Užasne fotografije sa lica mesta ubistava u Njujorku 1910-ih godina

Autorsko pravo za sve fotografije: 2016. Emons Verlag GmbH, izdanja za SAD, Tomas Dun Buks

Tridesetih godina, fotograf Vidži je napravio revoluciju u foto-novinarstvu, svojim moćnim portretima urbanih mesta zločina, često snimajući posledice nasilnih ubistava i groznih nesreća, pre nego što vlasti stignu na lice mesta. Ali ono što javnost u to doba nije mogla da zna je da je do pravih inovacija u fotografskom izveštavanju došlo u prethodnim decenijama, i da nisu nastale u štampi, pa čak ni u lepoj umetnosti, već su ih napravili policijski fotografi, koji su kombinovali dokumentaristička svojstva crno-bele ekspozicije sa još jednom naukom u povoju: forenzičkom patologijom.

Sto pedeset ovih užasnih fotografija su nedavno pronađene tokom renoviranja zgrade u kojoj je nekada bio štab policije grada Njujorka. Priredio ih je Vilfred Kaute, prošlog meseca objavio Tomas Dun Buks, u monografiji Ubistvo u gradu, Njujork, 1910. – 1920. Rezultirajući dosije zaturenih negativa (koji je prvobitno trebalo da budu bačeni u Hadson) sadrži snimke prilikom hapšenja, isečke iz novina i panorame grada u tranziciji između udžerica i solitera, kočija i automobila, propasti saluna i procvatu prohibicije.

Ali na njima su uglavnom leševi. Kauteovi leševi – protagonisti su rasuti po svojim stanovima kao lutke iz izloga, pognuti u svojim salonima u položajima koji bi izgledali kao da dremaju, da ih ne odaju ugrušci krvi na vratovima. Drugi leže naslonjeni na ogromnu burad, ili leže licem nadole, sa spalim šeširima koji upotpunjuju sablasnu kompoziciju.

Većina žrtava je fotografisana dvaput: prvo iz profila, među svojim ličnim stvarima, a drugi put odozgo, licem usmerenim pravo u kameru, koja zauzima položaj nepristrasnog ahranđela. Te poslednje fotografije su vrhunac knjige, i svaka od njih predstavlja jednu priču. Žena sa elegantnim šeširom je zadavljena u hotelu Martinik u 32. ulici, nakon što je primila misteriozni telefonski poziv. Dva provalnika leže isprepletani na dnu okna za lift, gde su završili kada su bežali iz jednog stana i pali sa petog sprata. Izveštaj o ubistvu boksera koji je postao gangster, Barnija Solomona, nakon primirja između štrajkbrehera i sindikata krojača, uparena sa fotografijom dimenzija 6,25 x 8,25 na kojoj se nalazi jedan čovek – koji je možda Barni, a možda i ne – koji se i dalje drži za ogradu izloga gde je ustreljen.

Narativi – savremeni novinski izveštaji, koji često prate fotografije – su obično uvijeniji. „Džoni Speniš stradao od ruke atentatora", „Ljubav prema detetu ga je izdala", „Bogalj 80, ubio iz osvete zbog ruganja", „Policija uhvatila ženu od 150 kila koja je džeparila po metrou", i moj omiljeni, „Čovek se hvalisao da je majstor džiju-džicua, priča se".

Ovde radovi u Ubistvu u gradu najviše podsećaju na Novele u tri reda, koje je Feliks Feneon pisao koristeći naslove iz novina, i zaista, mnogi od Kauteovih vizuelnih mikro-narativa predstavljaju mapiranje prekretnica u evoluciji urbanih snaga reda – vladavina njujorškog plagijatora 'Trboseka'; kampanja irske „bande Gofer", koja je vladala Hels Kičenom; senzacionalizovana potraga nestale tinejdžerke Henrijete Bulte (koja je otišla u L.A, da okuša sreću u Holivudu, umesto u banci u Harlemu).

Na najgrozomornijoj fotografiji u knjizi, na kosturu su pokušali da rekonstruišu lice voskom, da bi utvrdili identitet žrtve. Tu su takođe i opčinjavajuće fotografije nestalih devojaka (samo nekoliko od 700 njih, koliko je prijavljeno da je nestalo u širem okrugu Njujorka tokom 1917.), kao i propalih obijača sefova, od kojih je jedan otišao od žene, ostavivši joj poruku koja glasi, „U nevolji sam, zbogom". Negde na polovini knjige, Kaute je uvrstio koristan kriminalistički leksikon iz 1915: „top" je pištolj, džeparoš je „secikesa", a „solana" znači električna stolica.

Ali ono sa čime smo češće suočeni na ovim fotografijama je nešto nezavisno od ceremonije, specifičnosti i sjaja. U pitanju je smrt, osvetljena neutralnim blicom, ogoljena do najvećeg ujednačenja i nasumičnih eventualnosti.

Skrolujte nadole za još fotografija.

Skorašnji radovi J.V. Mekormaka su objavljeni u Conjunctions-u , Culture Trip-u , New York Times-u i New Republic-u .

Ubistvo u gradu, Njujork, 1910. – 1920 . autora Vilfrida Kautea je dostupna u knjižarama i onlajn, na Tomas Dun Buks.

Još na VICE.com:

Izgubljene fotografije užasnih mesta zločina u Italiji

Portreti majki čija su deca ubijena

Fotografije mesta ubistava u Londonu