i tako to, pa sam dobio čestitku na skupocenom Gold & Bosch poštanskom papiru.

Treći put smo kontaktirali 2010. godine – on se obratio mom institutu i zamolio da pomognemo sinu njegovog prijatelja, da ga ubacimo na jedno testiranje koje smo radili. Tada je bila u toku naša Goin' Bald for Bucks kampanja šišanja na ćelavo u svrhe prikupljanja novca. Ja sam se dva-tri puta šišao do glave u okviru te kampanje. Gospodin Tramp nije bio spreman da nam se u tom pogledu pridruži, ali je zato uputio značajnu donaciju Onkološkom centru Rozvel Park.

Uvek je bio šarmantan i zanimljiv sagovornik, mada ga nikad nije interesovao posao kojim se ovde bavimo.

Da li vam ime smeta?

Nervira me kako ljudi nekad reaguju, kažu „Ma daj, nemoguće da se stvarno tako zoveš"! Nema tu ništa smešno, ime kao ime. Ljudi ne veruju, misle da izmišljam. Tata mi se zvao Donald L. Tramp, i brat mi je Donald Tramp, stvarno nije tako retko ime. Valjda postoje bitnije stvari o kojima biste pisali nego dva čoveka sa istim imenom, od kojih je jedan deo ozloglašene političke kampanje? Ljudi svašta umeju da kažu, zbijaju šale, misle da su originalni iako obično nisu.

Ali ipak je imalo uticaja na vas.

Postao sam svestan koliko je teško slavnim ljudima da podnesu pažnju. Donekle saosećam sa njihovim mukama.

Da li politički podržavate Trampa?

Ja sam daleko ulevo od njega u političkom smislu, ali mislim da trenutno nije ni moguće ustanoviti koji su njegovi stavovi. Neke od stvari koje govori – nadam se samo radi efekta – su potpuno nepodnošljive, znači nisam neki obožavatelj njegove javne persone i bombastičnog stila. Ali sa mnom je privatno bio mnogo drugačiji.

Jeste li pokušavali da izbegnete puno ime od kako je On postao slavan?

Mama me je zvala Skip još kad sam bio bebac da bi me razlikovala od tate. Nekad sam mislio da je to previše neformalno, i u zvaničnim funkcijama sam se predstavljao kao Donald Tramp. Ali sad mi tako ispada još komplikovanije.

Donald S. Tramp, 36, ratni vojni invalid iz Merilenda

VICE: Vi i onaj drugi Donald služite naciji na različite načine. Da li imate još nešto zajedničko osim imena?

Donald S. Tramp: U početku sam mu pratio kampanju, mislio sam da možda budem mogao da izvučem neku korist. Ljudi kažu „Ovaj je lud, ne zna o čemu govori," ali meni su njegovi stavovi o raznim pitanjima dosta intrigantni.

U kom ste rodu vojske bili?

Padobranac, avijacija.

Jeste li nekad kontaktirali kandidata Trampa?

Pokušao sam par puta kad sam bio preko, na Bliskom istoku. Mislio sam da bi hteo da nam pošalje neke suvenire – nekakve šešire i tako to – ili možda čak i da nas poseti. Nekad slavne ličnosti dolaze da zabavljaju vojsku, Lens Armstrong, navijačice raznih NFL timova… Dosta je monotono tamo u pustinji, oduži se rok službe, pa reko' da pokušam, ali ništa nije bilo.

Jesu li vam kolege u vojsci komentarisali ime?

Non-stop. Mislio sam da nikad neće prestati!

Dešavalo se da nekim ljudima baš bude interesantno da me upoznaju. Jednom sam rezervisao sobu u hotelu, i kad sam došao ispostavilo se da su mi otkazali rezervaciju jer su mislili da se samo šalim. Rekao sam im da nije šala, stvarno nam treba soba.

Šta mislite o Njemu? Kakav vam je bio prvi utisak?

Nisam nikad bio oduševljen, ali jesam u srednjoj školi na pisao sastav temu njega. Ljudi mi u šali kažu „Bar imaš bolju frizuru od njega." Nisam nikad mislio da je previše uvredljiv. Deluje motivisano, zna čovek da radi, toliko je hotela sagradio!

Šta mislite o predsedničkoj kandidaturi?

Iskreno, gledam i Hilari i Trampa, nekako ne mogu da odredim koji im je onaj osnovni sistem vrednosti.

Donald Tramp junior, 14, srednjoškolac iz Merilenda

VICE: Koji si razred?

Donald Tramp, Junior: Treba da upišem drugi srednje.

Koliko si znao o Trampu pre nego što se kandidovao za predsednika?

Ne mnogo. Znao sam da je milijarder, samo zato sam i mislio da je kul. Čuo sam da je najbogatiji čovek na svetu, valjda sam mislio da mogu i ja tako?

