Koliko je sranje biti krojačica sa Šri Lanke koja pravi novu modnu liniju za Bijonse

Prema novinarskim istraživanjima, radnice u krojačkoj firmi koje prave Ivy Park kolekciju za Topshop, zarađuju samo 64 centa na sat. Pitali smo stručnjaka industrije odeće sa Šri Lanke koliko je situacija zaista loša.

Iznenadna saradnja Bijonse sa britanskim gigantom industrije odeće Topshop osvojila je naslovne strane širom sveta kada je pokrenuta u aprilu. Sajt brenda Topshopje oboren dok su ljudi žurili da što pre naruče svoje artikle (cene su se kretale od 14 dolara za znojnicu pa do 265 dolara za ogroman džemper). U ekskluzivnoj pratećoj priči u magazinuElle, naglašava se da je cilj ove modne linije da „ te natera da seosećaš dobro, smanji pefekcionizam, i favorizuje snagu pre nego lepotu, i time inspiriše".

Reakcija je bila neizbežna. Britanske tabloidne novine The Sun su u nedelju objavile da krojačice na Šri Lanki "rade zbog ove garderobe kao pravi robovi, zarađujući svega 64 dolara po satu za Bijonsine moćne krpice". Reporteri su posetili „siromašne švalje" u MAS Holdings fabrici koja proizvodi ovu odeću.

Jedna žena za šivaćom mašinom izjavila je da nije mogla da preživi sa svojom osnovnom platom od 18 500 rupija odnosno 126 dolara mesečno.

„Ono što opisuju novine The Sun je ozbiljan slučaj eksploatacije, na granici ropstva" rekao je aktivista protiv eksploatacije Jakub Sobik iz Anti-Slavery International. On je istakao određene stvari koje izazivaju veliku zabrinutost, poput niske plate i zaključavanja na radnom mestu zbog dugog ostanka na poslu i policijskog časa.

Sobik je javo brendu Topshop da bi trebalo da uvedu nezavisne inspekcije svim svojim dobavljačima, i zamolio ih da „ malo podrobnije ispitaju svoje lance snabdevanja kako bi smanjili rizik da eksploatacije i moderno ropstvo uprljaju njihove proizvode".

Kako bismo saznali malo više o uslovima radnica koje prave Bijonsinu odeću, pričali smo sa doktorkom Kančanom Ruvanpurom sa Univerziteta u Edinburgu. Ona je stručnjak za odevnu industriju Šri Lanke i posetila je MAS fabrike ali pre nekoliko godina.

„ Fabrike MAS su u suštini u samom vrhu što se tiče uslova rada na Šri Lanki", kaže ona. „Oni imaju sjajne fabrike u smislu samih prostorija. Međutim, kada pričamo o platama i slobodi udruživanja, ne rade tako dobar posao".

Ono što je uznemirujuće je da radnicima MAS fabrika nije dozvoljeno da se udruže, uprkos prednostima sindikata. „ Fabrike na Šri Lanki, uključujući i MAS su sve zajedno krive zato što ne podržavaju ujedinjenje radnika. To im je jedan baš veliki propust". Doktorka Ruvanpura ističe niske plate kao drugi veliki problem. „MAS ne isplaćuje radnike platom od koje se može živeti".

Pored turizma, industrija odeće na Šri Lanki je ogroman ekonomski pokretač. Ona direknto zapošljava oko 300 000 ljudi, sa još 600 000 indirektno zaposlenih. Dok se u svetu smatra da Šri Lanka ima bolje uslove za rad od drugih mesta sa industrijama odeće kao što su Bangladeš i Pakistan, aktivisti kažu da bi prosečna plata trebalo da bude 48 608 rupija, što je tri puta više od zakonskog minimalca.

Pitala sam doktorku Ruvanpuru kakav je život prosečne krojačice sa Šri Lanke. „Kako nijedna od fabrika ne isplaćuje platu od koje se može živeti, one su od 17 000 – 20 000 rupija. Rad je podeljen u smenama, ali kada su velike narudžbine dešava se da se ostaje prekovremeno.

Da li nam sav taj promo materijal za Ivy park govori koliko su snažne i autonomne žene koje nam po ceo dan šiju par helanki? „Industrija odeće na Šri Lanki jeste učinila da žene postanu finansijski nezavisne, ali ne bih rekla i autonomne. Teško je to sa nedovoljnom platom. Bila sam u nekim domovima krojačica, teško žive".

Osoba iz kampanje Ivy Park je rekla za Broadly:" Imamo rigorzno etički trgovinski program. Ponosni smo na naše napore i naši timovi imaju veoma dobru vezu sa dobavljačima iz celog sveta. Očekujemo od naših dobavljača da zadovolje naš kodeks ponašanja, a mi ih podržavamo u ostvarivanju svih zahteva."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu