Otpor je u ovom trenutku glavni trend na televiziji

"Samo smo želeli bolji svet", objašnjava moćni muškarac ženi koja je praktično njegova seksualna robinja u petoj epizodi Sluškinjine priče (The Handmaid's Tale) u produkciji Hulua. Naravno, on dodatno pojašnjava, "'bolje' nikad ne znači bolje za sve. To uvek znači lošije za neke." Komandirove (Džozef Fajns) reči toliko su upečatljive jer dočaravaju univerzalnu istinu o naglim, seizmičkim promenama u društvenoj strukturi. Nisam mogla da ih izbacim iz glave dok sam gledala petu sezonu serije Narandžasta je nova crna (Orange Is the New Black), koja se odigrava tokom trodnevne zatvorske pobune.

Ove dve serije imaju mnogo više toga zajedničkog nego što je glumačka postava (konkretno, glumice Semira Vajli i Medlin Bruer). I Sluškinjina priča i nova sezona Narandžaste zamišljaju kako bi izgledao brzi društveni lom u scenarijima koji su ekstremniji od bilo čega što je većina američkih gledalaca do sada doživela. U Sluškinjinoj priči, klika ultra-religioznih partijarha uspeva da transformiše sekularnu Ameriku 21. veka u autoritarnu teokratiju po imenu Gilead; u Narandžastoj, godinama tlačene zatvorenice najednom preuzimaju kontrolu nad zatvorenim sistemom Kazneno-popravnog doma Ličfild. Sa svojim masovnim glumačkim postavama, obe serije istražuju koliko različitih tipova ljudi preživljava revoluciju. Ko je predvodi? Ko se šlepa? Ko samo drži pognutu glavu i opstane? Ko najviše propati? Neverovatno je na koliko sličan način ove dve serije odgovaraju na ta pitanja.

Na televiziji, kao i u stvarnom životu, od dramatične reorganizacije društva koristi imaju dva tipa ljudi: ideološki lideri koji stoje iza date promene i oportunisti koji revoluciji pristupaju iz lične koristi. Iako Komandir zapravo ne sledi Gileadove čedne, ponizne ideale, on i njegova supruga Serena Džoj (Ivona Strahovski) rani su poklonici retrogradnog verskog sistema iz kog je nastala nova država — i za svoju lojalnost su nagrađeni luksuznim domom, slugama i Komandirovim istaknutim položajem u vladi. U Narandžastoj je Tejsti (Danijela Bruks) ta koja započinje nerede, podstaknuta moralnim zgražavanjem nad smrću svoje najbolje prijateljice Pousi (Vajli), za koju je odgovoran nemarni, neiskusni zatvorski čuvar Bejli. Kao lider pobune, ona je zatvorenica koja ima moć da pregovara sa vladinim zvaničnicima i vrhuškom MCC-a, korporativnim vlasnikom privatnih zatvora koji upravlja Ličfildom.

Ali na kraju oportunisti prolaze bolje nego istinski vernici. Ruiz (Džesika Pimentel) je možda najzajebaniji igrač u Ličfildu; nakon što se Daja (Daša Polanko) dokopa pištolja posebno sadističkog čuvara, Latine postaju najmoćnija etnička grupa u zatvoru, a Ruiz je najmilitantnija revolucionarka među njima. Uvek prilagodljiva, ona menja taktiku i pred kraj sezone oslobađa grupu talaca, u nadi da će biti nagrađena prilikom da vidi svoju bebu. (To se i desi, ali samo na trenutak.)

S druge strane, Sluškinjina priča nam predstavlja Nika (Maks Mingela), izgubljenu dušu koja je regrutovana pre revolucije i postala član Gileadove tajne policije Oči. Kao špijun u Komandirovoj kući, on možda deluje kao sluga, ali ima veliku moć nad svima u domaćinstvu. Za njega i Ruiz zajednički je veliki očaj. Dok je njoj dodato još pet godina zatvora na kaznu pre izbijanja nemira, on je gnevni, nezaposleni gubitnik u Americi pre Gileada. Oboje imaju više toga da steknu od režima nego drugi.

Oni koji samo žele da prežive u radikalno reorganizovanom društvu imaju još nešto zajedničko sa Nikom i Ruiz: istančani osećaj za samoodržanje. Umesto da odaberu stranu, međutim, samo se trude da očuvaju onoliko starog životnog standarda koliko mogu. Za Mojru (Vajli) u Sluškinjinoj priči to znači bekstvo iz Crvenog centra, napuštanje njene najbolje prijateljice Ofred (Elizabet Mos) i kada bude uhvaćena, odlučivanje da postane prostitutka — opcija koja joj makar omogućuje dobru hranu, jake droge i zrnce samostalnosti. Pred finale, ona beži iz Džezebels, noćnog kluba u kom radi, i stiže u izbeglički centar u Kanadi. Naravno, najneuništivija figura Ličfilda, Frida (Dejl Souls) preživljava čitavu pobunu netaknuta. Ona se sklanja sa nekim prijateljima u udobni bunker koji je gradila decenijama na mestu na kom se nalazio zatvorski bazen.

Sudbine likova koji nisu sposobni da rade u svom najboljem interesu obično su mnogo mračnije. Jedna od mentalno obolelih zatvorenica u Narandžastoj Suzana (Uzo Aduba) počinje da se gubi čim društveni poredak Ličfilda krene da se slama. Ona zamalo strada nakon što Blek Sindi (Adrijana C. Mur) pokuša da je smiri tako što joj da pogrešan psihijatrijski lek. U Gileadu, krhka Džanin (Madelin Bruer) pokuša da izvrši samoubistvo kad joj oduzmu bebu i potom zamalo izbegne sudbinu kamenovanja na smrt od strane svog kružoka koleginica sluškinja.

Najtragičniji likovi su oni koje njihov tvrdoglavi moralni kompas tera da se ponašaju suprotno svom najboljem interesu. To je ponovo Tejsti: njena priča u petoj sezoni je emotivna i izluđujuća upravo zato što joj zamalo uspeva da obezbedi reforme koje su Ličfildu preko potrebne — kao što su bolja zdravstvena nega i novi čuvari — samo da bi odbila pogodbu kad sazna da čuvar Bejli možda neće biti krivično gonjen. Ali tu je i Glorija (Selenis Lejva), koja se suviše dugo premišlja nad moralnošću izdaje svojih koleginica zatvorenica, propušta priliku da oslobodi taoce i poseti svog teško povređenog sina u bolnici. U nekom pravednijem društvu, ona i Tejsti bile bi nagrađene za svoj osećaj pravičnosti. Ispostavlja se da ni dehumanizovani američki zatvorsko-industrijski kompleks ni hijerarhija u fazonu Gospodara muva koju zatvorenici stvore kad budu prepušteni sami sebi ne cene mnogo kad uradite pravu stvar.

Ofred, heroina Sluškinjine priče, ne uklapa se glatko ni u jednu od ovih kategorija — i zbog toga je tako fascinantan lik. "Nameravam da preživim", zariče se ona u pilotu serije, ali gotovo je uvek rastrzana između opstanka i pravičnosti. Umiljava se Komandiru u nadi da će dobiti bolji tretman i unaprediti svoj rad u pokretu otpora Mejdej. Ali u finalu Ofred ispušta kamen koji joj je dat i sprečava druge sluškinje da kamenuju Džanin. Epizoda se završava njenim hapšenjem.

U društvu u kom morate da budete ponizni, sebični i prepredeni da biste uspeli, ništa manje od kontra-revolucije — poput one koju pokreću zatvorenice Ličfilda, ali koju ne uspevaju da sprovedu do kraja — ne može da pruži Ofred šansu da proživi srećan život. Nećemo znati do sledeće sezone, ili kasnije, poseduje li ona dovoljno snage i ubeđenja da povede jednu takvu pobunu.

Pratite Džudi Berman na Tviteru.

Pogledajte i film: Ja repujem - Smoke Mardeljano