Da li ti prija što deliš ime sa slavnom ličnošću?

Pa ono, kao. Sviđa mi se što se moj imenjak kandiduje za predsednika, ali ne sviđa mi se on sam. Mislim da je okrutan, i rasista, i nema kosu. Mislim, ima kosu ali ne znam koliko je stvarna.

Koji bi savet uputio onom drugom Donaldu, iz perspektive jednog tinejdžera?

Morao bi da se bolje ponaša u društvu, da koristi filter u glavi a ne samo da priča šta mu padne na pamet. Ono o građenju zida – nije to trebalo da priča. Pomisliće ljudi da je rasista. Bolje bi mu bilo da je to prećutao.

Znači, nije ti problem u stvarnom životu.

Ne, ali na Instagramu, ako bi me neko preporučio kao „pratite njega", svi bi mu rekli „neću, on voli Trampa" i onda moram da objašnjavam da se tako stvarno zovem. Ne volim ga, samo imamo isto ime.

Nekad se na Plejstejšnu pojave ljudi koji me ni ne znaju, dođu da me ubiju u igri samo zbog imena koje vide. I onda kao „Vidite mene, ubio sam Donalda Trampa!" Hvale se pred celim svetom.

Da li bi nekad promenio ime, makar tu u igri?

Ne. Mama mi je dala to ime, neću da ga menjam. Imam poštovanja.

Da li te nekad naljuti što su ti roditelji dali ime slavne ličnosti?

Bolje da su me nazvali Donald Tramp Treći, ali nisu.

Donald R. Tramp, 55, IT menadžer i bubnjar iz Grinsboroa u Severnoj Karolini

VICE: Da li ti je ime nekad problem?

Donald R. Tramp: O da, često se dešavalo da mi napadaju naloge u banci i kradu kreditne kartice, misle kao, „To je Donald Tramp, hajde njega da opljačkamo." Kad bi samo znali!

Već petnaest godina sviram u jednom bluz bendu, a basista me uvek predstavlja publici kao Donalda Trampa, ja mu kažem „Dosta više, brate!" ali ne vredi. Sviramo u raznim bajkerskim barovima, dosta stvari od Teda Nudženta, Black Crowes, AC/DC, Pink Floyd.

Što je on slavniji, to moje ime više privlači pažnju. Kad sam tokom devedesetih putovao zbog posla, svake nedelje na drugo mesto, on je tu imao onaj svoj „Tramp šatl". Čak sam leteo tom linijom par puta, od Bostona do Njujorka. Stjuardese bi me pitale „Jeste li vi vlasnik?" A ja im kažem „Zar ne znate kako vam šef izgleda?"

Da li je nekad korisno?

Jednom prilikom sam odseo u , jednom od skupljih hotela u Oklahomi, Park Plaza, samo sam ih nazvao, ništa rezervacije – trebalo bi pola sata da odgovorim na sva pitanja da sam pokušao da rezervišem sobu. A ovako, sam izašao iz avion i krenuo da tražim taksi, kad ono, čeka me bela limuzina. Izlazi šofer, „Izvolite, gospodine Tramp," nosi mi prtljag.

Ali koristi pri upoznavanju. Nikad ne znaš da li će neko reći „To je baš kul" ili „Jadan ti". Mada retko je bilo negativnih reakcija pre nego što se kandidovao.

Da li to varira po lokaciji?

Lokalni Republikanci u Virdžiniji, sve bude kao „Uz tebe smo sto posto, Donalde!" Zato u Los Anđelesu, kad mi vide ime na kreditnoj kartici samo me pogledaju onako sažaljivo. Skroz je drugačije tamo.

Da li bi glasao za njega?

Verovatno bih, mada ne znam trenutno još ništa pouzdano. Morao bih da razmislim, govno da pojedem ako dam glas Demokratama.

Jesi li nekad upoznao onog drugog Donalda?

Jesam, bio sam sa njim na televiziji. Kad je bila poslednja sezona Opre, gostovao je sa celom familijom. Pozvao nas je u Njujork, platio nam smeštaj, dao nam na korišćenje limuzinu. Sve je bilo baš onako prijateljski.

O čemu ste pričali?

To je bilo pre 2012., kad je razmišljao o kandidaturi još na tim izborima. Sedeli smo u njegovoj kancelariji, pitao me je šta mislim o tome, i vrlo sam mu otvoreno sve rekao: „Da ti kažem: Nije zbog troška, jer para imaš dosta. Nije ni zbog popularnosti, jer se popularnost automatski izgubi. Ali izgubićeš kontrolu nad svojom kompanijom tako". Nije mu to nešto mnogo pomoglo, ali jasno je bilo da želi neku promenu.

Da li misliš da bi bio dobar predsednik?

Imao bi oko sebe iskusne ljude. Sigurno bi doveo neke iskusne savetnike.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu