Fejsbuk se ponovo našao u nemilosti zbog sumnjive prakse u vezi sa privatnošću korisnika, ovaj put zbog prosleđivanja informacija o emotivno nestabilnim tinejdžerima u marketinške svrhe. U srcu skandala našlo se otkriće da je Fejsbuk koristio algoritme analize sentimenta da bi gađao tinejdžere koji se osećaju bezvredno, što je brendovima omogućilo da plasiraju samo-unapređene proizvode publici za koju se pretpostavlja da je prijemčiva.
Reklame
Međutim, iako je sada obelodanjena preko neprimerene prakse Fejsbuka, analiza sentimenta (poznata i kao "marketing mišljenja") standardno je oružje iz arsenala oglašivača i političkih anketara u digitalnom dobu. Šta je to, dakle, i kako se primenjuje na naše živote na internetu?
Endrju Pajper je profesor sa Katedre za jezike, književnost i kulturu na Univerzitetu Makgil, gde vodi txtLAB, projekat posvećen razumevanju književnosti putem kompjuterskog pristupa. Od samog početka, kaže Pajper, analiza sentimenta bila je povezana sa marketingom, i prvo je razvijena kao način da se pomogne brendovima da provale kako se ljudi osećaju povodom proizvoda o kojima govore na internetu.Na osnovnom nivou, neko ko sprovodi analizu utvrdio bi ključni izraz pretrage — na primer, "iPhone"— a potom tražio modifikatore koji se odnose na njega u tekstu. Najjednostavniji način da se ovi pronađu jeste da se traže susedne reči, ali složenija analiza može da podrazumeva i dekonstrukciju sastavnih dela rečenice da bi se otkrilo njeno značenje."Sve smo više u stanju da utvrđujemo odnose između reči u gramatičkom smislu… tako da možete da pronađete sve što vas zanima, u ovom slučaju proizvod, a potom i sve druge stvari koje su u zavisnom odnosu sa tom reči", objasnio nam je Pajper u telefonskom razgovoru.
Poteškoće mogu da nastanu u slučaju ironije i sarkazma, kada se reči često koriste da bi se izrazilo njihovo suprotno značenje (kao što su "svaka čast" ili "život je težak"). U dužim tekstovima ključ može često da se pronađe u drugim pokazateljima emotivnog tona, ali u slučaju kratkih postova kompjuteri često imaju problema, sem ukoliko ne mogu da uračunaju druge pozadinske faktore.
Endrju Pajper je profesor sa Katedre za jezike, književnost i kulturu na Univerzitetu Makgil, gde vodi txtLAB, projekat posvećen razumevanju književnosti putem kompjuterskog pristupa. Od samog početka, kaže Pajper, analiza sentimenta bila je povezana sa marketingom, i prvo je razvijena kao način da se pomogne brendovima da provale kako se ljudi osećaju povodom proizvoda o kojima govore na internetu.Na osnovnom nivou, neko ko sprovodi analizu utvrdio bi ključni izraz pretrage — na primer, "iPhone"— a potom tražio modifikatore koji se odnose na njega u tekstu. Najjednostavniji način da se ovi pronađu jeste da se traže susedne reči, ali složenija analiza može da podrazumeva i dekonstrukciju sastavnih dela rečenice da bi se otkrilo njeno značenje."Sve smo više u stanju da utvrđujemo odnose između reči u gramatičkom smislu… tako da možete da pronađete sve što vas zanima, u ovom slučaju proizvod, a potom i sve druge stvari koje su u zavisnom odnosu sa tom reči", objasnio nam je Pajper u telefonskom razgovoru.
Poteškoće mogu da nastanu u slučaju ironije i sarkazma, kada se reči često koriste da bi se izrazilo njihovo suprotno značenje (kao što su "svaka čast" ili "život je težak"). U dužim tekstovima ključ može često da se pronađe u drugim pokazateljima emotivnog tona, ali u slučaju kratkih postova kompjuteri često imaju problema, sem ukoliko ne mogu da uračunaju druge pozadinske faktore.
Reklame
Ipak, uz ogromnu količinu medijskih sadržaja koje svakog dana kolektivno postavljamo na internet, razumevanje pa čak i manipulisanje naših emotivnih reakcija postaje sve više moguće za svakog ko ima pristup i neophodnu kompjutersku veštinu. A problem je što dok akademici koji rade na ovom polju moraju da delaju u okviru strogih etičkih okvira, za privatne kompanije ne postoji ništa slično."U poslednjem skandalu sa Fejsbukom oni su manipulisali tajmlajnovima ljudi da bi videli da li će se njihove reakcije menjati. To je klasično kršenje etike iz vizure istraživanja: radite nešto ljudskim bićima bez njihovog znanja što može da utiče na njihovo emotivno blagostanje", rekao je Pajper.Analiza sentimenta je očigledno zlatni rudnik za oglašivače, jer im omogućuje da isporuče promotivni materijal u trenutku za koji procene da je emotivno napovoljniji za metu. I dok je targetovanje nestabilnih tinejdžera očigledno bilo apsolutno neprihvatljivo za javnost, identična praksa može da se primeni i na odrasle koji su tužni, usamljeni ili depresivni; moramo da postavimo neka teška pitanja o tome da li i kako primenjivati etičke smernice, baš kao što one važe za reklamiranje alkohola i duvana, ili u školama.Još na VICE.comKoliko nas Fejsbuk zaista poznajeFejsbuk, poslednje utočište lovaca na piratske fudbalske lajv strimoveZašto nam je Fejsbuk inboks neprijatelj