Kako radi ekskluzivni uslužni servis za tenisere na US Openu

Sve što je nepredvidivo u tenisu dešava se unutar belog pravougaonika. Bilo na betonu, što je ovde u Njujorku, šljaci ili travi, u sredini su uvek i mreža i sudija, jedan deli muke, drugi, valjda, pravdu. Dvadeset četiri puta 11 metara, strogo ispisana kvadratura u kojoj, mada je veličine ogromnog stana, mesta ima za samo jednog tenisera, onog koji mrežu, sudiju i nepredvidivost bolje savladava. Ali čim se izađe iz tog pravougaonika, ovde na US Openu daju sve od sebe da za igrače i njihove timove sve predvide, srede i učine.

U teniskom centru US Opena se stvari stalno menjaju. Svake godine je neki novi stadion, neki novi izum ili tehnologija. Njujorški turnir je poznat po tome, ovde se zaista svašta novo izmislilo u svetu tenisa. Igranje noću pod reflektorima, "Oko sokolovo" sistem za praćenje loptice, isti fond nagrada za žene i muškarce, itd. Tako su i prošle godine uveli nov Concierge, odnosno, uslužni servis za tenisere, da im život van belog pravougaonika učine što boljim.

Pričali smo sa vlasnikom firme koja pruža te usluge ove godine, a sa nama su sedeli i razni drugi zvaničnici sa US Opena, i iz Americke teniske asocijacije (USTA). Prošle godine su ovde imali jednog radnika koji je stajao u ćosku gde igrači ulaze u centar, i stajao im - bukvalno - na usluzi. Ove godine su servis proširili tako da je moguće traziti bilo kakvu uslugu i preko telefona, SMS-a, Tvitera i Instagrama.

- Godinama su igrači sami prilazili i tražili da im US Open neke stvari sredi - kaže za VICE Ajzea Džojner, vlasnik firme koja pruza uslužni servis igračima. - Oni su zauzeti sa tenisom, naravno, i ne znaju kako to funkcioniše u Njujorku. Radnici su ovde zauzeti njihovim poslovima i nije bilo vremena da sve što su teniseri od njih tražili i omoguće. Mi radimo sa profesionalcima koji odlično rade svoj posao, znaju ljude u lokalnim restoranima, muzejima, na Brodveju i, što se kaže, znaju ljude koji znaju druge ljudi koji sve mogu da srede.

Teniseri koje svi znamo, poznata imena kao Novak Đoković, Federer i Nadal, imaju svoje ljude, svoje avione, svoje sponzore, svoje agente, i sigurno mogu njima da izdaju direktivu ako im nešto treba. Ali svi ti oni nisu stručnjaci za ovaj grad, grad koji nikad ne spava, te je potreban tim ljudi koji tokom ove dve nedelje turnira manje više i sami nikad ne spavaju, jer ovaj servis radi 24 sata dnevno. Pitao sam ih šta igrači najviše traže, i u koje doba.

- Odgovor je vrlo jednostavan. Brodvej, stalno i uvek. To je prva i glavna stvar koju traže. I restorane, specifične restorane. To su nekad restorani za koje ste svi čuli i koji su svima na meti, a nekad su mali dragulji Njujorka za koje smo mi čuli, znate one restorane koji izgledaju sasvim obično spolja i možda čak nemaju ni tablu na ulici, a unutra recimo služe najbolji suši u Njujorku - kažu.

Karte za Brodvej su mnogima u Njujorku komplikacija, nekima zbog kinte, nekima samo zbog toga što su stalno rasprodate. Na poznatom Tajms Skveru, prodavnica jeftinih karata ima doduše odličnih opcija, ali tu se nekad dugo čeka čak i za najslabije Brodvej karte, one gde se stajanje nastavlja i tokom predstave, pozadi u mraku pored crvenog Exit znaka. Mnogo puta sam tu kupovao karte, znam kako to funckionise. Pitam ih za neki teži primer šta teniseri od njih traže.

