Kad god putujem po Srbiji, volim da otkrivam artefakte vezane za snažne lokalne identitete. Vranje i okolina su vrlo zanimljiva oblast zbog jako prisutne romske kulture, i težak život i siromaštvo nikada ne uspeju do kraja da pobede život, kao što se to dešava u nekim delovima Srbije. Ovde će se i u najsiromašnijim delovima grada čuti pesma i videti osmesi.Na obodu Vranjske banje nalazi se najradosnije groblje na svetu. Na njemu su sahranjeni Romi iz Banje i okoline koji su siromaštvo i težak život pobedili na najbolji način - muzikom, veseljem i slavljem. Jedan deo sahranjenih su muzičari koji su krstarili jugom Srbije, posebno Vranjem i okolinom. Pored njih leže oni koji su najveću sreću doživljavali upravo uz njihovu muziku i pesmu. Džeme, Nezat, Makvire, Šaip, Bektaš, Sajdija, Novica, Ava, Nedžiba, Revka, Sajko…. Ostali su zajedno: ovo groblje upravo izgleda kao ulaz na najveću romsku svetkovinu na onom svetu.
Reklame
Najveći broj ovih ljudi nikada nije uspeo da ostvari moderni romski san i zaradi bogatstvo u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji kao što je to to pošlo za rukom Dragomiru, prvom milioneru u Žagubici. Pored grobova ukrašenih spomenicima, nije mali broj neobeleženih, gde samo jedan kamen odaje položaj glave pokojnika. Ipak, tu su svi, zajedno, da na drugom svetu nastave ono što im je uvek bilo najvažnije: da slave život najbolje što mogu.Kada sam video kako izgledaju spomenici, jedino što mi je ostalo je da izvadim foto aparat i slikam.Bio je utorak i za nekih sat vremena koliko sam se muvao na groblju, nije bilo žive duše. Romska mahala se nalazi sa druge strane reke tako da sam siguran da bi se neko već pojavio i pitao me šta radim da je groblje bliže kućama u kojima žive.Groblje je potpuno zapušteno, trava i šiblje prilično otežavaju prolaz do grobova. Koliko sam mogao da vidim, jedino noviji grobovi imaju očišćen prilaz. Mislim da sem rodbine i prijatelja sahranjenih nema nikog drugog ko brine o samom groblju.