- Mogu da vam kažem šta su tražili ali ne mogu da vam kažem ko je tražio. Prošle godine su nam tražili da odu na Kip Slobode, što je sasvim OK, ali su želeli da odu gore u 'Venac', a za to se dugo čeka i za to nema specijalnog prilaska gde mogu da zaobiđu dugačak red. Neko je pitao da li može da dođe do samog vrha kipa, gore u baklju… a to je zatvoreno poslednjih 100 godina. Jednom su tražili karte da odu na Jimmy Fallon Talk Show, a za to se karte čekaju po godinu dana. Pitali smo Džimija Felona ovde na licu mesta za karte, i rekao je uz osmeh da može bilo koji teniser da dođe, ali sa trofejom kad osvoji US Open - objašnjavaju mi.

Duhoviti Džimi je uvek u dobroj komičarskoj formi, čak i kad dođe na US Open da gleda tenis. Kamere ga prate sto više mogu, često ga vidimo na velikom ekranu terena kad ga kamera konačno uhvati. Često je ovde sa poznatim glumcem, muzičarem i dobrim drugarom Džastinom Timberlejkom. Njih dvojica su super zvezde grada Njujorka, obojica su postigli svoje najveće uspehe baš ovde, gde se i mnogi teniseri za isto bore.

- U Njujorku postoji kombinacija pritiska i ponosa. Mislim da je ovde ideja "sve možemo da postignemo" i da u tom duhu radimo i mi kao uslužni servis, i da US Open i igrači to od nas očekuju. Želimo da nema fikcije i da je sve glatko kao po loju. Znamo da neki igrači to ocekuju, ali mnogi i ne- mi svakako svima pružamo iste usluge. Tako da se mnogo češće desi da se oduševe nečim što napravimo - kažu iz ove službe.

Ne žele svi igrači iste stvari, i ne žele ih na isti način. Velika šampionka, Francuskinja Meri Pirs je svojevremeno tražila određenu vrstu hrane ali nije htela privatna kola. Želela je da ide podzemnom železnicom i da se prošeta okolo i više upozna Menhetn.

- Ona se oduševila kad je stigla ove godine. Nije želela privatna kola niti bilo kakav luksuz. Išla je sa drugarima Njujorčanima i ona je njima htela da pokaže nešto novo u njihovom gradu, da ona njih iznenadi. Želela je samo da dobije rezervaciju - pričaju mi.

Unutar zidova US Opena, svi koji na jedan ili drugi način saradjuju sa igračima vremenom primete i zapamte neke detalje. Sa novinarske tačke gledišta, naučili smo kako ulaze na teren, gde stavljaju rekete, kako se zagrevaju, kako daju intervjue. Znamo kako Nadal voli da poređa svoje boce sa vodom precizno pored stolice. Znamo kako Federer voli da primi nove loptice na reket. Znamo kako ce Đoković da se javi publici posle pobede. Uslužni servis takođe prati i uči poteze igrača koji su njima važni.

- Znamo ko voli kakve restorane, to je glavna stvar. Znamo kakvo vino vole da popiju kad završe turnir, znamo da li imaju decu i gde vole sa njima da odu. Spremamo se unapred da pronađemo nove restorane i proverimo da li su restorani koje znamo od ranije i dalje na nivou. Pratimo tokom turnira ko je gde odlazio i šta su radili, i tako se pripremamo za sledeću godinu, da ih opet uslužimo i pokušamo da oduševimo - kažu konsijerži.

Šalter na kom igrači mogu da traže ovaj uslužni servis nalazi se odmah po ulasku u teniski centar. Levo je španovanje reketa, pravo su svlačionice i loža, desno je šalter gde vam stoje ovi ljudi na usluzi. Ali i na izlasku iz centra igrači mnogo ne gube, dele im vizit kartice kako mogu da ih kontaktiraju ako nešto zatreba. Ne gubi se ni udobnost, jer tu je eksadrila privatnih Mercedesa.

Kapitalizam je čudo, Mercedes plaća da bi to radio na US Openu. Šoferi pažljivo parkiraju automobile sa strane, ista boja, isti model, ista meta, isto odstojanje, čekaju da pokupe nekog tenisera i krenu niz autoput 495 ka Menhetnu. Kasnije lako prepoznajemo te Mercedese iz novinarskog autobusa, lepo se vidi US Open logo i redni broj vozila. I socijalizam autoputa je čudo, bez obzira na vozilo svi ipak idemo istom brzinom. Razlika je što nekog od njih možda čekaju rezervacije, večera i vino, a nas čeka da o tome pišemo. PROČITAJTE JOŠ: